Библија мења животе
ЗАШТО је једна жена престала да обожава идоле у својим шездесетим? Шта је подстакло једног шинтоистичког свештеника да напусти службу у светилишту и постане хришћанин? Како се жена која је усвојена одмах по рођењу изборила са осећањем одбачености? Прочитајте шта су они рекли.
„Више не робујем идолима“ — АБА ДАНСУ
ГОДИНА РОЂЕЊА: 1938.
ЗЕМЉА РОЂЕЊА: БЕНИН
У ПРОШЛОСТИ: ПРЕДАНИ ОБОЖАВАЛАЦ ИДОЛА
МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрасла сам у селу Со-Чахуи које се налази у мочварном подручју близу језера. Мештани се баве риболовом и узгојем стоке, коза, оваца, свиња и птица. Пошто нема путева, људи се превозе чамцима и кануима. Куће су углавном направљене од дрвета и сламе, а неке су изграђене од цигала. Већина људи је сиромашна. Ипак, криминал није тако раширен као у градовима.
Када сам била дете, отац је послао моју сестру и мене у самостан, где смо поучене традиционалним веровањима фетишизма. Када сам одрасла, као свог бога прихватила сам Одудуа, бога племена Јоруба. Саградила сам му олтар где сам редовно на жртву приносила јам, палмино уље, пужеве, пилиће, голубове и многе друге животиње. Те жртве су за мене биле скупе и често сам сав свој новац трошила на њих.
КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Када сам почела да проучавам Библију, сазнала сам да је Јехова једини прави Бог. Такође сам научила да он не одобрава употребу идола у обожавању (Излазак 20:4, 5; 1. Коринћанима 10:14). Схватила сам шта треба да учиним. Зато сам бацила све ликове и уклонила из куће све што је имало везе са обожавањем идола. Више се нисам обраћала пророцима и престала сам да учествујем у племенским ритуалима и погребним церемонијама.
Није ми било лако да у својим шездесетим годинама направим такве промене. Пријатељи, рођаци и комшије били су против тога и исмевали су ме. Али ја сам се молила Јехови за снагу да учиним оно што је исправно. Пронашла сам утеху у речима из Пословица 18:10, где стоји: „Јака је кула име Јеховино. У њу бежи праведник и налази заштиту.“
Такође ми је помогло присуствовање састанцима Јеховиних сведока. Тамо сам осетила хришћанску љубав и била сам одушевљена јер су се они трудили да живе по високим библијским моралним мерилима. Оно што сам видела уверило ме је да су Јеховини сведоци права религија.
КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Библијска начела су ми помогла да имам бољи однос са својом децом. Такође сам осетила као да ми је огроман терет пао с леђа. Некада сам трошила сав новац на беживотне идоле који ми ни у чему нису могли помоћи. Сада служим Јехови, који ће трајно решити све наше проблеме (Откривење 21:3, 4). Тако сам срећна што више не робујем идолима, већ Јехови! Он ми пружа праву сигурност и заштиту.
„Од детињства сам тражио Бога“ — ШИНЏИ САТО
ГОДИНА РОЂЕЊА: 1951.
ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ЈАПАН
У ПРОШЛОСТИ: ШИНТОИСТИЧКИ СВЕШТЕНИК
МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрастао сам у једном градићу у префектури Фукуока. Родитељи су ми били веома побожни. Одмалена су ме поучавали да поштујем шинтоистичке богове. Као дечак, често сам размишљао о свом спасењу и имао снажну жељу да помажем људима у невољи. Сећам се да нас је једном приликом наставник у основној школи питао шта бисмо желели да будемо кад порастемо. Моји другови су имали веома конкретне циљеве, на пример да постану научници. Ја сам рекао да је мој сан да служим Богу. Сви су ми се смејали.
Након средње школе, уписао сам се у школу за верске учитеље. Тамо сам упознао једног шинтоистичког свештеника који је у слободно време читао књигу са црним корицама. Једног дана ме је питао: „Сато, да ли знаш која је ово књига?“ Пошто сам видео корице, одговорио сам: „Библија.“ Он је рекао: „Свако ко жели да постане шинтоистички свештеник, треба да прочита ову књигу.“
Одмах сам отишао и купио Библију. Ставио сам је на посебно место на полици за књиге и пазио на њу. Али нисам имао времена да је читам јер сам због обавеза у школи био веома заузет. По завршетку школе, почео сам да радим као шинтоистички свештеник у светилишту. Мој дечачки сан се остварио.
Међутим, ускоро сам схватио да позив шинтоистичког свештеника није оно што сам очекивао. Већина свештеника није показивала љубав нити бригу за друге. Многи су били без вере. Један од мојих надређених чак ми је рекао: „Ако желиш да овде успеш, мораш говорити само о филозофским темама. Забрањено је причати о вери.“
Због таквих коментара сам се разочарао у шинтоизам. Иако сам и даље служио у светилишту, почео сам да испитујем друге религије. Међутим, ниједна од њих није нудила ништа боље. Што сам више религија испитао, све више сам губио наду. Мислио сам да истина нигде не постоји.
КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Године 1988. упознао сам једног будисту који ме је охрабрио да прочитам Библију. Сетио сам се шинтоистичког свештеника који ме је годинама раније подстакао на исто. Одлучио сам да послушам тај савет. Кад сам почео да је читам, нисам могао да се одвојим од ње. Понекад сам читао целу ноћ све док се сунчеви зраци не би пробили кроз прозор.
Оно што сам прочитао подстакло ме је да се молим Богу Библије. Почео сам са молитвом Оченаш из Матеја 6:9-13. Понављао сам је свака два сата — чак и док сам обављао службу у светилишту.
Имао сам многа питања. Тада сам већ био ожењен и знао сам да Јеховини сведоци поучавају људе о Библији, пошто су раније посећивали моју супругу. Пронашао сам једну од тих Сведокиња и засуо је питањима. Био сам одушевљен када је на свако одговорила из Библије. Побринула се да неко од Сведока проучава Библију са мном.
Убрзо сам почео да присуствујем састанцима Јеховиних сведока. Тада то нисам запазио, али међу присутнима је било неких према којима сам раније био веома груб. Па ипак, срдачно су ме поздравили и потрудили се да се осећам добродошло.
На тим састанцима сам научио да Бог очекује од мужева да воле и поштују чланове породице. До тада сам био толико посвећен послу да сам запостављао супругу и двоје деце. Тада ми је постало јасно да сам увек пажљиво слушао људе који су долазили у светилиште, али никада нисам саслушао своју жену.
Како сам напредовао, научио сам много тога што ме је привукло Јехови. Посебно ме је дирнуо стих из Римљанима 10:13, где пише: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен.“ Од детињства сам тражио Бога и сада сам га коначно пронашао!
Осећао сам да ми више није место у светилишту. У почетку сам се бринуо шта ће други мислити ако напустим шинтоизам. Али одувек сам себи говорио да ћу то учинити ако на другом месту пронађем правог Бога. Тако сам у пролеће 1989. одлучио да послушам савест. Напустио сам светилиште и препустио се у Јеховине руке.
Није ми било лако да то учиним. Надређени су ме изгрдили и покушали да убеде да останем. Међутим, још теже ми је било да саопштим ту вест родитељима. На путу до њихове куће, толико ме је обузела узнемиреност да сам осетио бол у грудима, а ноге су ми клецале! Више пута сам застао како бих се помолио Јехови за снагу.
Када сам стигао код родитеља, испрва сам из страха оклевао да започнем ту тему. Прошло је више сати. На крају сам, након пуно молитви, све објаснио оцу. Рекао сам му да сам пронашао правог Бога и да ћу напустити шинтоизам како бих му служио. Отац је био запрепашћен и тужан. Дошли су и други рођаци и покушали да ме наговоре да се предомислим. Нисам желео да повредим породицу, али у исто време сам знао да је служење Јехови била исправна одлука. С временом је породица почела да ме поштује због одлуке коју сам донео.
Физички напустити светилиште било је једно, али учинити то ментално сасвим нешто друго. Свештенички живот постао је део мене. Снажно сам се трудио да га заборавим, али где год бих се окренуо, све ме је подсећало на претходни начин живота.
Да бих се ослободио тог утицаја, помогле су ми две ствари. Као прво, детаљно сам претражио кућу како бих пронашао све што је било повезано с мојом некадашњом религијом. Затим сам спалио све то — књиге, слике и чак скупоцене предмете. Као друго, користио сам сваку прилику да се дружим са Сведоцима. Њихово пријатељство и подршка пуно су ми помогли. Мало по мало, претходни живот је избледео из мог сећања.
КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Раније сам запостављао жену и децу, због чега су се осећали усамљено. Али, када сам почео да проводим више времена с њима, као што Библија саветује мужевима, постали смо ближи. Касније ми се жена придружила у служењу Јехови. Заједно са нашим сином, ћерком и зетом, сада смо уједињени у обожавању правог Бога.
Размишљајући о свом дечачком сну да служим Богу и помажем људима, схватам да сам пронашао све што сам тражио — и још много више. Речима не могу изразити своју захвалност Јехови.
„Знала сам да нешто недостаје“ — ЛИНЕТ ХАУТИНГ
ГОДИНА РОЂЕЊА: 1958.
ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА
У ПРОШЛОСТИ: БОРИЛА СЕ СА ОСЕЋАЊЕМ ОДБАЧЕНОСТИ
МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Родила сам се у Џермистону, мирном рударском градићу у ком је живела радничка класа. Сматрајући да нису способни да брину о мени, родитељи су одлучили да ме дају на усвајање. Када сам имала свега 14 дана, усвојио ме је диван брачни пар. Иако су ми постали као отац и мајка, када сам сазнала истину о свом пореклу, почело је да ме мучи осећање одбачености. Осећала сам да не припадам тој породици и да ме заправо не разумеју.
Када сам имала око 16 година, почела сам да излазим у коктел-барове, где бих са пријатељима плесала и слушала живу музику. Са 17 сам почела да пушим. Желела сам да будем витка као модели из реклама за цигарете. Када сам напунила 19, запослила сам се у Јоханесбургу и убрзо упала у лоше друштво. Ускоро сам почела да користим ружне речи, много сам пушила и опијала се преко викенда.
И поред свега, била сам прилично активна. Редовно сам тренирала аеробик и играла сквош и женски фудбал. Такође сам градила каријеру, напорно радећи како бих стекла добро име у компјутерској индустрији. Захваљујући томе, финансијски сам добро стајала и многи су ме сматрали успешном. Међутим, била сам веома несрећна — изгубљена и разочарана животом. Дубоко у себи, знала сам да нешто недостаје.
КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Када сам почела да проучавам Библију, сазнала сам да је Јехова Бог љубави. Такође сам научила да је ту љубав показао тако што нам је дао своју Реч, Библију. Она је попут писма које је упутио сваком од нас лично како би нас водио кроз живот (Исаија 48:17, 18). Разумела сам да треба да учиним велике промене да бих осетила благослове Јеховиног брижног вођства.
Једна промена односила се на моје друштво. Озбиљно сам схватила савет из Пословица 13:20, где стоји: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи.“ То начело ме је подстакло да напустим старо друштво и стекнем нове пријатеље међу Јеховиним сведоцима.
Најтеже ми је било да оставим цигарете, јер је зависност била веома јака. Када сам с временом успела да решим тај проблем, суочила сам се с другим изазовом. Пошто сам престала да пушим, угојила сам се преко 13 килограма! То је био прави ударац за моје самопоштовање и требало ми је скоро 10 година да се ослободим вишка килограма. Ипак, знала сам да је прекидање с пушењем била права одлука. Непрестано сам се молила Јехови и он ми је дао снагу да успем.
КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Сада имам боље здравље. Такође сам задовољна — више не трчим за привидном срећом коју обећава каријера, положај и богатство. Уместо тога, налазим радост у преношењу библијске истине другима. Захваљујући томе, моје три бивше колегинице сада служе Јехови, као и мој муж и ја. Пре него што су умрли родитељи који су ме усвојили, имала сам прилику да им причам о библијском обећању о ускрсењу на рајској земљи.
Близак однос с Јеховом помогао ми је да се више не осећам одбачено. Сада имам осећај припадности јер сам део светске породице Јеховиних слугу. Међу њима имам много мајки, очева, браће и сестара (Марко 10:29, 30).
[Слика на 12. страни]
Међу Јеховиним сведоцима сам осетила хришћанску љубав
[Слика на 13. страни]
Шинтоистичко светилиште где сам некада служио