Како старешине показују љубав и милосрђе према онима који почине грех

 1. Како неки који су починили озбиљан грех реагују на помоћ?

У ПРЕТХОДНОМ чланку смо видели како је апостол Павле помогао скупштини у Коринту да реши случај у ком је један брат починио озбиљан грех. Он се није кајао због тога и зато није могао више да буде део скупштине. Међутим, као што показује водећи цитат, неки који су починили озбиљан грех одазвали су се на помоћ коју су добили, схватили су шта су урадили и покајали се (Римљ. 2:4). Која је улога старешина у том процесу?

2-3. Шта треба да урадимо ако сазнамо да је неки наш суверник починио озбиљан грех и зашто?

² Да би старешине уопште пружиле помоћ, морају знати да је дошло до неког озбиљног греха. Шта онда треба да урадимо ако сазнамо да је неки наш суверник починио озбиљан грех због ког можда више не би могао бити део скупштине? Подстаћи ћемо га да се обрати старешинама за помоћ (Ис. 1:18; Дела 20:28; 1. Петр. 5:2).

³ Међутим, шта ако одбија да разговара са старешинама? Онда ћемо ми отићи код њих да бисмо били сигурни да ће наш суверник добити неопходну помоћ. Тиме показујемо да га волимо и да не желимо да га изгубимо. Ако би наставио да греши, још више би нарушио своје пријатељство с Јеховом, а можда и углед скупштине. Иако нам је потребна храброст да одемо код старешина, учинићемо то зато што волимо и Јехову и ту особу (Пс. 27:14).

КАКО СТАРЕШИНЕ ПОМАЖУ ОНИМА КОЈИ ПОЧИНЕ ОЗБИЉАН ГРЕХ

 4. Који циљ старешине имају кад се састану с неким ко је починио озбиљан грех?

⁴ Када неко у скупштини почини озбиљан грех, старешинство ће одредити тројицу старешина који ће у том случају сачињавати одбор.a То треба да буду скромна и понизна браћа. Премда ће они покушати да помогну преступнику, свесни су да никога не могу присилити да се промени (Пон. зак. 30:19). Старешине знају да неће сви попут краља Давида добро реаговати на помоћ (2. Сам. 12:13). Неки ће игнорисати Јеховине опомене (Пост. 4:6-8). Међутим, циљ старешина је да, ако је икако могуће, доведу преступника до покајања. Којим се начелима воде када се састану са том особом?

 5. Како старешине треба да се опходе с преступником кад се састану с њим? (2. Тимотеју 2:24-26; видети и слику).

⁵ Старешине на онога ко је починио грех гледају као на изгубљену овцу, која је и даље драгоцена Јехови (Лука 15:4, 6). То ће бити очигледно у њиховим речима, ставу и понашању кад се састану с том особом. Дакле, ни на који начин неће бити груби и на тај састанак неће гледати као на неки рутински поступак, током ког само треба испоштовати низ неких процедура. Испољаваће особине које су наведене у 2. Тимотеју 2:24-26. (Прочитати.) Све време ће бити благи, добри и обзирни и даће све од себе да допру особи до срца.

 6. Како старешине могу припремити своје срце пре него што се састану с преступником? (Римљанима 2:4).

⁶ Старешине морају припремити своје срце. Они се труде да се угледају на Јехову у опхођењу с преступником, имајући на уму Павлове речи: „Бог у својој доброти жели да те доведе до покајања.“ (Прочитати Римљанима 2:4). Старешине не смеју изгубити из вида да су они пастири који су одговорни Христу и који треба да брину о скупштини по узору на њега (Ис. 11:3, 4; Мат. 18:18-20). Пре него што се састану с преступником, одбор ће се молити Јехови да им помогне да га доведу до покајања. Истраживаће Библију и публикације и молиће се за то да исправно сагледају целу ситуацију. Трудиће се да разумеју ту особу и шта је довело до тога да почини озбиљан грех (Посл. 20:5).

7-8. Како старешине по узору на Јехову могу бити стрпљиве према преступнику?

⁷ Старешине су стрпљиве по узору на Јехову. Они имају на уму како је Јехова поступао с преступницима у прошлости. На пример, Јехова је стрпљиво покушавао да допре до Каиновог срца. Упозорио га је на последице греха, али му је и рекао да може поново стећи његову наклоност ако га буде послушао (Пост. 4:6, 7). Кад је краљ Давид починио грех, Јехова је послао пророка Натана да га укори и он му је испричао једно поређење које га је дубоко погодило (2. Сам. 12:1-7). Такође, Јехова је „увек изнова“ слао своје пророке бунтовном израелском народу (Јер. 7:24, 25). Он није чекао да се његов народ покаје па да тек онда почне да им помаже, већ је учинио први корак како би их довео до покајања.

⁸ Старешине треба да следе Јеховин пример док помажу онима који су починили озбиљан грех. Као што се саветује у 2. Тимотеју 4:2, треба да буду врло стрпљиви према тој особи. Дакле, старешине треба да буду сталожене и да полако помогну особи да сама увиди да је за њу добро да поступа исправно. Ако би изгубили стрпљење и били груби према преступнику, то би га само могло одбити и угасити његову жељу да било шта промени.

9-10. Како старешине могу помоћи преступнику да разуме озбиљност својих поступака?

⁹ Старешине се труде да разумеју које су околности довеле до греха. На пример, да ли је особа постепено духовно ослабила зато што је запоставила лично проучавање или службу? Да ли се све ређе молила Јехови или су јој молитве постале површне? Да ли се препустила погрешним жељама? Какав је њен избор друштва и забаве и како је то утицало на њено размишљање и жеље? Да ли разуме како се Јехова осећа због њених одлука и поступака?

¹⁰ Старешине ће поставити особи промишљена питања, водећи рачуна о томе да не задиру непотребно у приватност. Циљ им је да је на љубазан начин наведу да се отвори и помогну јој да размисли шта је довело до тога да ослаби њено пријатељство с Јеховом и да почини грех (Посл. 20:5). Осим тога, они попут Натана могу користити поређења како би помогли особи да схвати озбиљност онога што је учинила. Можда ће јој већ током првог разговора бити искрено жао због онога што је урадила, а можда ће се чак и покајати.

11. Како се Исус опходио према преступницима?

¹¹ Старешине настоје да се угледају на Исуса. Када се Исус након ускрсења појавио Савлу из Тарса, поставио му је отрежњавајуће питање: „Савле, Савле, зашто ме прогониш?“ Тиме му је помогао да разуме да је оно што ради погрешно (Дела 9:3-6). А у случају „жене Језавеље“, Исус је рекао: „Дао сам јој времена да се покаје“ (Откр. 2:20, 21).

12-13. Како старешине могу дати времена преступнику да се покаје? (Видети и слику.)

¹² По угледу на Исуса, старешине неће брзо закључити да неки преступник не жели да се покаје. Неко ће већ на првом разговору показати да се каје због онога што је урадио, док је другима потребно више времена. Зато старешине могу да закажу више од једног разговора с преступником. Може се десити да преступник након првог разговора почне дубље да размишља о ономе што је речено. Можда ће се понизити и молити Јехову за опроштај (Пс. 32:5; 38:18). Ако се то деси, он ће можда доћи на други разговор с потпуно другачијим ставом од оног који је показао на првом разговору.

¹³ Да би помогле преступнику да се покаје, старешине морају бити пуне љубави и саосећајне. Они се моле Јехови да благослови њихов труд да помогну преступнику да се уразуми и покаје и не губе наду да ће се то десити (2. Тим. 2:25, 26).

14. Коме припада заслуга за то што се преступник покајао и зашто?

¹⁴ Ако се преступник покаје, то је разлог за велику радост! (Лука 15:7, 10). Али да ли су старешине заслужне за то? Сетимо се шта је Павле написао: „Можда ће им Бог дати да се покају“ (2. Тим. 2:25). Заслуга за такву промену у начину размишљања и ставу не припада ниједном човеку, него само Јехови, јер је он помогао тој особи да се промени из корена. Павле је навео још неке лепе ствари које прате нечије покајање – оно јој помаже да још боље разуме истину, да се уразуми и извуче из Ђаволове замке (2. Тим. 2:26).

15. Како ће старешине и даље помагати преступнику који се каје?

¹⁵ Кад се преступник покаје, одбор ће организовати пастирске посете с циљем да му се и даље помаже да се бори против Сатаниних замки и да поравна стазе којима корача (Јевр. 12:12, 13). Наравно, старешине неће другима откривати детаље о ономе што се десило. Али шта би можда скупштина требало да зна?

„ОНЕ КОЈИ ЧИНЕ ГРЕХ УКОРИ ПРЕД СВИМА“

16. Ко су „сви“ који се помињу у 1. Тимотеју 5:20?

¹⁶ Прочитати 1. Тимотеју 5:20. Павле је ове речи упутио Тимотеју, који је био старешина, да би му објаснио како да поступи са онима „који чине грех“. На шта је мислио кад је рекао да их треба укорити „пред свима“? Да ли то обавезно значи пред целом скупштином? Не. То може бити само неколико оних који су упознати са ситуацијом и знају да је почињен грех – на пример, очевици или они којима је преступник у поверењу испричао шта се десило. Старешине могу на дискретан начин обавестити све њих да су разговарали са преступником и предузели потребне кораке како би му помогли.

17. Ако многи у скупштини знају за неки озбиљан грех или је врло вероватно да ће сазнати, које обавештење се износи и зашто?

¹⁷ Понекад се деси да многи у скупштини већ знају да је неко починио озбиљан грех или је велика вероватноћа да ће сазнати за то. У таквим случајевима, израз „сви“ се односи на све у скупштини. Зато ће један од старешина изнети обавештење пред скупштином да су тај брат или сестра укорени. Зашто? Павле је рекао да је то „упозорење другима“ да и они не би починили озбиљан грех.

18. Шта ће старешине предузети ако крштени малолетник почини грех? (Видети и слику.)

¹⁸ Шта ако крштени малолетник почини озбиљан грех? Старешинство ће организовати да се двојица старешина састану с њим и његовим родитељимаb који су Јеховини сведоци. Старешине ће утврдити које кораке родитељи већ предузимају да би помогли детету да се покаје. Ако малолетник има добар став и почиње да мења своје размишљање и понашање, старешине ће можда одлучити да није потребно предузимати никакве додатне мере. На крају крајева, родитељи су од Бога добили одговорност да с љубављу дисциплинују своју децу (Пон. зак. 6:6, 7; Посл. 6:20; 22:6; Еф. 6:2-4). Старешине ће након тога повремено разговарати с родитељима да би били сигурни да дете добија помоћ која му је потребна. Међутим, шта ако се крштени малолетник не каје и упорно чини грех? У том случају, одбор старешина ће се састати с њим и његовим родитељима који су Сведоци.

ЈЕХОВА ЈЕ „ВЕОМА САМИЛОСТАН И МИЛОСРДАН“

19. Како се старешине могу угледати на Јехову у опхођењу са онима који су починили грех?

¹⁹ Јехова очекује од старешина да заштите скупштину од оних који упорно чине грех (1. Кор. 5:7). С друге стране, они ће учинити све што је у њиховој моћи да помогну преступницима да се покају. Све време ће бити позитивни и неће губити наду да се то може десити. Зашто? Зато што желе да се угледају на Јехову, који је „веома самилостан и милосрдан“ (Јак. 5:11). Такав став је показао и остарели апостол Јован када је написао: „Дечице моја, ово вам пишем да не бисте починили грех. Али ако неко и почини грех, код Оца имамо помоћника – Исуса Христа, праведника“ (1. Јов. 2:1).

20. Шта ћемо осмотрити у последњем чланку у овој серији?

²⁰ Нажалост, понекад се деси да преступник не жели да се покаје. У том случају он више не може бити део скупштине. Шта ће тада старешине урадити? О томе ћемо говорити у последњем чланку у овој серији.