Шта одређује ваше здравље — шта можете учинити

ЗА РАЗЛИКУ од пиринча или брашна, здравље се не може добити од радника с хуманитарном помоћи. Оно не долази у кеси јер није роба већ стање. „Здравље“, СЗО (Светска здравствена организација) дефинише као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања.“ Ипак, шта одређује степен тог благостања?

Једна скромна кућа може се направити од дасака, ексера и валовитог лима, али различите делове често подупиру четири угаона стуба. Слично томе, наше здравље одређују бројни утицаји, али сви су повезани с четири „угаона“ утицаја. То су (1) понашање, (2) средина, (3) медицинска нега, и (4) биолошки састав. Баш као што своју кућу можете ојачати тиме што бисте побољшали квалитет стубова, тако своје здравље можете учинити бољим тиме што побољшавате квалитет ових утицајних фактора. Питање је: како се то може учинити с ограниченим средствима?

Ваше понашање и ваше здравље

Од оних четири фактора, ваше понашање је фактор који је највише под вашом контролом. Променити га на боље може бити од помоћи. Истина, сиромаштво ограничава промене које можете направити у својој исхрани и навикама, али искоришћавањем избора који јесу на располагању, можете направити значајну разлику. Запазите следећи пример.

Мајка обично има избор између тога да доји своје дете или да га храни на флашицу. Дојење, каже Фонд УН за децу, „јесте супериорнији избор, и физички и економски“. Мајчино млеко, кажу стручњаци, јесте „најбоља здрава храна“, која беби даје „тачно праве концентрације протеина, масти, лактозе, витамина, минерала и сићушних елемената, које су потребне за усклађен раст“. Мајчино млеко такође с мајке на бебу преноси протеине који се боре против болести, то јест антитела, пружајући одојчету предност у борби против болести.

Нарочито је у тропским земљама с лошим санитарним условима, дојење најбоље. За разлику од млека из флашице, мајчино млеко се не може превише разблажити како би се уштедео новац, не могу се направити грешке током његове припреме, и увек долази из чисте посуде. Као контраст томе, „беба која се храни на флашицу у сиромашним друштвима“, примећује Синерџи, билтен Канадског друштва за међународно здравље, „просечно 15 пута има већу шансу да ће умрети од дијареичних обољења и четири пута већу шансу да умре од упале плућа него беба која се искључиво доји“.

Затим постоји и економска предност. У свету у развоју, млеко у праху је скупо. На пример, у Бразилу, храњење бебе на флашицу може изискивати петину месечног примања једне сиромашне породице. Новац који се дојењем уштеди може обезбедити здравије оброке за читаву породицу — укључујући и мајку.

Уз све ове предности, очекивали бисте да се дојење нагло шири. Па ипак, здравствени радници с Филипина извештавају да тамо дојењу „озбиљно прети истребљење“, а једно истраживање у Бразилу показало је да је „недостатак дојења“ један од главних фактора повезаних с умирањем одојчади од респираторних инфекција. Ваше одојче, међутим, може избећи ту судбину. Ви имате избора.

Мајчини напори да заштити здравље своје бебе, ипак, често су поткопани нездравим понашањем осталих чланова породице. Узмите као пример једну мајку у Непалу. Она своју влажну собу дели са својим мужем и трогодишњом кћеркицом. Та мајушна собица, пише часопис Паноскоп, пуна је кухињског и дуванског дима. Дете пати од једне респираторне инфекције. „Не могу задржати свог мужа да не пуши“, уздише ова мајка. „Сада купујем за мужа цигарете и лек за дете.“

Нажалост, њен проблем постаје све уобичајенији како све више људи у земљама у развоју траће свој толико потребан доходак на прихватање пушења. У ствари, на сваког пушача који престане да пуши у Европи или Сједињеним Државама, долазе два човека у Латинској Америци или Африци који почињу с пушењем. У великој мери треба кривити преварне рекламе, примећује холандска књига Пушење — кад се све узме у обзир (Roken Welbeschouwd). Слогани као што су „Варсити: за тај диван осећај бистрине“ и „Златни листак: врло значајне цигарете за врло значајне људе“ уверавају сиромашне да је пушење повезано с напретком и просперитетом. А истина је супротно. Оно гори ваш новац и нарушава ваше здравље.

Осмотрите ово. Сваки пут кад особа попуши цигарету, она скраћује свој животни век за десет минута и повећава ризик од срчаног удара и капи, као и од рака плућа, грла и устију, и других болести. Часопис УН Кроникл каже: „Потрошња дувана јесте далеко највећи спречиви узрок преране смрти и онеспособљености на свету.“ Молимо запазите да он каже „спречив узрок“. Ви можете угасити своју последњу цигарету.

Наравно, постоји далеко више избора̂ у понашању који утичу на ваше здравље. Оквир на 11. страни овог чланка наводи известан материјал који можете прочитати у библиотеци Дворане Краљевства Јеховиних сведока. Истина, да бисте се информисали захтева се напор. Ипак, један службеник СЗО каже: „Не можете постићи здравље а да не ангажујете просвећене људе који су информисани и образовани у погледу своје здравствене ситуације.“ Зато предузмите овај бесплатан корак који унапређује ваше здравље: образујте се.

Здравље и кућна средина

Средина која највише утиче на ваше здравље, наводи књига Сиромашни умиру млади (The Poor Die Young), јесте ваш дом и ваше суседство. Ваша средина може представљати здравствену опасност због воде. Недостатак воде или њена непоузданост изазива инфекције, кожне болести, дијареју, колеру, дизентерију, тифус и друге бољке.

Ако прање руку од вас не захтева ништа више од отварања славине, може вам бити тешко да разумете колико времена људи који немају текућу воду у својим кућама сваког дана троше на доношење воде. Често и више од 500 људи користи једну славину. То изискује чекање. Али људи с ниским дохотком раде дуге сате, а чекање, примећује књига Проблеми околине у градовима трећег света (Environmental Problems in Third World Cities), „одузима време које би се могло употребити за зарађивање дохотка“. Није чудо да једна шесточлана породица, како би уштедела време, често кући доноси мање од 30 кофа воде колико је свакодневно потребно за породицу те величине. А затим, ту је такође и премало воде за прање хране, судова, одеће и за личну хигијену. То доводи до стања које, за узврат, привлачи ваши и муве које угрожавају здравље породице.

Размислите о овој ситуацији. Ако зависите од бицикле да бисте дошли до свог удаљеног посла, да ли бисте сматрали да је губитак сваке седмице потрошити извесно време за подмазивање ланца, подешавање кочница, или замену жбице? Не, пошто разумете да иако бисте занемаривањем одржавања сада добили неколико сати можете касније изгубити читав дан посла кад бицикл откаже. Слично томе, ви можете добити неколико сати и нешто новца сваке седмице уколико престанете да довлачите довољно воде да бисте одржавали своје здравље, али касније можете изгубити пуно дана и новца кад, због лошег одржавања, ваше здравље откаже.

Доношење довољно воде може се учинити породичним потхватом. Иако локална култура може диктирати да мајка и деца служе као водоноше, брижан отац неће избегавати да своје мишиће употреби да лично довлачи воду.

Међутим, након што вода стигне до дома, ствара се други проблем — како је одржати чистом. Здравствени стручњаци саветују: не чувајте на истом месту воду за пиће и воду која се користи за друге сврхе. Посуду увек заклапајте поклопцем који добро приања. Допустите да вода мало одстоји како би нечистоће могле потонути на дно. Не дотичите прстима воду кад је црпете, већ користите чисту кутлачу с дугачком дршком. Редовно чистите посуде за воду раствором белила, и затим их исперите безбедном водом. А шта је с кишницом? Она је свакако багатела (уколико киша пада!), и може бити безбедна ако се заједно с њом у резервоар за воду не спере и нека прљавштина и ако је резервоар заштићен од инсеката и глодара и других животиња.

Кад нисте сигурни у вези с тим да ли је вода безбедна или не, СЗО предлаже да у њу додате супстанцију која ослобађа хлор, као што је натријум-хипохлорит или калцијум-хипохлорит. То делује, а јефтино је. На пример, у Перуу ова метода просечну породицу кошта мање од два долара годишње.

Здравље и здравствена нега

Сиромашни често виде само два облика здравствене неге: (1) онај који је доступан али који себи не могу приуштити и (2) онај који могу приуштити али који није доступан. Дона Марија, једна од скоро 650 000 становника страћара Сао Паула, објашњава први пакет: „За нас, добро здравље је као нека ствар у излогу неког луксузног трговачког центра. Ми га можемо посматрати, али је ван нашег домашаја“ (Часопис Вандар). Заиста, Дона Марија живи у граду у којем болнице нуде уграђивање бај-паса, трансплантације, CAT скенирања, и другу високотехнолошку медицину. За њу, међутим, такве ствари се не могу приуштити.

Уколико је здравствена нега која се не може приуштити налик луксузној ствари у трговачком центру, онда је здравствена нега која се може приуштити још више налик јефтиној ствари за којом стотине лактајућих муштерија истовремено посеже. Недавни новински извештај у једној јужноамеричкој земљи је приметио: ’Болесни стоје два дана у реду да би дошли на консултацију. Нема слободних кревета. Јавним болницама недостаје новац, лекови, и храна. Систем здравствене неге је болестан.‘

Да би се таква болешљива здравствена нега за масе побољшала, СЗО је постепено свој рад с контроле болести преоријентисала на унапређивање здравља кроз образовање људи у превенцији и контролисању болести. Програми који унапређују основну здравствену негу, као што је исправна исхрана, безбедна вода и основна санитација, пише УН Кроникл, резултују „значајним побољшањем светског здравља“. Да ли ти ови програми користе? Један од њих би могао. Који? EPI (Проширени програм имунизације /Expanded Program on Immunization/).

„Вакцинатор је заменио поштара у улози најпознатијег посетиоца домова и засеока“, примећује један извештај о EPI-ју. Током прошле деценије, вакцинационе игле осетиле су се од Амазона до Хималаја, и до 1990, извештава СЗО, 80 посто одојчади света вакцинисано је на шест болести убица.a Годишње, EPI спасава животе преко три милиона деце. Других 450 000 деце коју би оне могле обогаљити могу ходати, трчати и играти се. Тако многи родитељи, да би спречили болести, доносе личну одлуку да своју децу вакцинишу.

Понекад неку болест не можете спречити, али бисте је још увек могли контролисати. „Процењује се да је знатно више од половине укупне здравствене неге“, каже часопис Ворлд хелт, „јесте самонега или нега коју пружа породица“. Један облик такве самонеге јесте једноставна, јефтина мешавина соли, шећера и чисте воде која се назива орални рехидрациони раствор (ORS).

Многи професионалци у здравству сматрају оралну рехидрациону терапију, укључујући и употребу ORS-а, за најефикасније лечење дехидрације услед дијареје. Кад би се она широм света користила за контролу 1.5 милијарди дијареичних епизода колико их се годишње дешава у земљама у развоју, мајушни пакетић ORS соли који кошта само 10 америчких центи могао би спасти животе многих од 3.2 милиона деце која сваке године умиру од дијареичних болести.

Могао би, али је употреба антидијареичних лекова у неким земљама, изјављује Исеншал драгс монитор, билтен СЗО, још увек „далеко уобичајенија од коришћења ORS-а.“ У неким земљама у развоју, на пример, за лечење дијареје лекови се три пута чешће користе него ORS. „Ова непотребна употреба лекова изузетно је скупа“, примећује овај билтен. Сиромашне породице можда чак морају продати храну ради овога. Надаље, упозорава он, антидијареични лекови немају доказану практичну вредност, а неки су опасни. „Доктори не би требало да преписују такве лекове... а породице не би требало да их купују.“

Уместо да препоручује лекове, за лечење дијареје СЗО нуди следеће. (1) Спречите дехидрацију тиме што детету дајете више течности, као што је пиринчана вода или чај. (2) Уколико дете још увек постаје дехидрирано, видите се с неким здравственим радником ради процене, и дете лечите ORS-ом. (3) Нормално храните дете за време и након дијареичне епизоде. (4) Уколико је дете изузетно дехидрирано, потребно је рехидрирати га интравенозно.b

Уколико не можете набавити раније упаковани ORS, пажљиво следите овај једноставан рецепт: помешајте једну равну кашичицу соли, осам равних кашичица шећера и литар (пет чаша од по 200 милилитара) чисте воде. Дајте једну чашу за сваку ретку столицу која се деси, а пола чаше за малу децу. Видите оквир на 10. страни за више информација о овој ствари.

Шта је, међутим, с фактором број четири, нашим биолошким саставом? Како се на њега може утицати? Наредни чланак обрађује ово питање.

[Фусноте]

[Оквир на странама 8, 9]

ОСНОВНА ЗДРАВСТВЕНА НЕГА — КАКО ОНА РАДИ?

Да би пронашао одговор на ово питање, Пробудите се! је разговарао с др Мајклом О’Каролом (Michael O’Carroll), представником СЗО у јужној Америци. Следе неки изваци.

’Н АСЛЕДИЛИ смо систем здравствене неге заснован на медицинском приступу здрављу. Ако си болестан, одлазиш код доктора. Заборави на чињеницу да си испио две флаше вискија. Заборави да никад не вежбаш. Одлазиш код доктора и кажеш: „Докторе, излечите ме.“ Онда ти доктор стави нешто у уста, стави нешто у руку, одсече нешто, или причврсти нешто. Сад, овде причам грубо, што ћете разумети, само да бих вас натерао да схватите, али ова врста медицинског приступа преовладава. Погрешно смо медикализовали друштвене проблеме. Самоубиство, неисхрањеност и злоупотреба дрога постали су медицински проблеми. Али они то нису. Они чак нису ни здравствени проблеми. Они су друштвени проблеми са здравственим и медицинским последицама.

’Затим, током последњих 20 година, људи кажу, „Хеј, стани мало. Радимо ствари на погрешан начин. Треба да редефинишемо шта здравље у ствари јесте.“ Развили су се неки принципи који леже у основи приступа основне здравствене неге, као што су:

’Хуманије је, а и ефикасније што се тиче трошкова на дуге стазе, спречити болест него је лечити. На пример, против овог принципа је да се изгради нека клиника која ће се бавити хирургијом на отвореном срцу кад ништа ниси урадио у погледу узрока̂. То не значи да не лечиш болести кад се оне појаве. Наравно да их лечиш. Ако на улици имаш неку рупу која сваког дана у недељи изазива несреће, излечићеш сиротог чову који у њу упадне и сломи ноге, али хуманија ствар коју треба урадити, а и ефикаснија што се тиче трошкова јесте: затрпати рупу.

’Још један принцип јесте употребљавати своје здравствене ресурсе ефикасно. Против овог принципа је послати неког на клинику ради проблема који се могао решити код куће. Или послати неког у неку високо опремљену болницу да би се средио проблем за који се могло побринути и на некој клиници. Или послати неког доктора, који се десет година школовао на универзитету, да иде напоље и даје вакцине кад неко ко се обучавао шест месеци може урадити тај исти посао. Кад тај доктор треба да уради посао за који је обучен, онда он треба бити на располагању. То је оно што нам основна здравствена нега говори: образујте људе, спречите болести, и мудро користите своје здравствене ресурсе.‘

[Оквир на 10. страни]

ЈОШ ЈЕДАН ORS ЗА КОЛЕРУ

СЗО сада препоручује да се за лечење пацијената оболелих од колере користи ORS (орални рехидрациони раствор) заснован на пиринчу, уместо стандардног ORS-а заснованог на глукози. Истраживања показују да пацијенти оболели од колере који су лечени ORS-ом заснованом на пиринчу имали 33 посто мање фекалних материја и краће епизоде дијареје од пацијената којима се давао стандардни ORS. Један литар ORS-а заснованог на пиринчу справља се тако што се 20 грама шећера замене с 50 до 80 грама куваног праха од пиринча. — Исеншал драгс монитор

[Оквир на 11. страни]

ЧИТАЈУЋИ  ДАЉЕ О...

Понашању. „Добро здравље — шта можете у вези с њим учинити?“ (Пробудите се! од 8. децембра 1989, енгл.). „Дуван и твоје здравље — постоји ли заиста нека веза?“ (Пробудите се! од 8. априла 1990). „Помагање деци да остану жива!“ (Пробудите се! од 22. септембра 1988, енгл.). „Шта алкохол ради вашем телу“ (Пробудите се! од 8. марта 1980, енгл.).

Средини. „Суочавање с изазовом чистоће“ (Пробудите се! од 22. септембра 1988, енгл.). „Останите чисти, останите здрави!“ (Пробудите се! 22. септембра 1977, енгл.).

Здравственој нези. „Друге животоспасавајуће мере“ (Пробудите се! од 22. септембра 1988, енгл.). „Слано пиће које спасава животе!“ (Пробудите се! од 22. септембра 1985, енгл.).

[Слика на 7. страни]

Доношење воде захтева чекање и рад

[Извор]

Марк Питерс (Mark Peters)/Sipa Press

[Слика на 9. страни]

Довољно безбедне воде — неопходност за добро здравље

[Извор]

Марк Питерс (Mark Peters)/Sipa Press