Цењење за нашу браћу
„Са нелицемерном братском наклоношћу ... љубите један другога жарко од срца“ (1. ПЕТРОВА 1:22, НС).
1. Шта је многе људе уверило да Јеховини сведоци врше право хришћанство?
ЉУБАВ је ознака правог хришћанства. То је нагласио Исус док је последњи пут јео са својим апостолима, рекавши: „Дајем вам нову заповест, да љубите један другога, као што сам ја љубио вас, љубите и ви један другога. По том ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35, НС). Многи су се људи уверили да Јеховини сведоци врше право хришћанство, тек онда када су посетили састанак у краљевској сали или на конгресу. Они су посматрали делотворну љубав и схватили да се налазе међу правим Христовим ученицима.
2. Шта је писао апостол Павле у вези љубави, јасне ознаке правог хришћанства?
2 Ми се сви радујемо што та карактеристична ознака правог хришћанства може да се примети данас у Јеховином народу. Па ипак, ми спознајемо нужност као и први хришћани, да стално тражимо друге могућности како да изразимо цењење за нашу браћу. Павле је писао скупштини у Солуну: „А вас учини Господ да растете, да, да обилујете у љубави један према другоме“ (1. Солуњанима 3:12, НС). Како можемо у нашој љубави један према другоме да растемо?
Љубав и братска наклоност
3. Шта је неопходно за хришћане сем вођења чистог живота, према речима апостола Петра?
3 У општем писму хришћанској скупштини у Малој Азији, апостол Петар је написао: „А сада будући да сте послушношћу према истини и са нелицемерном братском наклоношћу (филаделфиа) очистили своје душе (или: свој живот), љубите (облик од агапао) један другога жарко од срца“ (1. Петрова 1:22, НС). Петар је показао да није довољно да прочистимо наш живот. Резултат наше послушности према истини, укључујући нову заповест, требао би да буде нелицемерна братска наклоност и срдачна међусобна љубав.
4. Шта треба да се питамо, и шта је рекао Исус с тим у вези?
4 Да ли нашу љубав и цењење за браћу изражавамо само према онима који су нам симпатични? Да ли смо према њима широкогруди, тако што затварамо наше очи пред њиховим манама, док брзо примећујемо грешке и пропусте код оних који нам нису симпатични? Исус је рекао: „Јер ако љубите [облик од агапао] оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?“ (Матеј 5:46).
5. Коју је разлику направио један библијски научник између грчких речи које значе „љубав“ и „наклоност“?
5 У својој књизи Речи Новог завета професор Вилијам Баркли пише о грчком изразу, који се преводи са „наклоност“ и „љубав“, следећи коментар: „У овим речима лежи срдачна топлина [филиа, што значи „наклоност“, и сродни глагол филео]. Оне значе некоме се обратити са љубазном пажњом. ... Најчешће ново-заветне речи за љубав су именица агапе и глагол агапон. ... Филиа је дивна реч, али је била недвосмислено реч симпатије, уске повезаности, наклоности и срдачности. ... Агапе је у вези са умом; она није једноставно осећај који без наше воље расте у срцу; она је закон по којем свесно живимо. Агапе је у знатној вези са вољом. Она је освајање, победа, достигнуће. По природи нико није никад волео своје непријатеље, него је за то потребно савладавање свих наших природних нагињања и осећаја. Ова хришћанска љубав — агапе ... је у ствари снага да волимо оне који нам се не свиђају.“
6. а) Која питања треба себи да поставимо? б) Према Петровим речима, зашто не можемо да ограничимо нашу братску наклоност само на оне којима смо природно наклоњени?
6 Да ли нагињемо да правдамо наше осећаје под изговором да нам Свето писмо дозвољава да према некој браћи имамо срдачније осећаје него према осталима? (Јован 19:26; 20:2). Да ли смо мишљења да би према некима могли да изразимо хладну, разумом наглашену „љубав“ зато што морамо, док за оне који су нам привлачни задржавамо срдачну братску наклоност? Ако да, тада нисмо схватили смисао Петровог позива. Нисмо довољно прочистили наше душе са послушношћу према истини, јер Петар каже: „Ви сте се подложили истини. Тиме сте се очистили, тако да можете искрено да љубите вашу браћу. Не престајте с тим и љубите један другога стварно од целог срца“ (1. Петрова 1:22, Добра вест).
„Нелицемерна братска наклоност“
7, 8. Какво је порекло са „нелицемерна“ преведене речи, и зашто је Петар употребио тај израз?
7 Апостол Петар иде чак још даље. Он каже да наша братска наклоност мора да буде нелицемерна. Са „нелицемерна“ преведена реч потиче од негативног облика једне грчке речи, која се употребљава за глумце који су носили маске на лицу. То им је омогућило да играју личности различитог карактера у току једне представе. Реч је тада примила симболично значење за лицемерство, прикривање или претварање.
8 Шта осећамо дубоко у нашим срцима према некима од наше браће и сестара у скупштини? Да ли их на састанцима поздрављамо са присиљеним осмехом и онда брзо окрећемо главу или одлазимо даље? Да ли покушавамо, што би било још горе, да их избегнемо, да их уопште не поздравимо? Ако да, шта онда може да се каже о нашој „послушности према истини“, која је толико очистила наше душе да осећамо искрену наклоност према нашим сухришћанима? Употребом речи „нелицемерна“ Павле нам говори да наша наклоност према нашој браћи не сме да буде симулирана. Она мора да буде права и да долази од срца.
„Жарко од срца“
9, 10. Шта је мислио Петар када је рекао да треба један другога „жарко“ или „раширено“ да љубимо?
9 Петар додаје: „Љубите један другога жарко [дословно: „раширено“] од срца.“ Ако показујемо љубав онима који су нам симпатични и који узвраћају наше осећаје није потребно никакво „ширење“ срца. Али Петар нас позива да љубимо један другога „раширено“. Међу хришћанима изражена агапе-љубав није само од разума или мишљења диктирана љубав, као што треба да је имамо према нашим непријатељима (Матеј 5:44). То је жарка љубав за коју су потребна напрезања. Она захтева да „раширимо“ наше срце, да га проширимо, тако да може да обухвати и људе који нам нормално нису привлачни.
10 Фриц Ринекер пише у свом делу Језички кључ за Грчки нови завет о речи која је у 1. Петровој преведена са „жарко“ (или „раширено“): „Основна мисао је озбиљност, жаркост (не чинити нешто опуштено ... него такорећи са напетошћу) (Хорт).“ Напетост значи прикупити све снаге. Према томе, да од срца љубимо један другога значи, да се напињемо до крајности, да према свим хришћанским сарадницима имамо братску наклоност. Да ли нека наша браћа и сестре ‚имају мало места у нашим осећајима блиске наклоности’? Уколико је то случај, требали би да се проширимо.
‚Проширите се’
11, 12. а) Какав је савет дао апостол Павле хришћанима у Коринту? б) Како је Павле у том погледу дао добар пример?
11 Изгледа да је апостол Петар имао осећај да је то било потребно скупштини у Коринту. Тим хришћанима је писао: „Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се. Вама није тијесно мјесто у нама, али вам је тијесно у срцима вашијем. А да ми вратите (као дјеци говорим), распространите се и ви“ (2. Коринћанима 6:11-13).
12 Како можемо да се „распространимо“ у нашим срцима, тако да можемо сву нашу браћу и сестре да обухватимо? Павле је за нас изванредан пример у том погледу. Он је очигледно гледао на добре стране своје браће и имао их је на уму не због њихових мана, него због њихових добрих особина. Последње поглавље његовог писма хришћанима у Риму то описује. Испитајмо 16. поглавље посланице Римљанима и пазимо како сведочи о позитивном ставу Павла према његовој браћи и сестрама.
Цењење од срца
13. Како је Павле изразио своје цењење за Фиву, и зашто?
13 Павле је из Коринта писао писмо Римљанима око 56. године н.е., када се налазио на свом трећем мисионарском путовању. Своје писмо је поверио очигледно једној хришћанки по имену Фива, која је припадала суседној скупштини у Кенхреји и путовала за Рим. (Читај 1. и 2. ставак.) Запазимо како ју је срдачно препоручио браћи у Риму. На неки начин она је штитила многе хришћане (такође и Павла), који су вероватно на својим путовањима пролазили кроз прометни лучки град Кенхреју. Пошто је Фива као и сви други људи била несавршена и грешна, несумњиво је имала своје слабости. Али уместо да упозори скупштину у Риму на Фивине мане, он их је упутио ‚да јој укажу добродошлицу на начин који је достојан светима’. Каквог ли изврсног, позитивног става!
14. Које је љубазне речи нашао Павле за Прискилу и Акилу?
14 Као што произлази из ставака 3 до 15, Павле је послао поздраве многим хришћанима, од којих је преко 20 споменуо по имену. (Читај 3. и 4. ставак.) Можеш ли да осетиш братску наклоност, коју је имао Павле према Приски (или Прискили; упореди Дела апостолска 18:2) и Акили? Овај брачни пар се због њега упустио у опасност. Сада је он поздрављао ове сараднике у захвалности и преносио им захвалу у име нејудејских скупштина. Како ли су само Акила и Прискила били охрабрени овим срдачним поздравима!
15. Како је Павле показао своју великодушност и понизност у вези са поздрављањем Адроника и Јунија?
15 Очигледно је Павле годину или две после Христове смрти постао један од његових преданих следбеника. Када је писао писмо у Рим, већ је много година био употребљен од Христа као изванредан апостол за народе (Дела апостолска 9:15; Римљанима 1:1; 11:13). Запазимо међутим његову великодушност и понизност. (Читај 7. ставак.) Поздравио је Адроника и Јунију, „који су знаменити међу апостолима“, и указао је да су они служили Христу дуже него он. Ту није било ни најмањег трага љубоморе.
16. а) Са којим љубазним речима је Павле говорио о другим хришћанима који су живели у Риму? б) Како можемо да будемо сигурни да су ови поздрави примери за „нелицемерну братску наклоност“?
16 О раним хришћанима као што су Епенет, Амплија и Стахиј знамо само мало или ништа. (Читај 5. 8. и 9. ставак.) Али већ сам начин како је Павле поздравио сву тројицу, уверава нас да се ради о верним људима. Они су му били толико мили да је свакога означио са „мени љубазнога“. За Апелија и Руфа је такође имао љубазне речи. Једнога је назвао „окушанога у Христу“ и другога „избранога у Господу“. (Читај 10. и 13. ставак.) Какве је лепе комплименте дао овој двојици хришћана! И пошто познајемо Павлову отвореност, можемо бити сигурни да ови комплименти нису били пука формалност. (Упореди 2. Коринћанима 10:18.) Узгред речено, Павле није заборавио да поздрави ни Руфову мајку.
17. Како је Павле изразио велико цењење за своје сестре?
17 С тим долазимо до Павловог цењења за своје сестре. Сем Руфове мајке он је споменуо најмање шест других хришћанки. Ми смо већ видели како је љубазно говорио о Фиви и Приски. Запазимо такође са каквом је срдачном и братском наклоношћу поздравио Марију, Трифену, Трифозу и Персиду. (Читај 6. и 12. ставак.) Може се приметити колико је са срцем био уз те сестре које су тешко радиле, које су се „трудиле“ у обављању посла за своју браћу. Како је само изграђујуће док посматрамо какво је од срца долазеће цењење имао Павле за своју браћу и сестре, и то упркос њиховом несавршенству!
Не сумњај у потицаје наше браће
18. Како можемо да настојимо да опонашамо Павла, али шта је можда потребно?
18 Зашто не би опонашали Павла и трудили се да кажемо нешто добро о сваком брату и сестри у скупштини? Код неких ти то уопште неће бити тешко. Код других можда мораш мало да тражиш. Зашто не настојиш да проведеш мало времена са њима, да би их боље упознао? Ти ћеш сигурно открити њихове љубазне особине, и — ко зна — можда ће тада и они тебе да упознају и да те цене још више него пре.
19. Зашто не треба да сумњамо у потицаје наше браће и како нам Јехова даје добар пример у вези љубави?
19 Не би требало да сумњамо у потицаје наше браће. Сви они воле Јехову, иначе му се не би предали. Шта би им иначе бранило да се врате у свет и да воде удобан живот? То је њихова љубав према Јехови, његовој праведности и његовом Царству под Христом (Матеј 6:33). Али сви они морају да се боре на овај или онај начин да сачувају своју верност. Зато их Јехова воли (Приче Соломунове 27:11). Упркос њихових грешака и пропуста, он их признаје као своје слуге. Ко смо ми онда, да се бунимо и да им не поклонимо нашу присну наклоност? (Римљанима 12:9, 10; 14:4).
20. а) Према Павловој посланици Римљанима, према коме једино треба да будемо неповерљиви, и чије вођство можемо да следимо без устручавања у том погледу? б) Како треба иначе да гледамо на сву нашу браћу?
20 По Павловим упозоравајућим речима, једини, према којима би требало да будемо неповерљиви, су они „који проузрокују раздоре и спотичу друге“, као и они који поступају „супротно науци коју сте примили“. Павле нас позива да имамо у виду такве особе и да их избегавамо (Римљанима 16:17, НС). Скупштинске старешине ће покушати да помогну таквима (Јуда 22, 23). Зато можемо да се поуздамо, да ће нас старешине обавестити ако треба да избегавамо извесне особе. Иначе, треба да сматрамо да су сва наша браћа достојна нелицемерне братске наклоности и треба да научимо да их љубимо жарко од срца.
21, 22. а) Шта је пред нама? б) Које ситуације могу да настану, и за шта је према томе крајње време? в) Шта ће бити обрађено у следећем чланку?
21 Сотона, његови демони и цео његов светски систем ствари су против нас. Армагедон је пред нама. Започеће са нападом Гога од Магога (Језекиљ, поглавље 38, 39). У то време ће нам требати наша браћа више него икада раније. Могло би да се деси, да нам је потребна помоћ баш од те браће коју нарочито не ценимо. Или је можда њима нужно потребна искључиво наша помоћ. Сада је време да се проширимо и да продубимо наше цењење за сву нашу браћу.
22 Цењење за нашу браћу обухвата наравно и достојно поштовање према скупштинским старешинама. У овом погледу саме старешине треба да дају добар пример, да показују право цењење не само за сву другу браћу него и за своје сустарешине. Ова тема биће обрађена у следећем чланку.
За понављање
◼ Шта је јасна ознака правог хришћанства?
◼ Зашто је неопходна како љубав тако и братска наклоност?
◼ Како можемо један другога „жарко“ или „раширено“ да љубимо?
◼ Како је Павле изнео цењење за своју браћу и сестре у 16. поглављу посланице Римљанима?
◼ Зашто не треба да сумњамо у потицаје наше браће?
[Слика на 24. страни]
Покушај да откријеш позитивне особине код оних којима природно ниси наклоњен