Где треба да будемо када дође крај?

ШТА ће бити са честитим особама када Јехова буде уништавао овај зли свет у Армагедону? Одговор налазимо у Пословицама 2:21, 22: „Честити ће живети на земљи, и беспрекорни ће остати на њој. А зли ће бити истребљени са земље, и они који поступају неверно биће ишчупани из ње.“

Како ће беспрекорни остати на земљи? Да ли ће постојати неко место где ће моћи да се склоне? Где треба да буду честити када дође крај? Четири библијска извештаја о избављењу Божјих слугу помоћи ће нам да то разумемо.

Прилике у којима је место било важно

О избављењу патријарха̂ Ноја и Лота, у 2. Петровој 2:5-7 читамо: „[Бог] није поштедео древни свет, али је сачувао Ноја, проповедника праведности, са још седморо других када је навео потоп на свет безбожних људи. И осудио је градове Содом и Гомору и претворио их у пепео, и тиме безбожницима поставио пример онога што треба да дође, а избавио је праведног Лота, који је патио због бесрамних дела тих дрских безаконика.“

Како је Ноје преживео Потоп? Бог му је рекао: „Дошло [је] време да учиним крај сваком створењу, јер је због њих земља пуна насиља; и ево, уништићу их заједно са земљом. Направи себи арку од дрвета које садржи смолу“ (Пост. 6:13, 14). Ноје је направио арку тачно онако како му је Јехова заповедио. Седам дана пре почетка Потопа, Јехова му је рекао да уведе животиње у арку и да уђе у њу са својом породицом. Седмог дана су се врата затворила за њим, и „киша је пљуштала на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи“ (Пост. 7:1-4, 11, 12, 16). Ноје и његова породица су се ’спасли прошавши кроз воду‘ (1. Петр. 3:20). Да би преживели, морали су да буду у арци. На планети није постојало друго место где би се могло наћи уточиште (Пост. 7:19, 20).

Лот је добио нешто другачија упутства. Два анђела су му рекла где не сме да буде. „Изведи из овог места [Содома]... све своје“, рекли су му анђели, „јер ћемо уништити ово место.“ Лот је с породицом морао да ’побегне у брда‘ (Пост. 19:12, 13, 17).

Избављења Ноја и Лота показују да „Јехова зна како да људе који су му одани избави из кушње, а неправедне да сачува за дан суда“ (2. Петр. 2:9). У оба случаја, пресудан фактор је било место. Ноје је морао да уђе у арку, а Лот је морао да изађе из Содома. Али, да ли је увек тако? Може ли Јехова избавити праведне без обзира на место где се налазе? Да бисмо добили одговор на то питање, осмотримо још два записа о избављењу.

Да ли је место увек важно?

Пре него што је у Мојсијевим данима нанео десету и најтежу невољу Египту, Јехова је Израелцима заповедио да крвљу пасхалне жртве попрскају надвратке и довратке својих кућа. Због чега? Било им је речено: „Кад Јехова буде пролазио да Египћане удари помором и кад види крв на надвратку улазних врата и на оба довратка, Јехова ће проћи поред тих врата и неће допустити да уништење уђе у ваше куће и да удари на вас.“ Те ноћи „Јехова [је] побио све првенце у египатској земљи, од првенца фараона који седи на престолу до првенца затвореника у затвору, а и све прворођено од животиња“. Израелски првенци нису морали да оду на неко друго место да би били спасени (Изл. 12:22, 23, 29).

Осмотримо такође случај Раве, блуднице која је живела у Јерихону. У то време су се Израелци припремали да започну освајање Обећане земље. Када је Рава схватила да ће Јерихон бити уништен, рекла је двојици израелских ухода да сви становници страхују од Израелаца који су се приближавали. Сакрила је уходе и замолила их да јој се закуну да ће њу и њену породицу поштедети када буду освојили Јерихон. Они су јој рекли да позове породицу у своју кућу, смештену на градским зидинама. Ко год би напустио кућу, био би убијен са осталим становницима града (Ис. Нав. 2:8-13, 15, 18, 19). Међутим, Јехова је касније рекао Исусу Навину да ће се „градске зидине до темеља срушити“ (Ис. Нав. 6:5). Изгледало је да место које су уходе одредиле за склониште уопште није било безбедно. Како ће Рава и њена породица бити избављени?

Када је дошло време за освајање Јерихона, свештеници су затрубили у рогове а народ је повикао. „Чим је [израелски] народ чуо звук рога и огласио се снажним ратним покличем, зидине су почеле да се руше“ (Ис. Нав. 6:20). Нико од људи није могао да заустави њихов пад. Па ипак, рушење зидина је на чудесан начин престало код Равине куће. Исус Навин је рекао двојици ухода: „Идите у кућу оне жене блуднице и изведите оданде њу и све њене, као што сте јој се заклели“ (Ис. Нав. 6:22). Сви у Равиној кући били су спасени.

Шта је било најважније?

Шта можемо да научимо из избављења Ноја, Лота, Израелаца у Мојсијевим данима и Раве? Како нам ови записи помажу да увидимо где треба да будемо када дође крај овог злог света?

Истина, Ноје је био спасен јер се налазио у арци. Али зашто је ушао у њу? Зар није то учинио због тога што је исказивао веру и био послушан? „Ноје је учинио све онако како му је Бог заповедио“, каже Библија. „Учинио је управо тако“ (Пост. 6:22; Јевр. 11:7). Шта се може рећи за нас? Да ли и ми чинимо све што нам је Бог заповедио? Ноје је такође био ’проповедник праведности‘ (2. Петр. 2:5). Да ли и ми попут њега ревно учествујемо у делу проповедања, чак и ако људи на нашем подручју не желе да слушају?

Лот је избегао уништење тако што је побегао из Содома. Бог га је сачувао јер је видео да је праведан и да пати због бесрамних дела безаконих становника Содома и Гоморе. Да ли и на нас тако утичу бесрамни поступци који су данас присутни на сваком кораку? Или смо се толико навикли на њих да нас такве ствари уопште не погађају? Да ли дајемо све од себе да будемо ’чисти, беспрекорни и у миру‘? (2. Петр. 3:14).

Да би били избављени, Израелци у Египту и Рава у Јерихону морали су да остану у својим кућама. За то су биле потребне вера и послушност (Јевр. 11:28, 30, 31). Замисли како су израелске породице нетремице гледале у своје прворођене док се из једне египатске куће за другом „разлегао велики јаук“ (Изл. 12:30). Замисли како су се Рава и њени најближи збили једни уз друге ослушкујући звук рушења зидина који се све више приближавао. Заиста јој је била потребна вера да буде послушна и остане у кући.

Ускоро ће доћи крај Сатанином злом свету. Још увек не знамо како ће Јехова заштитити свој народ у том застрашујућем ’дану гнева‘ (Соф. 2:3). Међутим, где год се тада будемо налазили и у каквим год околностима били, можемо бити сигурни да ће наше избављење зависити од вере у Јехову и послушности њему. У међувремену, треба да развијамо исправан став према ономе што је у Исаијином пророчанству названо нашим „собама“.

„Уђи у своје собе“

„Хајде, народе мој, уђи у своје собе где ћеш бити на сигурном и затвори врата за собом“, каже се у Исаији 26:20. „Сакриј се начас док не прође гнев.“ Ово пророчанство је вероватно имало прво испуњење 539. пре н. е. када су Међани и Персијанци освојили Вавилон. Док су његове трупе улазиле у Вавилон, Кир Персијанац је по свему судећи свим становницима заповедио да остану у својим кућама, јер је војницима било наређено да убију свакога кога затекну напољу.

Данас би „собе“ из овог пророчанства могле представљати више од 100 000 скупштина Јеховиних сведока широм света. Те скупштине имају важну улогу у нашем животу, а тако ће бити и током „велике невоље“ (Откр. 7:14). Божјем народу је заповеђено да уђе у „своје собе“ и да се сакрије „док не прође гнев“. Веома је важно да развијемо и сачувамо исправан став према скупштини и будемо одлучни да у пуној мери сарађујемо с њом. Добро је да узмемо к срцу подстицај апостола Павла: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге, тим више што [видимо] да се приближава дан“ (Јевр. 10:24, 25).

[Слике на 7. страни]

Чему нас уче избављења која је Бог учинио у прошлости?

[Слика на 8. страни]

Шта би у наше време могле да представљају „собе“?