Тајна коју хришћани не смеју чувати!
„Ја сам јавно говорио народу... ништа тајно нисам говорио“ (ЈОВАН 18:20).
1, 2. Које је значење грчке речи мистерион у својству у коме се користи у Писму?
ГРЧКА реч мистерион у New World Translation of the Holy Scriptures, 25 пута је преведена као „света тајна“ и 3 пута као „мистерија“. Тајна која је названа светом уистину мора бити важна! Свако ко је привилегован да стекне спознање о таквој тајни треба да се осећа веома почаствованим, јер се сматра достојним да дели тајну с Врховним Богом свемира.
2 Вајнов Expository Dictionary of Old and New Testament Words, потврђује да је у већини случајева „света тајна“ подеснији превод него „мистерија“. Он каже у вези с речју мистерион: „У [Хришћанским грчким списима] она означава, не мистериозност (као што је то случај са енглеском речју), већ мистерију која се, будући да је ван домашаја природне моћи разумевања, може обзнанити једино божанским откривењем, и обзнањује се на начин и у време које Бог одређује, и то само онима који су просветљени Његовим Духом. У свакидашњем смислу, мистерија подразумева задржано спознање; њено библијско значење је откривена истина. Отуда изрази који су нарочито повезани са овом темом јесу ’обзнањен‘, ’испољен‘, ’откривен‘, ’проповедан‘, ’схватити‘, ’раздељен‘.“
3. Како се хришћанска скупштина првог века разликовала од извесних мистериозних религиозних група?
3 Ово објашњење истиче једну од битних разлика између мистериозних религиозних група које су цветале у првом веку и новоформиране хришћанске скупштине. Док су они који су били уведени у тајне култове често били обавезани заветом ћутања да би се заштитила религиозна учења, хришћани никада нису били под таквим ограничењем. Тачно је да је апостол Павле говорио о ’Божјој мудрости у тајни‘, називајући је ’скривеном мудрошћу‘, то јест, скривеном од „владара овога света“. Она није скривена од хришћана којима је откривена кроз Божји дух тако да је могу објавити јавно (1. Коринћанима 2:7-12, Ча; упореди с Пословицама 1:20).
’Света тајна‘ идентификована
4. На кога се усредсређује ’света тајна‘, и како?
4 Јеховина ’света тајна‘ усредсређује се на Исуса Христа. Павле је написао: „[Јехова] упознајући нас с тајном [’светом тајном‘, NW] воље своје, по милостивој намери, коју је у себи имао, да је изврши кад се испуне времена, па да се све испуни у Христу, и оно што је на небесима и оно што је на земљи“ (Ефесцима 1:9, 10). Павле је био још одређенији у погледу природе ’свете тајне‘ када је указао на потребу за ’тачним спознањем о Божјој светој тајни, наиме, Христу‘ (Колошанима 2:2, NW).
5. Шта је обухваћено ’светом тајном‘?
5 Међутим, обухваћено је још тога, јер ’света тајна‘ јесте тајна с много фасета. Она није напросто идентификовање Исуса као обећаног Семена или Месије; она обухвата улогу која му је додељена да је одигра у Божјој намери. Она обухвата једну небеску владу, Божје месијанско Краљевство, као што је Исус очигледно објаснио када је рекао својим ученицима: „Вама [је] дано да познате тајне краљевства небескога, а њима није дано“ (Матеј 13:11, курзив наш).
6. (а) Зашто се с правом може рећи да је ’света тајна‘ била ’сакривена кроз векове‘? (б) Како је била постепено откривана?
6 Требало је да протекне дугачко раздобље између првог спомињања Божје намере да обезбеди основу за месијанско Краљевство и ’свршетка тајне‘ (Откривење 10:7; Постање 3:15). Њен свршетак ће се одиграти са успоставом Краљевства, као што доказује упоређивање Откривења 10:7 и 11:15. У ствари, прошло је око 4 000 година од изрицања првог обећања о Краљевству у Едену до појављивања именованог Краља, године 29. н. е. Прошло је даљњих 1 885 година пре него што је то Краљевство било успостављено на небу 1914. године. Тако је ’света тајна‘ била постепено откривана током раздобља од скоро 6 000 година. (Погледај 16. страну.) Павле је уистину имао право када је говорио о „откривењу тајне сакривене кроз целе векове, а откривене сад“ (Римљанима 16:25-27; Ефесцима 3:4-11).
7. Зашто можемо имати највеће поверење у класу верног и разборитог роба?
7 За разлику од људи, који имају ограничени животни век, Јехова никада није притиснут временом да би открио своје тајне пре времена. Ова чињеница треба да нас спречи да постанемо нестрпљиви када се извесна библијска питања не могу тренутно објаснити на наше задовољство. Скромност класе верног и разборитог роба, опуномоћене да пружа хришћанском домаћинству храну у право време, спречава је да арогантно трчи напред и безглаво спекулише о стварима које су још увек нејасне. Класа роба се труди да избегне да буде догматична. Она није препоносна да призна да сада не може одговорити на свако питање, јасно имајући у мислима Пословице 4:18. Али како је узбудљиво знати да ће Јехова, у своје одређено време и на свој начин, и даље откривати тајне у вези са својим намерама. Никада не будимо нестрпљиви с Јеховиним припремама, непромишљено трчећи испред Онога који открива тајне. Колико је само охрабрујуће знати да канал који Јехова данас користи то не ради! Он је и веран и разборит (Матеј 24:45, NW; 1. Коринћанима 4:6).
Тајна која је откривена мора се рећи!
8. Како знамо да ’свету тајну‘ треба обзнанити?
8 Јехова није хришћанима открио своју ’свету тајну‘ да би је они скривали. Њу треба обзнанити, у складу с начелом које је Исус поставио за све своје следбенике — а не само за неколицину свештеника: „Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који на гори стоји; и не ужиже се свећа да се метне под шиник; него се она меће на свећњак, да обасјава све оне који су у кући. Тако нек се сјаји светлост ваша пред људима, да они виде ваша добра дела, и да славе Оца вашега који је на небесима“ (Матеј 5:14-16; 28:19, 20).
9. Шта доказује да Исус није био револуционаран, као што неки тврде?
9 Исус није имао револуционарну намеру да створи једну илегалну организацију следбеника која би се бавила тајним намерама. У књизи Early Christianity and Society, Роберт М. Грант је писао у вези са одбраном коју је Јустин Мученик, апологет из другог века, изрекао у корист раних хришћана: „Да су хришћани били револуционари они би остали у скровишту како би постигли свој циљ.“ Али како би хришћани могли ’остати у скровишту‘ и у исто време бити попут ’града који на гори стоји‘? Нису се усудили да сакрију своју светлост под суд! Дакле, влада није имала чега да се плаши због њихове активности. Овај писац наставља да их описује као ’цареве најбоље савезнике у погледу мира и доброг реда.‘
10. Зашто хришћани не треба да скривају свој идентитет?
10 Исус није желео да његови ученици скривају свој идентитет као чланови неке такозване религиозне секте (Дела апостолска 24:14; 28:22). Пропуштање да дозволимо да наше светло данас сија не би било угодно ни Христу ни његовом Оцу, Ономе који открива тајне, и то нас не би усрећило.
11, 12. (а) Зашто Јехова жели да се хришћанство објави? (б) Како је Исус поставио доличан пример?
11 Јехова „неће да ко погине, него сви да дођу на покајање“ (2. Петрова 3:9; Језекиљ 18:23; 33:11; Дела апостолска 17:30). Основа за опроштење греха покајничких људи јесте вера у откупну жртву Исуса Христа, који је дао себе као откуп за све — а не само за неколицину — тако да „ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Јован 3:16). Преко је потребно помоћи људима да предузму неопходне кораке који ће им омогућити да за време долазећег суђења буду просуђени као овце, а не као јарци (Матеј 25:31-46).
12 Право хришћанство не треба скривати; њега треба обзнањивати на сваки могући начин који је прикладан. Са̂м Исус је поставио доличан пример. Када га је првосвештеник питао у вези с његовим ученицима и учењима, рекао је: „Ја сам јавно говорио народу; свагда сам учио у синагоги и у храму, где се увек скупљају Јудеји, и ништа тајно нисам говорио“ (Јован 18:19, 20). С обзиром на овај преседан, зашто би богобојазна особа дозволила себи да чува у тајности оно што је Бог прогласио да се мора објавити? Ко би се усудио да сакрије „кључ од знања“ које води до вечног живота? Ако би то радио био би попут религиозних лицемера из првог века (Лука 11:52; Јован 17:3).
13. Зашто треба да проповедамо у свакој прилици?
13 Нека нико никада не може рећи да ми као Јеховини сведоци поруку о Божјем Краљевству држимо у тајности! Било да ту поруку прихватају или не прихватају, људи морају знати да се она проповеда. (Упореди с Језекиљем 2:5; 33:33.) Искористимо зато сваку прилику да поруку истине пренесемо свима, где год да их сретнемо.
Стављање брњице на Сотонине чељусти
14. Зашто не треба да оклевамо да будемо отворени у нашем обожавању?
14 На многим местима Јеховини сведоци све више постају средиште медијске пажње. Слично ономе што се дешавало раним хришћанима, често су погрешно представљени и стављени у исту категорију са сумњивим религиозним култовима и тајним организацијама (Дела апостолска 28:22). Можда смо због наше отворености у проповедању подложнији нападу? Свакако би било немудро, и не би било у складу са Исусовим саветом, да непотребно упадамо усред расправе (Пословице 26:17; Матеј 10:16). Међутим, корисно дело проповедања о Краљевству и помагања људима да побољшају свој живот, не треба да буде скривено. Оно велича Јехову, узвисујући га, усмеравајући пажњу на њега и његово успостављено Краљевство. Недавни радосни одзив на библијску истину у источној Европи и деловима Африке дешава се делимично због повећане отворености с којом се тамо истина сада може проповедати.
15, 16. (а) Којој сврси служи наша отвореност и духовно благостање, али да ли је то разлог за узнемиреност? (б) Зашто Јехова ставља брњицу на Сотонине чељусти?
15 Тачно је да отвореност с којом Јеховини сведоци проповедају, духовни рај у коме уживају, и њихово благостање — и у људству и у материјалном смислу — не пролази незапажено. Премда то привлачи људе искрена срца, ови фактори могу огорчити противнике (2. Коринћанима 2:14-17). У ствари, то може на крају намамити Сотонине снаге у напад на Божји народ.
16 Да ли би то требало да буде разлог за забринутост? Не би требало, у складу с Јеховиним пророчанством које се налази у 38. поглављу Језекиља. Оно прориче да ће Гог од Магога, што одговара опису Сотоне Ђавола откад је збачен у близину земље после успоставе Краљевства године 1914, водити напад на Божји народ (Откривење 12:7-9). Јехова каже Гогу: „Рећи ћеш: Ићи ћу на земљу отворену, на спокојан ћу ударити народ, који је у миру у домовима својим, у кућама неограђеним, и без врата и без преворница. Ићи ћу да грабим и напленим плен. Руком својом посегнућу на те развалине насељене, на народ покупљен из туђих народа, који има стада и имања и настава на висинама земље“ (Језекиљ 38:11, 12). Међутим, 4. стих показује да Божји народ нема потребе да се плаши овог напада јер је то Јеховина ствар. Али зашто ће Бог дозволити — да, чак и изазвати — безрезервни напад на свој народ? У 23. стиху читамо Јеховин одговор: „Показаћу ја моћ и сву светост своју и познаће ме мноштва народа, и познаће они да сам ја Господ.“
17. Како треба да гледамо на Гогов неминовни напад?
17 Зато, уместо да живи у страху од Гоговог напада, Јеховин народ се са ишчекивањем радује том даљњем испуњењу библијског пророчанства. Како је само одушевљавајуће знати да унапређивањем и благосиљањем своје видљиве организације, Јехова ставља брњицу на Сотонине чељусти водећи њега и његову војну силу ка поразу! (Језекиљ 38:4).
Сада више него икада!
18. (а) До ког закључка сада многи људи долазе, и зашто? (б) Како реакција на проповедање о Краљевству служи као снажна мотивација?
18 У савремено доба Јеховини сведоци су веома отворени у изражавању својих гледишта темељених на Библији, премда то није популарно. Деценијама упозоравају на опасности од пушења и злоупотребе дроге, кратковидост попустљивог васпитања деце, лоше последице забаве препуне недопуштеног секса и насиља, и на ризике од трансфузије крви. Такође су указивали на недоследност еволуционе теорије. Све више људи сада каже: „На крају крајева, Јеховини сведоци су у праву.“ Да нисмо били тако отворени у објављивању наших гледишта, не би могли да реагују на овај начин. И немој превидети чињеницу да таквим изјавама предузимају корак у правцу изјаве: „Сотоно, ти си лажов; Јехова је ипак у праву.“ Каква снажна мотивација да и даље следимо Исусов пример, јавно говорећи реч истине! (Пословице 27:11).
19, 20. (а) Коју је одлучност Јеховин народ изразио 1922, и да ли те речи још увек важе? (б) Како треба да гледамо на Јеховину ’свету тајну‘?
19 Јеховин народ је одавно схватио своју обавезу у овом погледу. Године 1922, на једном знаменитом конгресу Џ. Ф. Ратерфорд, тадашњи председник Watch Tower Societyja, одушевио је своју публику рекавши: „Будите трезвени, будите опрезни, будите активни, будите храбри. Будите верни и истинити сведоци за Господа. Крените напред у битку све док сваки траг вавилонских лажи не буде опустошен. Разглашујте поруку надалеко и нашироко. Свет мора знати да је Јехова Бог и да је Исус Христ Краљ над краљевима и Господар над господарима. Ово је дан над свим данима. Гледајте, Краљ влада! Ви сте његови јавни заступници. Стога објављујте, објављујте, објављујте Краља и његово краљевство.“
20 Ако су ове речи биле важне 1922, колико су важније 75 година касније, када је откривање Христа као Судије и Осветника много ближе! Порука о Јеховином успостављеном Краљевству и о духовном рају у коме Божји народ ужива, јесте ’света тајна‘ једноставно сувише величанствена да би се задржала. Као што је са̂м Исус јасно изјавио, његови следбеници морају, с помоћу светог духа, бити сведоци „све до краја земље“ у вези с његовим кључним местом у Јеховиној вечној намисли (Дела апостолска 1:8; Ефесцима 3:8-12). У ствари, као слуге Јехове, Бога који открива тајне, не смемо да чувамо ту тајну за себе!
Како би одговорио?
◻ Шта је ’света тајна‘?
◻ Како знамо да треба да буде објављена?
◻ Шта доводи до Гоговог напада на Јеховин народ, и како треба да гледамо на то?
◻ На шта свако од нас треба да буде решен?
[Оквир на 16. страни]
’Света тајна‘ постепено откривана
◻ После 4026. пре н. е.: Бог обећава да ће подићи једно Семе да уништи Сотону (Постање 3:15).
◻ 1943. пре н. е.: Аврамски савез потврђен обећањем да ће Семе доћи преко Аврама (Постање 12:1-7).
◻ 1918. пре н. е.: Рођење Исака као наследника савеза (Постање 17:19; 21:1-5).
◻ Око 1761. пре н. е.: Јехова потврђује да ће Семе доћи преко Исаковог сина Јакова (Постање 28:10-15).
◻ 1711. пре н. е.: Јаков указује да ће Семе доћи преко његовог сина Јуде (Постање 49:10).
◻ 1070-1038. пре н. е.: Краљ Давид сазнаје да ће Семе бити његов потомак и да ће заувек владати као Краљ (2. Самуилова 7:13-16; Псалам 89:36, 37).
◻ 29-33. н. е.: Исус је идентификован као Семе, Месија, будући судија и именовани Краљ (Јован 1:17; 4:25, 26; Дела апостолска 10:42, 43; 2. Коринћанима 1:20; 1. Тимотеју 3:16).
◻ Исус открива да ће имати сувладаре и судије, да ће небеско Краљевство имати земаљске поданике, и да сви његови следбеници треба да проповедају Краљевство (Матеј 5:3-5; 6:10; 28:19, 20; Лука 10:1-9; 12:32; 22:29, 30; Јован 10:16; 14:2, 3).
◻ Исус открива да ће Краљевство бити успостављено у одређено време, као што потврђују светски догађаји (Матеј 24:3-22; Лука 21:24).
◻ 36. н. е.: Петар сазнаје да ће и нејевреји бити сунаследници у Краљевству (Дела апостолска 10:30-48).
◻ 55. н. е.: Павле објашњава да ће сунаследници у Краљевству бити ускрснути у бесмртност и нераспадљивост за време Христове присутности (1. Коринћанима 15:51-54).
◻ 96. н. е.: Исус, који већ влада над својим помазаним следбеницима, открива да ће њихов коначни број бити 144 000 (Ефесцима 5:32; Колошанима 1:13-20; Откривење 1:1; 14:1-3).
◻ 1879. н. е.: Сионска Кула стражара указује на 1914, као годину од великог значаја у извршавању Божје ’свете тајне‘.
◻ 1925. н. е.: Кула стражара објашњава да је Краљевство било рођено 1914; ’света тајна‘ о Краљевству мора се објавити (Откривење 12:1-5, 10, 17).
[Слике на 15. страни]
Као и њихов Вођа, Исус, Јеховини сведоци јавно објављују Јеховино Краљевство