Пионири дарују и примају благослове

„ПИОНИРЕЊЕ је далеко вредније од успешне световне каријере. Не постоји ништа што пружа веће задовољство од помагања људима да упознају Јехову и његову истину.“ Тако је рекла једна хришћанка која је изабрала пионирење — пуновремено проповедање Краљевства — као своју каријеру. Колико других каријера може пружити такву срећу?

Пионирење је и узвишен циљ и драгоцена предност. Како особа може изабрати један такав живот? Шта је потребно да би се остало у пионирској служби довољно дуго како би се пожњели благослови које она нуди?

Две ствари су битне. Прво, праве околности. Многи живе у околностима у којима је јасно да је пионирење немогуће. И друго, одговарајуће духовне квалификације и став. Наравно, било да садашње околности дозвољавају неком да пионири или не, сви могу радити на развијању зрелих хришћанских особина.

Зашто неки пионире?

Какве су квалификације за успешно пионирење? Па, битне су проповедничке вештине. Пионири треба да знају да изнесу добру вест непознатим особама, да врше накнадне посете код заинтересованих и да воде кућне библијске студије. Недостатак тих вештина може обесхрабрити пионира. Међутим, исто су тако важне и друге ствари.

На пример, све што ми радимо у нашем обожавању повезано је с нашим односом с Јеховом и његовом организацијом. То укључује и пионирење. Један млади пионир по имену Радо објаснио је: „За младу особу, нема ништа дивније него да се сећа Јехове и хода путем истине.“ Да, пионирење је за младе диван начин да покажу своју љубав према Јехови и блискост с њим (Проповедник 12:3 [12:1, ДК]).

Спознање и разумевање су такође неопходни (Филипљанима 1:9-11). У ствари, спознање и разумевање представљају гориво које нашу духовну машину држи у покрету. Редован лични студиј је битан да бисмо избегли да постанемо духовно исцрпљени, да изгубимо наше одушевљење и уверење. Наравно, спознање које усвајамо треба да утиче не само на разум него и на срце (Пословице 2:2). Зато нам је поред личног студија потребно и време за молитву и медитирање тако да спознање које стичемо дира срце. Затим ћемо, ако нам околности то дозвољавају, желети да пиониримо. (Упореди Езра 7:10.)

Ступање у пионирску службу захтева такође и дух самопожртвованости. Један младић по имену Рон био је направио све планове за пионирење. Само је чекао на праве околности да би могао кренути. Тачније, желео је посао који би му дозволио да пионири и да у исто време ужива у неким луксузним животним стварима. Кад је то споменуо једној зрелој сестри, њен одговор га је дрмнуо. Она је рекла: „Јехова благосиља дела, а не обећања.“ Тај младић је нашао посао с мањом платом што му је дало време за пионирење. Примењивање Матеја 6:25-34 помоћи ће особи да изађе на крај с мањим приходом.

Понизна спремност да следимо добре предлоге може у доброј мери допринети нашем улажењу у пионирску службу. Рано у свом животу као хришћанке, Хана је гајила жељу да пионири. Али није пионирила док је подизала породицу, а касније се укључила у једну пословну каријеру. Обазирући се на добар савет будних старешина, окренула је леђа својој занимљивој световној каријери и ступила у пионирску службу. Хана сада доживљава велику радост у довођењу других до предања и у помагању неактивнима.

Захвалност за оно што је истина учинила у нечијем животу може такође бити иницијатива за пионирење. Погледајмо случај једне тешко депресивне жене чији брак је пропадао. Та ситуација се у огромној мери променила кад је упознала истину из Божје речи и применила је у пракси. Ганута оним што је истина учинила за њу, одлучила је да ће најбољи начин за њу да покаже цењење бити да пионири и помаже другима. То је и учинила, и сада доживљава благослове многих библијских студија и срећног породичног живота.

Други могу помоћи

Пионири често стварају друге пионире. Радо, споменут раније, имао је шест година кад су два пионира проучавала Библију с његовим родитељима. Кад је био још увек врло млад, редовно је пратио ове пуновремене проповеднике у служби на терену. И сам Радо је постао стални пионир кад је имао 17 година. Један други младић, Арно, био је одгајан у хришћанском дому али је постао духовно слаб. Касније се прихватио обнављања своје духовне снаге, и сада он каже: „Примио сам много охрабрења од пионира. Дружио сам се с њима посебно током школских распуста и повремено сам извештавао и до 60 сати месечно у служби на терену. После тога, корак ка сталној пионирској служби [која захтева 90 сати месечно] није био тако велики.“ Медитирање о савету из 1. Коринћанима 7:29-31 да не користимо свет у потпуности заиста је помогло таквим младим људима.

Пионирски дух може лакше пустити корен у дому где су духовни интереси на првом месту и где родитељи охрабрују своју децу да ступе у пионирску службу. Фило, који је одрастао у једном таквом дому, примећује: „Многи су ме саветовали да наставим с образовањем, да радим за световну будућност. Али родитељи су ми помогли да направим мудрији избор. Говорили су ми да ако заиста желим да градим за будућност, мој први приоритет треба да буде развијање односа с Јеховом.“

Једна млада жена по имену Тамара такође заслугу за своју пионирску службу приписује примеру и напорима својих родитеља. Она каже: „Не могу заиста рећи када сам развила духовно гледиште на живот али знам да нисам била рођена с тим. Обичај мојих родитеља да редовно учествују у служби на терену и да посећују састанке, као и њихова дубока љубав према истини, у великој мери су ми помогли да развијем духовни став.“

Држи се својих одлука

Након што неко ступи у пионирску службу, истрајање у томе омогућује њему или њој да пожање пуну корист од такве мудре одлуке. Много практичног савета може бити дато у том правцу. На пример, пионири добро чине ако науче да испланирају своје време да би га учинили што је могуће продуктивнијим. Ипак, најважнији фактор остаје појединчев однос с Јеховом и Његовом организацијом.

С тим је повезан став молитве. „Када сам дошао у истину, лудо сам желео да пионирим“, каже Кор. Међутим, његов отац је захтевао да он најпре заврши један смер на Пољопривредном универзитету. После тога Кор је почео с пионирском службом. С временом се оженио и његова жена му се придружила у пионирском делу. Кад је она затруднела суочио се с могућношћу да напусти пионирско дело. „Често сам се молио Јехови и стављао пред њега жељу мог срца да наставим с пионирењем“, каже Кор. Коначно је Кор пронашао врсту посла који му је омогућио да пионири док подиже породицу.

Бити задовољан основним материјалним стварима још један је фактор који помаже особи да остане у пионирској служби. Апостол Павле је писао: „Не будите среброљупци, будите задовољни оним што имате, јер је он сам рекао: ’Никад те нећу напустити нити ћу те оставити‘“ (Јеврејима 13:5, Чарнић). То што су били задовољни садашњим стварима помогло је Харију и Ирени да наставе с пионирењем. Ирена, која је слепа, пионир је већ осам година. „Никад нисмо на нашу финансијску ситуацију гледали као на проблем“, каже она. „Само смо пазили да никада не преузмемо неке беспотребне финансијске терете. Увек смо прорачунавали трошкове. Наши животи су увек били једноставни, премда увек јако пријатни, и богати су благословима.“

Многе радости и благослови

Осврћући се на девет година пионирења, Тамара каже: „Постанеш врло близак с Јеховом, као да те у ствари узео за руку“ (Псалам 73:23). Нека искушења такође дођу на ум. „Моја сопствена несавршеност у комбинацији с несавршеношћу других редовно ме је узнемиравала“, додаје Тамара. „Осим тога, гледала бих на браћу и сестре који су изабрали у материјалном погледу кориснији начин живота, и њихов избор је изгледао доста привлачно кад сам била напољу ходајући од врата до врата по киши и хладноћи. Али у дубини срца, никада не бих желела да се мењамо. Шта би друго осим пионирења могло донети такву радост, такво духовно задовољство, и такве благослове?“ Да ли би и ти високо ценио сличне радости и благослове?

Због тога што пионири проводе много времена у хришћанској служби, они су у могућности да помогну одређеном броју појединаца да стекну спознање библијске истине. Раније споменути Хари и Ирена кажу: „Многе су предности тога што припадаш Јеховиној организацији, али помагање новозаинтересованом да напредује до тачке да постане Јеховин слуга највећа је од свих.“

Један други пионир се добро изразио о тој ствари када је рекао: „Речи из Прича Соломунових 10:22 показале су се истинитим у мом случају: ’Благослов Господњи обогаћава а без муке‘ (ДК). Увек изнова током година које служим Јехови за мене се испуњује тај стих.“

Родитељи, да ли у своју децу усађујете жељу да пионире? Пионири, да ли настојите да запалите ту жељу у другима? Старешине, да ли подупирете пионире у својој скупштини и помажете им да изграђују пионирски дух у другима? Нека све више и више Јеховиног народа буде подстакнуто да посегне за таквим богатим благословима док се ангажују у пионирској служби.