Фуснота
a Говорећи о нехришћанском пореклу многих учења, обреда и обичаја отпадничког хришћанства, римокатолички кардинал Џон Хенри Њуман, који је живео у 19. веку, написао је следеће: „Коришћење храмова, њихово посвећивање одређеним свецима и у појединим приликама украшавање гранама дрвећа; тамјан, свећњаци и свеће; заветни дарови ради излечења; света водица; црквена уточишта; празници, коришћење црквених календара, свечане поворке, благосиљање њива; свештеничке одежде, бријање косе на темену, венчани прстен, окретање према истоку, у каснијем раздобљу слике и кипови, а можда и црквено певање и Кирие елеисон [песма „Господе, помилуј!“] — све је то паганског порекла, али је посвећено тиме што је то прихватила Црква“ (Essay on the Development of Christian Doctrine).
Али, „Јехова Свемоћни“ не прихвата такве идолопоклоничке поступке, већ упозорава хришћане: „Изађите из њихове средине и одвојте се... и не дотичите више ништа нечисто“ (2. Коринћанима 6:14-18).