Да ли сте знали?

Које је злочине Варава починио?

▪ Сва четири јеванђеља помињу Вараву, ког је римски намесник Понтије Пилат ослободио уместо Исуса. Описан је као ’озлоглашени затвореник‘ и „разбојник“ (Матеј 27:16; Јован 18:40). Био је римски затвореник у Јерусалиму, заједно „с побуњеницима, који су у побуни починили убиство“ (Марко 15:7).

Премда не постоје докази из световних извора о Варавиним злочинима, чињеница да је сврстан међу побуњенике навела је неке изучаваоце да га повежу са субверзивним групама које су биле активне у Израелу у првом веку. Историчар Јосиф Флавије бележи да су одметничке групе играле значајну улогу у друштвеним превирањима тог времена; ти преступници су тврдили да траже правду за потлачене јудејске сељаке. Побуне против наводних неправди римске власти и јудејског племства кулминирале су средином првог века наше ере. Побуњеничке групе су чиниле велики део израелских снага које су прогнале Римљане из Јудеје 66. н. е.

„Варава је вероватно припадао једној од сеоских група“, наводи се у делу The Anchor Bible Dictionary. „Те групе су биле омиљене међу обичним народом јер су се устремиле на богате Израелце на положајима и стварале велике проблеме римској власти.“

За које је злочине у доба Римљана било прописано погубљење попут Исусовог?

▪ Римљани су кажњавали подриваче, одметнике и друге који су се бунили против власти тако што су их прибијали на средство погубљења и остављали да издахну. Овај вид погубљења сматрао се најгором смрћу.

„[Погубљење] је било јавно, понижавајуће и болно“, наводи књига Palestine in the Time of Jesus, „а циљ је био да се утера страх у кости свима који би се усудили да буду претња за постојећи режим.“ Један древни римски писац је у вези с погубљењем злочинаца запазио следеће: „Бирале су се најпрометније улице, како би што више људи то видело и живело у страху.“

Према Јосифу Флавију, један ратни заробљеник ког су ухватиле Титове трупе приликом опсаде Јерусалима 70. н. е. био је погубљен на такав начин пред градским зидинама како би се браниоци застрашили и предали. Када је град коначно пао, и многи други су искусили такву смрт.

Најмасовније овакво погубљење које историја бележи одиграло се када је окончана побуна предвођена Спартаком (73-71. пре н. е.), када је 6 000 робова и гладијатора погубљено дуж пута од Капуе до Рима.

[Слика на 10. страни]

„Пусти нам Вараву“ Чарлса Милера, 1878.