Милијарде људи ће током Судњег дана први пут имати прилику да сазнају шта Бог очекује од њих и да поступају у складу с тим. Дакле, Бог ће широм света поучавати људе. Како Библија каже, „праведности ће се учити они који живе на земљи“ (Исаија 26:9). Међутим, неће сви бити спремни да поступају онако како Бог жели. У Исаији 26:10 стоји: „Ако се ономе ко је зао покаже милост, он се неће научити праведности. У земљи праведности чиниће неправду и неће видети Јеховину узвишеност.“ Зли ће током Судњег дана заувек изгубити живот (Исаија 65:20).

У Светом писму се каже да ће пред крај Судњег дана људи „оживети“. У ком смислу? Они ће тада постати савршени (Откривење 20:5). Дакле, на крају Судњег дана ће сви људи бити савршени, као што је Бог од почетка намеравао (1. Коринћанима 15:24-28). Тада ће Сатана бити ослобођен и последњи пут ће му бити допуштено да испита верност сваког човека на земљи (Откривење 20:3, 7-10). На онима који остану верни Богу испуниће се следеће библијско пророчанство: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29). Они заиста могу да се радују Судњем дану.

ДЕЦЕНИЈАМА унапред, Истраживачи Библије (данас познати као Јеховини сведоци) говорили су да ће 1914. бити значајна година. Шта се догодило те године и који библијски докази потврђују да је она заиста значајна?

Према Луки 21:24, Исус је рекао: „Јерусалим ће газити незнабошци док се не заврше времена незнабожаца.“ Јерусалим је био израелска престоница, из које су владали краљеви из Давидове лозе (Псалам 48:1, 2). По чему је њихов положај био посебан? За њих се говорило да „седе на Јеховином престолу“ јер су заступали Бога док су владали над његовим народом (1. Летописа 29:23). Зато је власт тих краљева у Јерусалиму заправо представљала Божју власт.

Међутим, како и када су Божју власт почели да „газе незнабошци“? То се догодило 607. пре н. е. када су Јерусалим освојили Вавилонци. Од тада више нико није седео на Јеховином престолу у Јерусалиму и нису владали краљеви који су били Давидови потомци (2. Краљевима 25:1-26). Да ли је требало да незнабошци заувек „газе“ Јерусалим? Не. Пророк Језекиљ је говорећи о Седекији, последњем краљу у Јерусалиму, рекао: „Скини турбан и одложи круну [...] Она неће бити ничија док не дође онај који има законско право на њу, и њему ћу је дати“ (Језекиљ 21:26, 27). „Законско право“ на круну краља Давида има Исус Христ (Лука 1:32, 33). Дакле, када Исус буде постао Краљ, незнабошци ће престати да „газе“ Јерусалим.

Када ће се то десити? Четврто поглавље књиге пророка Данила помаже нам да разумемо колико траје период у ком незнабошци владају. Тамо се говори о пророчанском сну вавилонског краља Навуходоносора. Он је видео једно огромно дрво које је било посечено. Пањ тог дрвета није могао да расте зато што су на њега били стављени гвоздени и бакарни окови. Један анђео је објавио: „Нека седам времена прође преко њега“ (Данило 4:10-16).

Дрво у Библији понекад симболизује власт (Језекиљ 17:22-24; 31:2-5). То што је дрво посечено показује да ће Божја власт представљена краљевима у Јерусалиму бити прекинута. Међутим, у пророчанству је речено да то неће трајати вечно, већ „седам времена“. Колико она трају?

У Откривењу 12:6, 14 спомиње се период од три и по времена и каже се да је трајао „хиљаду двеста и шездесет дана“. Дакле, „седам времена“, што је двоструко више, износи 2 520 дана. Међутим, власт незнабожаца, која је почела с падом Јерусалима, није се завршила након дословних 2 520 дана. Према томе, „седам времена“ је морало трајати много дуже. Колико? Ако узмемо у обзир оно што пише у Бројевима 14:34 и Језекиљу 4:6, један дан може представљати једну годину. Дакле, „седам времена“ заправо траје 2 520 година.

Тих 2 520 година почело је у октобру 607. пре н. е. када су Вавилонци освојили Јерусалим и када је краљ из Давидове лозе био свргнут с престола. Тај период се завршио у октобру 1914. Тада су се завршила „времена незнабожаца“ и Бог је поставио Исуса Христа за Краља на небуa (Псалам 2:1-6; Данило 7:13, 14).

Баш као што је Исус прорекао, у време када он буде присутан као небески Краљ, у свету ће бити ратова, глади, земљотреса и пошасти (Матеј 24:3-8; Лука 21:11). Сва ова збивања на упечатљив начин доказују да је 1914. године Божје небеско Краљевство почело да влада и да су почели „последњи дани“ овог злог света (2. Тимотеју 3:1-5).

АНЂЕО који се зове Михаило спомиње се у Светом писму на свега неколико места, и то увек док обавља неки важан задатак. У књизи пророка Данила каже се да се Михаило бори против демона, у Јудиној посланици да има спор са Ђаволом, а у Откривењу да ратује против Ђавола и демона. Тиме што брани Јеховину власт и бори се против Јеховиних непријатеља, Михаило оправдава име које носи. Зашто то можемо рећи? Зато што име Михаило значи „ко је као Бог?“ Међутим, ко је Михаило?

Да бисмо то разумели, узмимо у обзир да се у Библији наводи више особа које су имале по неколико имена. Рецимо, Јаков је познат и као Израел, а апостол Петар као Симон (Постанак 49:1, 2; Матеј 10:2). Исто тако, и Исус Христ има више имена. Михаило је име које он има на небу. Погледајмо на основу којих библијских стихова можемо закључити да је арханђео Михаило заправо Исус Христ.

Арханђео. У Божјој Речи се за Михаила каже да је „арханђео“ (Јудина 9). Тај израз значи „врховни анђео“ и у Библији се увек појављује у једнини. На основу тога разумемо да постоји само један арханђео. Речи из 1. Солуњанима 4:16 показују да је то заправо Исус Христ на небу. Тамо пише: „Сам Господ [ће] сићи с неба са заповедничким позивом, с гласом арханђела.“ Пошто се за Исусов глас каже да је глас арханђела, јасно је да је Исус Христ арханђео Михаило.

Војсковођа. Да је Михаило заиста Исус Христ можемо закључити и на основу онога што Свето писмо говори