Млади питају

Шта треба да знам о друштвеним мрежама? — 1. део

„Неки моји пријатељи живе у другим земљама, и друштвене мреже су најбољи начин да останемо у контакту. Фантастично је што могу да се чујем с њима иако су тако далеко“ (Сузана, 17)a

„Мислим да су друштвене мреже губљење времена, дружење уз мало труда. Да би пријатељство трајало, неопходна је комуникација лицем у лице“ (Горан, 19)

КОЈА од ове две изјаве је ближа твом мишљењу? Шта год да је случај, једно је сигурно: Друштвене мреже су стекле огромну популарност.b Размисли о следећим подацима: Било је потребно 38 година да се број корисника радија повећа на 50 милиона, 13 година да исти број људи почне да користи телевизор, док је за интернет било потребно 4 године. Друштвена мрежа Фејсбук је недавно за годину дана добила 200 милиона корисника!

Означи следећу изјаву са тачно или нетачно:

Међу корисницима друштвених мрежа најбројнији су тинејџери. ․․․․․ Тачно ․․․․․ Нетачно

Одговор: Нетачно. Скоро две трећине корисника најпопуларније друштвене мреже има преко 25 година. Највећи пораст 2009. забележен је међу старијима од 55 година!

Па ипак, милиони младих користе друштвене мреже и некима је то омиљени вид комуникације. „Затворила сам свој налог“, каже Јана, „али сам га поново отворила јер ми нико није слао поруке нити ме звао телефоном. Као да те сви забораве ако ниси на некој друштвеној мрежи!“

Зашто су друштвене мреже толико привлачне? Одговор је једноставан: Људи имају урођену потребу да се друже, а оне им то омогућавају. Осмотримо због чега многи почињу да их користе.

 1. Практичност

„Понекад је тешко остати у контакту с пријатељима, али када су сви они на једном сајту, онда је много лакше!“ (Леа, 20).

„Када оставим неки коментар, то је као да сам у исто време послала мејл свим пријатељима“ (Кристина, 20).

 2. Притисак вршњака

„Стално добијам позиве да прихватим некога за пријатеља, али ја то не могу јер немам налог“ (Наталија, 22).

„Кад кажем да не желим да отворим налог, неки ме гледају као да са мном нешто није у реду“ (Ева, 18).

 3. Утицај медија

„Медији желе да нас увере да нећемо имати пријатеље ако нисмо стално у контакту с другима. А уколико немаш пријатеље, твој живот нема смисао. Према томе, ако ниси на некој друштвеној мрежи, онда не постојиш“ (Катарина, 18).

 4. Школа

„Моји професори користе друштвене мреже. Неки нас на тај начин обавештавају када ћемо имати контролни. Такође, ако не разумем нешто из математике, могу да оставим професору поруку на зиду и он ће ми преко интернета помоћи да решим тај задатак“ (Марина, 17).

 5. Посао

„Они који траже посао користе друштвене мреже да би били у контакту с другима. Понекад им то помогне да се запосле“ (Ема, 20).

„Бавим се графичким дизајном и користим једну друштвену мрежу јер тако клијенти могу да виде пројекте на којима тренутно радим“ (Давид, 21).

Да ли и ти треба да отвориш налог? Ако живиш с родитељима, на њима је да то одлучеc (Пословице 6:20). Уколико ти они не дозволе да отвориш налог, треба да их послушаш (Ефешанима 6:1).

С друге стране, неки родитељи дозвољавају деци да користе друштвене мреже јер сматрају да су довољно одрасла и одговорна. Али, при том прате шта се дешава на њиховом налогу. Ако то раде твоји родитељи, да ли тиме нарушавају твоју приватност? Ни у ком случају! Друштвена мрежа је моћно средство и они су оправдано забринути за то како је користиш. Чињеница је да друштвене мреже крију одређене опасности, као и све друго на интернету. Уколико су ти родитељи дозволили да отвориш налог, како можеш избећи те опасности?

Безбедна „вожња“

Коришћење интернета се на неки начин може упоредити с вожњом аутомобила. Вероватно си приметио да нису сви који имају дозволу одговорни возачи. Заправо, многи су безобзирном и немарном вожњом изазвали тешке несреће.

Нешто слично се може рећи за кориснике интернета. Неки „возе“ одговорно, а неки безобзирно. Уколико су ти родитељи дозволили да отвориш налог на друштвеној мрежи, показали су да верују да си довољно одговоран и да нећеш упасти у могуће замке. Онда, какав си ти „возач“? Да ли показујеш „мудрост и способност просуђивања“? (Пословице 3:21).

У овом чланку ћемо размотрити два подручја на која треба да обратиш посебну пажњу када је реч о друштвеним мрежама — то су твоја приватност и време. У следећем издању Пробудите се!, у овој рубрици ћемо говорити о утицају друштвених мрежа на твоју репутацију и пријатељства.

ПРИВАТНОСТ

Приватност је можда последње о чему размишљаш када си на друштвеној мрежи. На крају крајева, зар није циљ баш то — повезати се с људима? Па ипак, неопрезност може водити до катастрофе.

Да то прикажемо: замисли да код себе имаш много кеша. Да ли би га показивао свим пролазницима док шеташ улицом с друштвом? То би било неразумно — као да тражиш да те неко опљачка! Ако си мудар, држаћеш свој новац тако да га нико не може видети.

Гледај на своје поверљиве податке као на новац. С тим на уму, на доњем списку означи оно што не би волео да откријеш потпуном незнанцу.

․․․․․ адреса

․․․․․ имејл

․․․․․ у коју школу идем

․․․․․ кад сам код куће

․․․․․ кад нико није код куће

․․․․․ моје фотографије

․․․․․ моји ставови

․․․․․ шта волим и шта ме занима

Чак и ако си најотворенија особа на свету, вероватно се слажеш да постоји барем нешто с овог списка што не треба откривати било коме. Па ипак, многи млади — па и одрасли — ненамерно откривају те податке непознатим особама! Како можеш избећи такву грешку?

Ако су ти родитељи дозволили да користиш неку друштвену мрежу, добро се упознај с упутствима за подешавање нивоа приватности — и користи их. Немој се ослонити само на препоручена подешавања која пружају сајтови. И поред тих уобичајених мера, твоју страницу може да види и коментарише много већи број људи него што мислиш. То је један од разлога због којих је Алиса подесила заштиту тако да само њени најближи пријатељи могу видети шта је поставила на сајт. „Неки моји пријатељи су имали своје пријатеље које нисам познавала“, каже она, „нисам желела да непознате особе читају нешто о мени.“

Чак и ако си у контакту само са ужим кругом људи, опрезност је на месту. „У жељи да добијаш што више коментара од свог друштва“, каже 21-годишња Каролина, „можеш почети да о себи стављаш више информација него што би требало.“

Не заборави да је на интернету „приватност“ релативан појам. Због чега? „Велики сајтови праве копије својих база података“, истиче Гвен Шургин О’Киф у својој књизи CyberSafe, и додаје: „Оно што се једном нађе на интернету, никада се не може у потпуности избрисати. Ти подаци су такорећи трајни јер негде сигурно постоји копија. Наивно је мислити да није тако.“

ВРЕМЕ

Поред приватности, и твоје време се може упоредити с великим износом новца. Зато је важно да га добро распоредиш (Проповедник 3:1). То може бити врло тешко када се ради о интернету, нарочито о друштвеним мрежама.d

„Често бих рекла: ’Само један минут.‘ Али, после сат времена сам још увек била на мрежи“ (Емилија, 18).

„Била сам зависна. Чим бих се вратила из школе, сатима сам читала коментаре других на моје постове и прегледала њихове“ (Сара, 16).

„Могла сам да приступим свом налогу преко телефона па сам га проверавала на путу до школе, у школи, и при повратку кући. Онда бих код куће села за компјутер. Била сам свесна да сам зависна али нисам желела да престанем с тим“ (Радмила, 17).

Ако ти родитељи дозвољавају да будеш на друштвеној мрежи, размисли колико времена би било разумно да јој посветиш сваког дана. Затим прати своје навике. Месец дана бележи колико времена проводиш на друштвеној мрежи и види да ли је то у оквиру граница које си поставио. Не заборави да је време попут новца. Зато немој све „потрошити“ на друштвеној мрежи. На крају крајева, у животу постоје важније ствари! (Ефешанима 5:15, 16; Филипљанима 1:10).

Неки млади су предузели одређене кораке да не би трошили више времена него што су планирали. Примера ради, размисли о следећим изјавама:

„Затворила сам свој налог и одједном имала времена на претек. Осећала сам слободу! Недавно сам га поново отворила али сада држим све под контролом. По неколико дана не проверавам свој налог. Некад потпуно заборавим на њега. Ако ми друштвена мрежа поново постане проблем, једноставно ћу затворити налог“ (Алиса, 19).

„С времена на време направим ’паузу‘ тако што затворим налог на неколико месеци, а затим га поново отворим. То урадим кад год приметим да ми друштвена мрежа одузима превише времена. Сада нисам толико везана за њу као раније. Користићу је с одређеном сврхом, али то је све“ (Ана, 22).

Главни циљ

Постоји још нешто што треба да знаш о друштвеним мрежама. Да би видео о чему је реч, најпре стави знак ✔ поред онога што мислиш да је тачан одговор.

Сврха друштвених мрежа је првенствено...

(А) ․․․․․ посао

(Б) ․․․․․ дружење

(В) ․․․․․ забава

Шта је од овога тачно? Веровао или не, одговор под А. Друштвене мреже су првенствено вид пословања. Њихов циљ је да остваре профит, углавном путем рекламирања. За оглашаваче су најзначајније мреже с великим бројем корисника који ће размењивати поруке с много људи. На крају крајева, што више времена ти и други корисници проведете на интернету, њихове рекламе ће видети већи број људи.

Ако ово имаш на уму, схватићеш да друштвена мрежа ништа не губи — а оглашавачи и те како добијају — уколико си у контакту с многима или проводиш пуно времена на мрежи. Зато, ако одлучиш да користиш друштвену мрежу, заштити своју приватност и води рачуна о томе колико времена ти одлази на њу.

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фусноте]

[Истакнути текст на 25. страни]

Било је потребно 38 година да се број корисника радија повећа на 50 милиона

[Истакнути текст на 25. страни]

Друштвена мрежа Фејсбук је недавно за 1 годину добила преко 200 милиона корисника

[Оквир на 27. страни]

ЗАШТО НЕ ПИТАШ РОДИТЕЉЕ?

Разговарај с родитељима о приватности на интернету. Које податке никада не треба откривати и због чега? Које информације би било опасно поставити било где на интернету? Такође се посаветуј с родитељима како да нађеш равнотежу између личног контакта и дружења путем интернета. Шта би по њиховом мишљењу требало да промениш?

[Слика на 26. страни]

Твоје активности на друштвеној мрежи може да прати много више људи него што мислиш

[Слика на 27. страни]

Време је попут новца. Ако све потрошиш на једном месту, нећеш имати довољно када ти затреба