Одважни, али мирољубиви
1 Многи људи којима проповедамо изражавају искрена уверења која су у супротности с библијском истином. Иако морамо одважно проповедати, желимо такође да будемо „у миру са свим људима“ и избегнемо да непотребно повредимо некога (Римљ. 12:18; Дела 4:29). Како можемо бити одважни, али и мирољубиви док преносимо вест о Краљевству?
2 Утврди у чему се слажете. Мирољубива особа избегава препирку. Ако непотребно оспоравамо снажна уверења која станар има, то га неће навести да се одазове на нашу поруку. Уколико станар каже нешто што је погрешно, можда можемо тактично указати на нешто у чему бисмо се могли сложити. Тиме што истичемо оно што нам је заједничко, могли бисмо га одобровољити и отворити пут до његовог срца.
3 Ако не исправимо одмах погрешно гледиште које станар има, да ли то значи да правимо компромис или разводњавамо истину? Не. Задатак који имамо као објавитељи није да оповргнемо свако неисправно гледиште које чујемо, већ да проповедамо добру вест о Божјем Краљевству (Мат. 24:14). Боље је да не реагујемо претерано на неисправно гледиште станара, већ да на то гледамо као на прилику да разумемо како он размишља (Посл. 16:23).
4 Поштовати достојанство. Понекад морамо бити одважни и храбри када треба да оповргнемо неисправна учења. Међутим, као мирољубиве особе, ми не исмевамо нити називамо понижавајућим изразима оне који верују у неистине и научавају их. Супериоран став одбија људе, али понизан и љубазан приступ омогућиће онима који воле истину да отвореног ума разговарају с нама. Показивање поштовања према нашим саговорницима и њиховим веровањима чува њихово достојанство због чега им је лакше да прихвате нашу поруку.
5 Апостол Павле је узимао у обзир веровања оних којима је проповедао и настојао је да им пренесе добру вест на начин који ће утицати на њихово срце (Дела 17:22-31). Он је спремно постао ’свима све‘ како би ’на сваки могући начин неке спасао‘ (1. Кор. 9:22). Ми можемо радити исто, тако што ћемо бити мирољубиви док одважно проповедамо добру вест.