Једанаесто поглавље

Време Месијиног доласка откривено

 1. Пошто је Јехова Велики Господар времена, у шта можемо бити сигурни?

ЈЕХОВА је Велики Господар времена. Под његовом контролом су сва времена и раздобља повезана с његовим делом (Дела апостолска 1:7). Сви догађаји које је он одредио за та времена и раздобља сигурно ће се одиграти. Неће промашити.

 2, 3. На које је пророчанство Данило усмерио своју пажњу, и које царство је владало Вавилоном у то време?

² Као марљив истраживач Писма, пророк Данило је имао веру у Јеховину способност да одреди време догађаја и да учини да се они остваре. Од нарочитог интереса за Данила била су пророчанства у погледу опустошења Јерусалима. Јеремија је записао Божје откривење о томе колико ће тај свети град остати пуст, а Данило је пажљиво осмотрио то пророчанство. Он је писао: „Прве године Дарија, сина Асвирова, од племена Мидског, који се закраљи над краљевством Халдеја, прве године краљевања његова, ја, Данило, видех из књига да је требало да прође седамдесет година развалинама Јерусалимским, према броју година које Јехова беше рекао Јеремији пророку“ (Данило 9:1, 2; Јеремија 25:11).

³ Над ’краљевством Халдеја‘ тада је владао Дарије Миђанин. Раније предсказање које је Данило дао када је тумачио рукопис на зиду доживело је брзо испуњење. Вавилонског царства више није било. Оно је ’дато Миђанима и Персијанцима‘ 539. пре н. е. (Данило 5:24-28, 30, 31).

ДАНИЛО ПОНИЗНО МОЛИ ЈЕХОВУ

 4. (а) Шта је било потребно да би се доживело Божје избављење? (б) Како је Данило приступио Јехови?

⁴ Данило је схватио да се 70 година опустошења Јерусалима примицало крају. Шта ће он стога урадити? Он сам нам каже: „Ја окренух лице своје ка Јехови да га тражим молитвама и молбама, постећи и узимајући кострет и пепео. Ја се помолих Јехови, Богу своме, и рекох ову исповест“ (Данило 9:3, 4). Било је потребно исправно стање срца да би се доживело Божје милосрдно избављење (Левитска 26:31-46; 1. Краљевима 8:46-53). Требала је вера, понизан дух, и потпуно покајање за грехе који су довели до изгнанства и ропства. Зато је Данило приступио Богу у корист свог грешног народа. Како? Тако што је постио, туговао и обукао се у кострет, симбол покајања и искрености срца.

 5. Зашто је Данило могао бити уверен да ће се Јевреји вратити у своју домовину?

⁵ Јеремијино пророчанство је Данилу дало наду, јер је указивало на то да ће Јевреји ускоро бити враћени у своју домовину, Јуду (Јеремија 25:12; 29:10). Данило је несумњиво био уверен да ће за поробљене Јевреје доћи избављење, јер је човек по имену Кир већ владао као краљ Персије. А зар није Исаија прорекао да ће Кир бити средство за ослобађање Јевреја како би поново изградили Јерусалим и храм? (Исаија 44:28-45:3). Али Данило није имао појма о томе како ће се то тачно одиграти. Зато је наставио да моли Јехову.

 6. Које признање је Данило изнео у молитви?

⁶ Данило је скренуо пажњу на Божје милосрђе и љубазну доброту. Понизно је признао да су Јевреји сагрешили тиме што су се побунили, одвратили се од Јеховиних заповести и игнорисали његове пророке. Бог их је с правом „разагнао за неверства“. Данило се молио: „Јехова, нама је срам на лицу, краљевима нашим, поглавицама нашим и оцима нашим, јер ти згрешисмо. У Јехове је, Бога нашега, милосрђе и праштање, јер се ми одметнусмо од њега. Не слушасмо глас Јехове, Бога свога, да ходимо по законима његовим, које нам је он дао преко слуга својих, пророка. Сав Израел преступи закон твој и одступи, да не слуша гласа твога. Зато се излише на нас проклетства и клетве написане у закону Мојсија, слуге Божјега, јер згрешисмо, Богу своме“ (Данило 9:5-11; Излазак 19:5-8; 24:3, 7, 8).

 7. Зашто можемо рећи да је Јехова исправно поступио што је дозволио да Јевреји оду у ропство?

⁷ Бог је Израелце упозорио на последице непослушности њему и необазирања на савез који је склопио с њима (Левитска 26:31-33; Поновљени закони 28:15; 31:17). Данило признаје исправност Божјих поступака, говорећи: „Он испуни речи своје, које је говорио за нас и за поглавице наше, који су владали над нама, пустивши на нас зло велико, које не би под целим небом као што би у Јерусалиму. Као што је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Јехови, Богу своме, да бисмо се вратили од безакоња свога и пазили на истину твоју. Јехова је чувао то зло и наведе га на нас; јер је праведан Јехова, Бог наш, у свим делима својим јер не слушасмо глас његов“ (Данило 9:12-14).

 8. На чему Данило заснива своју молбу Јехови?

⁸ Данило не покушава да оправда поступке свог народа. Њихово изгнанство је било с правом заслужено, као што он спремно признаје: „Згрешисмо, бездушници бесмо“ (Данило 9:15). Нити је он забринут једноставно за ослобађање од патње. Не, он своју молбу заснива на Јеховиној слави и части. Тиме што ће опростити Јеврејима и вратити их у њихову домовину, Бог ће испунити своје обећање дато преко Јеремије и посветиће своје свето име. Данило моли: „Јехова, по великом милосрђу своме одврати гнев свој и јарост своју од града свога Јерусалима, од свете горе своје. Јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ постадоше срамотни код свих оних који су око нас“ (Данило 9:16).

 9. (а) С каквим молбама Данило закључује своју молитву? (б) Шта узнемирава Данила, али како он показује поштовање према Божјем имену?

⁹ У горљивој молитви, Данило наставља: „Сада, дакле, послушај, Боже наш, молитву слуге свога и молбе његове и обасјавај лицем својим опустело светилиште своје, Јехове ради. Боже мој, пригни ухо своје и чуј; отвори очи своје и види пустош нашу и град на који је призивано име твоје, јер не по правди својој, него по великој милости твојој, падамо пред тобом и молимо ти се. Јехова, услиши, Јехова, опрости, Јехова, пази и делај. Не часи, ради своје љубави, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ“ (Данило 9:17-19). Да Јехова није опростио и да је оставио свој народ у изгнанству, дозвољавајући да његов свети град, Јерусалим, остане вечно пуст, да ли би нације гледале на њега као на Универзалног Суверена? Зар не би могли закључити да је Јехова немоћан пред вавилонским боговима? Да, Јеховином имену би била нанесена срамота, а то узнемирава Данила. Од 19 пута колико се Божје име, Јехова, налази у књизи Данила, 18 пута се јавља у вези с овом молитвом!

ГАВРИЛО БРЗО ДОЛАЗИ

10. (а) Ко је био послат Данилу, и зашто? (б) Зашто је Данило говорио о Гаврилу као о ’човеку‘?

¹⁰ Док се Данило још увек моли, појављује се анђео Гаврило. Он каже: „Данило, сада изиђох да отворим разум твој. У почетку молитве твоје изиђе реч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио и љубљен. Слушај реч, и разуми виђење.“ Али зашто Данило говори о њему као о ’човеку Гаврилу‘? (Данило 9:20-23). Па, када је Данило тражио разумевање за своју ранију визију о јарцу и овну, пред њим се појавио ’неко који изгледаше као човек‘. То је био анђео Гаврило, послат да Данилу пружи увид (Данило 8:15-17). Слично томе, након Данилове молитве, тај анђео му је приступио у људском облику и разговарао с њим као што човек разговара с човеком.

11, 12. (а) Иако у Вавилону није било Јеховиног храма ни олтара, како су побожни Јевреји показивали поштовање према приношењу жртава које су се захтевале по Закону? (б) Зашто је Данило назван „мио и љубљен“?

¹¹ Гаврило стиже „о вечерњој жртви“. Јеховин олтар је уништен заједно с храмом у Јерусалиму, а Јевреји су били заробљеници паганских Вавилонаца. Зато Јевреји у Вавилону нису приносили жртве Богу. Међутим, било је на месту да у прописана времена за жртве под Мојсијевим законом, побожни Јевреји у Вавилону хвале Јехову и моле му се. Као човек дубоко одан Богу, Данило је био назван „мио и љубљен“. Јехова, ’Онај који слуша молитве‘, налазио је задовољство у њему, и Гаврило је био брзо послат да одговори на Данилову молитву вере (Псалам 65:3).

¹² Чак и кад је мољење Јехови угрозило Данилов живот, он је наставио да се моли Богу три пута дневно (Данило 6:10, 11). Није чудо што га је Јехова сматрао тако пожељним! Поред молитве, Данилу је медитирање о Божјој речи омогућило да разлучи шта је Јеховина воља. Данило је био истрајан у молитви и знао је како да приступи Јехови на исправан начин како би на његове молитве било одговорено. Он је истицао Божју праведност (Данило 9:7, 14, 16). И премда његови непријатељи нису могли да му нађу ману, Данило је знао да је грешник у Божјим очима и спремно је признавао свој грех (Данило 6:4; Римљанима 3:23).

„СЕДАМДЕСЕТ НЕДЕЉА“ ДА СЕ ОЧИСТИ БЕЗАКОЊЕ

13, 14. (а) Које важне информације је Гаврило открио Данилу? (б) Колико трају „седамдесет недеља“, и како то знамо?

¹³ Какав само одговор добија Данило који је усредсређен на молитву! Јехова не само да му гарантује да ће Јевреји бити враћени у своју домовину него му даје увид у нешто од далеко већег значаја — појављивање прореченог Месије (Постање 22:17, 18; Исаија 9:6, 7). Гаврило каже Данилу: „Седамдесет је недеља одређено твоме народу и твоме граду светоме, да се сврши отпад и да се очисти безакоње, да се доведе вечна правда, и да се запечати виђење и пророштво, и да се помаже Свети над Светима [„Светиња над светињама“, NW] . Зато знај и разуми: Откад се објави реч, да ће се Јерусалим опет президати, до помазаника, до војводе [„до Месије Вође“, NW], биће седам недеља, а за шездесет и две недеље биће опет пограђени тргови и бедеми, али у тешко време“ (Данило 9:24, 25).

¹⁴ То је заиста била добра вест! Не само да ће Јерусалим бити поново саграђен и обожавање обновљено у новом храму него ће се у одређено време појавити и „Месија Вођа“. То ће се издешавати у оквиру „седамдесет недеља“. Пошто Гаврило не спомиње дане, то нису недеље од по седам дана, што би износило 490 дана — само годину и трећину године. Проречена поновна изградња Јерусалима, ’с трговима и бедемима‘ трајала је много дуже од тога. Те недеље су годишње недеље. На то да је свака недеља дуга седам година сугерише већи број савремених превода. На пример, „седамдесет годишњих недеља“ јесте превод на који се указује једном фуснотом за Данила 9:24 у делу Tanakh—The Holy Scriptures, које је објавило Јеврејско издавачко друштво. An American Translation гласи: „Седамдесет годишњих недеља одређено је за твој народ и твој свети град.“ Слична решења налазе се у преводима од Мофата и Ротерама.

15. На која три периода је подељено „седамдесет недеља“, и када ће оне почети?

¹⁵ Према анђеловим речима, „седамдесет недеља“ биће подељено у три периода: (1) „седам недеља“, (2) „шездесет и две недеље“, и (3) једна недеља. То би било 49 година, 434 године и 7 година — укупно 490 година. Занимљиво је да The Revised English Bible каже: „Седамдесет пута седам година је одређено твом народу и твом светом граду.“ После свог изгнанства и после 70 година патње у Вавилону, Јевреји ће доживети посебну наклоност од Бога за 490 година, или 70 година пута 7. Почетна тачка ће бити ’кад се објави реч да ће се Јерусалим опет президати‘. Када ће то бити?

„СЕДАМДЕСЕТ НЕДЕЉА“ ПОЧИЊУ

16. Као што показује његов декрет, с којим циљем је Кир вратио Јевреје у њихову домовину?

¹⁶ Када је у питању почетак „седамдесет недеља“, три значајна догађаја заслужују нашу пажњу. Први се одиграо 537. пре н. е. када је Кир издао декрет да се Јевреји врате у своју домовину. Тај декрет гласи: „Овако говори Кир, краљ Персијски: Јехова, Бог небеса, даде мени сва краљевства земље, и даде ми заповест да му сазидам дом у Јерусалиму у Јуди. Ко је између вас од народа његовог? Нека је Бог његов с њим и нек иде у Јерусалим у Јуди, и нека зида дом Јехове, Бога Израеловог, Бога који је у Јерусалиму. У сваком месту где има остатака народа Јеховиног, даће њима људи из тих места сребра, злата, ствари и стоке, са добровољним прилозима за дом Божји у Јерусалиму“ (Јездра 1:2-4). Јасно је да је специфична намера тог декрета била да се храм — „дом Јехове“ — поново изгради на свом ранијем месту.

17. Које је разлоге за његово путовање у Јерусалим пружило писмо дато Јездри?

¹⁷ Други догађај одиграо се седме године владавине персијског краља Артаксеркса (Артаксеркса Дугоруког, сина Ксеркса I). У то време је Јездра преписивач кренуо на једно четворомесечно путовање од Вавилона до Јерусалима. Носио је једно специјално писмо од краља, али оно га није овластило да поново изгради Јерусалим. Уместо тога, Јездрин задатак је био ограничен на ’прослављање [’украшавање‘ ДК] дома Јеховиног‘. Зато је писмо указивало на злато и сребро, свето посуђе и прилоге од пшенице, вина, уља и соли за подупирање обожавања у храму, као и ослобађање од пореза оних који тамо служе (Јездра 7:6-27).

18. Какве вести су узнемириле Немију, и како је краљ Артаксеркс за то сазнао?

¹⁸ Трећи догађај се одиграо 13 година касније, у 20. години персијског краља Артаксеркса. Немија је тада служио као његов пехарник у „Сусану, у престоници“. Остатак који се вратио из Вавилона, до извесне мере је поново изградио Јерусалим. Али није све било добро. Немија је сазнао ’да је зид Јерусалима био разваљен и врата му огњем попаљена‘. То га је страшно узнемиравало, и туга му је обузимала срце. Кад га је краљ питао зашто је жалостан, Немија је одговорио: „Да је жив краљ до века! Како не бих био лица жалосна кад је град у коме су гробови отаца мојих разваљен и врата му огњем попаљена?“ (Немија 1:1-3; 2:1-3).

19. (а) Када му је краљ Артаксеркс поставио питање, шта је Немија прво урадио? (б) Шта је Немија тражио, и како је признао Божју улогу у тој ствари?

¹⁹ Извештај о Немији наставља: „А краљ ми рече: Шта тражиш ти? Ја се помолих Богу небеса, и одговорих краљу: Ако је угодно краљу, и ако му је мио слуга његов, пошаљи ме у Јуду, у град гробова отаца мојих да га преградим.“ Тај предлог се допао Артаксерксу, који је и поступио у складу с Немијином даљњом молбом: „Ако је угодно краљу нека ми се даду књиге на намеснике преко реке [Еуфрат] да ме пусте да пређем Јуду, и књигу на Асафа, краљева чувара шума, да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом, за зид градски и за кућу у коју ћу ући.“ Немија је признао Јеховину улогу у свему томе, говорећи: „Краљ ми даде те књиге, јер добра рука Бога мога беше нада мном“ (Немија 2:4-8).

20. (а) Када је ступила на снагу објава ’да се Јерусалим поново сагради‘? (б) Када је „седамдесет недеља“ почело, а када се завршило? (в) Који доказ указује на тачност датума за почетак и крај „седамдесет недеља“?

²⁰ Иако је дозвола била дата месеца нисана, почетком 20. године Артаксерксове владавине, стварна ’објава речи да се Јерусалим презида‘ ступила је на снагу месецима касније. То се догодило када је Немија стигао у Јерусалим и почео своје дело обнове. Јездрино путовање је трајало четири месеца, али Сусан је био око 320 километара источније од Вавилона и тако још даље од Јерусалима. Највероватније је онда Немија стигао у Јерусалим при крају Артаксерксове 20. године владања, то јест 455. пре н. е. Тада је дакле започело проречених „седамдесет недеља“, или 490 година. Оне ће истећи крајем 36. н. е. (Види „Када је почела Артаксерксова владавина?“, на 197. страни.)

ПОЈАВЉУЈЕ СЕ „МЕСИЈА ВОЂА“

21. (а) Шта је требало да се оствари током првих „седам недеља“, и то упркос којим околностима? (б) Које године је требало да се појави Месија, и шта Лукино јеванђеље каже да се догодило у то време?

²¹ Колико година је прошло пре него што је Јерусалим стварно поново саграђен? Па, требало је да се обнова тог града изврши „у тешко време“ због тешкоћа међу самим Јеврејима и противљења Самарићана и других. Дело је очигледно било завршено до потребне мере око 406. пре н. е. — унутар „седам недеља“, или 49 година (Данило 9:25). Након тога ће уследити период од 62 недеље, или 434 године. После тог периода појавиће се давно обећани Месија. Рачунање 483 године (49 плус 434) од 455. пре н. е. води нас до 29. н. е. Шта се десило у то време? Писац јеванђеља, Лука, каже нам: „У петнаестој години владавине цезара Тиберија, кад Понтије Пилат беше намесник Јудеје, и Ирод обласни владар Галилеје... реч од Бога дође Јовану, Захаријином сину, у пустоши. Он прође цело подручје око Јордана, проповедајући крштење као симбол покајања за опроштење греха.“ У то време је „народ био у ишчекивању“ Месије (Лука 3:1-3, 15).

22. Када и на који начин је Исус постао проречени Месија?

²² Јован није био обећани Месија. Али у погледу онога чему је он био сведок приликом крштења Исуса из Назарета, у јесен 29. н. е., Јован је рекао: „Видео сам како дух као голуб силази с неба, и остаје на њему. Ни ја га нисам знао, али Онај који ме је послао да крштавам у води, Он ми је рекао: ’На кога видиш да дух силази и остаје на њему, то је онај који крштава у светом духу.‘ И ја сам то видео, и сведочим да је он Син Божји“ (Јован 1:32-34). Приликом свог крштења, Исус је постао Помазаник — Месија, или Христ. Кратко после тога, Јованов ученик Андрија срео је помазаног Исуса, и затим рекао Симону Петру: „Нашли смо Месију“ (Јован 1:41). Тако се „Месија Вођа“ појавио тачно на време — на крају 69 недеља!

ДОГАЂАЈИ ЗАВРШНЕ НЕДЕЉЕ

23. Зашто је „Месија Вођа“ морао да умре, и када је требало да се то догоди?

²³ Шта је требало да се испуни током 70. недеље? Гаврило је рекао да је период од „седамдесет недеља“ одређен „да се сврши отпад и да се очисти безакоње, да се доведе вечна правда, и да се запечати виђење и пророштво, и да се помаже Свети над Светима.“ Да би се то остварило, „Месија Вођа“ је морао да умре. Када? Гаврило је рекао: „Послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати... он ће утврдити савез с многима за недељу дана, а за половину недеље уставиће жртву и принос“ (Данило 9:26а, 27а, ДК). То критично време било је ’у половини недеље‘, то јест, у средини последње годишње недеље.

24, 25. (а) Као што је проречено, када је Христ умро, и шта су његова смрт и ускрсење окончали? (б) Шта је Исусова смрт омогућила?

²⁴ Јавна служба Исуса Христа почела је у другом делу 29. н. е. и трајала је три и по године. Као што је проречено, почетком 33. н. е., Христ је био „погубљен“ када је умро на мученичком стубу, дајући свој људски живот као откупнину за човечанство (Исаија 53:8; Матеј 20:28). Кад је ускрснули Исус Христ представио вредност свог жртвованог људског живота Богу на небесима, престала је потреба за животињским жртвама и приносима које је прописивао Закон. Иако су јеврејски свештеници наставили да приносе жртве све до уништења јерусалимског храма 70. н. е., такве жртве нису више биле прихватљиве Богу. Оне су замењене бољом жртвом, жртвом која се никада не мора поновити. Апостол Павле је писао: „[Христ] је заувек принео једну жртву за грехе... Јер је једним жртвеним приносом заувек учинио савршенима оне који бивају посвећени“ (Јеврејима 10:12, 14).

²⁵ Иако грех и смрт настављају да муче човечанство, то што је Исус погубљен и ускрснут за небески живот испунило је пророчанство. То је ’свршило преступ, очистило грех и довело правду‘. Бог је уклонио савез Закона, који је изложио и осудио Јевреје као грешнике (Римљанима 5:12, 19, 20; Галатима 3:13, 19; Ефешанима 2:15; Колошанима 2:13, 14). Сада су греси покајничких преступника могли бити поништени, а казне за њих укинуте. Помоћу Месијине жртве помирења, за оне који исказују веру било је могуће помирење с Богом. Они су могли радосно да ишчекују добијање Божјег дара ’вечног живота преко Христа Исуса‘ (Римљанима 3:21-26; 6:22, 23; 1. Јованова 2:1, 2).

26. (а) Премда је савез Закона био укинут, који савез је ’задржан на снази недељу дана‘? (б) Шта се одиграло на крају 70. недеље?

²⁶ Тако је Јехова уклонио савез Закона путем Христове смрти 33. н. е. Зашто се онда могло рећи да ће Месија „утврдити [„задржати на снази“, NW] савез с многима за недељу дана“? Зато што је он задржао на снази аврахамски савез. Све док се 70. недеља није завршила, Бог је благослове тог савеза пружао Аврахамовом јеврејском потомству. Али на крају годишњих „седамдесет недеља“, 36. н. е., апостол Петар је проповедао једном побожном Италијану, Корнелију, његовом домаћинству и другим паганима. И од тог дана па надаље, добра вест је почела да се објављује међу људима свих нација (Дела апостолска 3:25, 26; 10:1-48; Галатима 3:8, 9, 14).

27. Која „Светиња над светињама“ је била помазана, и како?

²⁷ Пророчанство је такође прорекло помазање ’Светиње над светињама‘. То се не односи на помазање унутрашње одаје, Светиње над светињама, у храму у Јерусалиму. Израз „Светиња над светињама“ овде се односи на Божје небеско светилиште. Тамо је Исус принео вредност своје људске жртве свом Оцу. Исусово крштење је, 29. н. е., помазало, или издвојило, ту небеску, духовну стварност која је представљена Светињом над светињама у земаљском шатору од састанка и касније у храму (Јеврејима 9:11, 12).

ПРОРОЧАНСТВО ПОТВРЂУЈЕ БОГ

28. Шта је мишљено ’стављањем печата на визију и пророчанство‘?

²⁸ Месијанско пророчанство које је изрекао анђео Гаврило такође је говорило о ’печаћењу виђења и пророштва‘. То је значило да ће све што је било проречено за Месију — све што је он остварио путем своје жртве, ускрсења и појављивања на небу, као и друге ствари које су се догодиле током 70. недеље — бити потврђено печатом божанске подршке, обистиниће се и може се у њега имати поверење. Визија ће бити запечаћена, ограничена на Месију. Испуниће се на њему и Божјем делу преко њега. Тачно тумачење те визије можемо наћи само у вези с прореченим Месијом. Ништа друго неће отпечатити њено значење.

29. Шта је требало да се догоди поново изграђеном Јерусалиму, и из ког разлога?

²⁹ Гаврило је пре тога прорекао да ће Јерусалим бити поново изграђен. Сада прориче уништење тог поново изграђеног града и његовог храма, говорећи: „Народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата... и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош“ (Данило 9:26б, 27б, ДК). Премда ће се ово опустошење догодити после „седамдесет недеља“, оно ће бити директна последица догађаја током завршне „недеље“, када су Јевреји одбацили Христа и дали да се погуби (Матеј 23:37, 38).

30. Као што показује историјски извештај, како се испунила одредба Великог Господара времена?

³⁰ Историјски извештаји показују да су 66. н. е., римске легије под сиријским гувернером Цестијем Галом опколиле Јерусалим. Упркос јеврејском отпору, римске снаге су носећи своје идолопоклоничке амблеме, то јест заставе, продрле у град и почеле да поткопавају храмски зид на северу. Њихово стајање тамо учинило их је ’одвратном ствари‘ која је могла да проузрокује потпуно опустошење (Матеј 24:15, 16). Године 70. н. е., Римљани су под генералом Титом дошли као ’потоп‘ и опустошили град и његов храм. Ништа их није зауставило, јер то је било од Бога „одређено“. Велики Господар времена, Јехова, поново је испунио своју реч!

ШТА СИ ПРИМЕТИО?

• Док се 70 година опустошења Јерусалима ближило крају, какве молбе је Данило упутио Јехови?

• Колико је трајало „седамдесет недеља“, и када су почеле, а када су се завршиле?

• Када се „Месија Вођа“ појавио, и у које критично време је он „погубљен“?

• Који савез је био ’једну недељу задржан на снази за многе‘?

• Шта се одиграло после „седамдесет недеља“?

[Оквир⁄Слика на 197. страни]

Када је почела Артаксерксова владавина?

ИСТОРИЧАРИ се не слажу око године када је почела владавина персијског краља Артаксеркса. Неки смештају његово ступање на престо у 465. пре н. е., зато што је његов отац, Ксеркс, почео да влада 486. пре н. е. а умро у 21. години своје владавине. Али постоји доказ да је Артаксеркс ступио на престо 475. пре н. е. и да је његова прва година владања почела 474. пре н. е.

Натписи и скулптуре ископани у древној персијској престоници, Персепољу, указују на корегентство Ксеркса и његовог оца, Дарија I. Ако је то корегентство трајало 10 година, а Ксеркс сам владао 11 година после Даријеве смрти 486. пре н. е., прва година Артаксерксове владавине била би 474. пре н. е.

Друга линија доказа укључује атинског генерала Темистокла, који је победио Ксерксове снаге 480. пре н. е. Он је касније изгубио наклоност грчког народа и оптужен је за издају. Темистокле је побегао и потражио заштиту на персијском двору, где је био лепо примљен. Према грчком историчару Тукидиду, то се десило ’само што је Артаксеркс ступио на престо‘. Грчки историчар Диодор Сикул смешта смрт Темистокла у 471. пре н. е. Пошто је Темистокле затражио годину дана да научи персијски пре него што добије пријем код краља Артаксеркса, мора да је у Малу Азију стигао најкасније 473. пре н. е. Тај датум потврђује и Јеронимова Chronicle of Eusebius. Пошто је Артаксеркс ’тек ступио на престо‘ када је Темистокле стигао у Малу Азију 473. пре н. е., немачки изучавалац Ернст Хенгстенберг је у свом делу Christology of the Old Testament рекао да је Артаксерксова владавина почела 474. пре н. е., као што наводе и други извори. Он је додао: „Двадесета година Артаксеркса је 455. пре Христа.“

[Слика]

Темистоклеова биста

[Дијаграм/Слике на странама 188, 189]

(За комплетан текст, види публикацију)

„СЕДАМДЕСЕТ НЕДЕЉА“

7 недеља 62 недеље 1 недеља

49 година 434 године 7 година

[Слика на целој 180. страни]

[Слика на целој 193. страни]