Два новчића
Давање добровољних прилога је важан начин да подупиремо међународно дело проповедања. Али шта ако немамо много у материјалном погледу?
Једном приликом, Исус је приметио како сиромашна удовица у храмску касицу за прилоге убацује два новчића мале вредности. Љубав према Јехови подстакла ју је да ’од своје сиротиње убаци све што је имала за живот‘ (Мар. 12:41-44). Исус је то запазио и рекао да је у Божјим очима њен прилог велик. Слично томе, сви хришћани из првог века су давање прилога сматрали чашћу. Они нису мислили да то треба да чине само богати чланови скупштине. Апостол Павле је навео пример суверника из Македоније који су упркос крајњем сиромаштву ’усрдно молили и преклињали да приложе свој великодушни дар‘ (2. Кор. 8:1-4).
Стога, ако можемо приложити само „два новчића“, треба да задржимо на уму да много малих прилога заједно чине велику суму. Ако дајемо од срца, наш дарежљиви небески Отац ће бити срећан, јер он „воли онога ко радосно даје“ (2. Кор. 9:7).