„Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно“

 1. Којим нас речима Библија упознаје са својим Аутором и какво знање можемо стећи помоћу Библије?

„СВЕ је Писмо надахнуто од Бога.“ Те речи из 2. Тимотеју 3:16 показују да је Бог, чије је име Јехова, Аутор Светог писма и да га је он надахнуо. А надахнуто Писмо је изузетно поучна и занимљива књига. Оно је огромна ризница знања! Помоћу њега ћемо стећи „знање о Богу“, које су правдољубиви људи одувек тражили и сматрали драгоценим (Посл. 2:5).

 2. Шта су Мојсије, Давид и Соломон рекли о мудрости која долази од Бога?

² Један од њих био је и Мојсије, кога је Бог поставио да води и организује његов народ, Израел. Мојсије је за Божју поуку рекао да духовно освежава човека ’као роса, као ситна киша траву, као велики пљусак растиње‘. А Давид, који се показао као храбар ратник и борио за славу Јеховиног имена, молио се следећим речима: „Јехова, поучи ме путу своме. Ходићу у истини твојој.“ Мирољубиви Соломон, градитељ једне од највеличанственијих грађевина у историји, Јеховиног храма у Јерусалиму, овако је описао мудрост која долази од Бога: „Боље [је] стећи мудрост него стећи сребро, она је већи добитак и од самог злата. Драгоценија је од бисера, и ништа од онога што ти је драго не може се изједначити с њом“ (П. зак. 32:2; Пс. 86:11; Посл. 3:14, 15).

 3. Колику вредност има Божја реч, према ономе што су изјавили Исус и сам Бог?

³ Божји Син Исус приписао је Божјој Речи највећу могућу вредност, рекавши: „Твоја реч је истина.“ Својим следбеницима је рекао: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 17:17; 8:31, 32). Та „реч“ коју је Исус чуо од свог Оца заиста има велику снагу! То је Божја „реч“. Након што је умро и ускрснуо и затим узашао на небо где је сео с десне стране Богу, Исус је објавио даљње Јеховине речи, између осталог предиван опис Божјих благослова које ће човечанство доживети у рају на земљи. Након тога Бог је заповедио апостолу Јовану: „Пиши, јер су ове речи веродостојне и истините.“ Све речи надахнутог Писма су „веродостојне и истините“, а они који живе по њима доживљавају неизмерне благослове (Откр. 21:5).

 4. За шта је корисно надахнуто Писмо?

⁴ О каквим се благословима ради? Потпуни одговор налазимо у речима апостола Павла из 2. Тимотеју 3:16, 17: „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности, да Божји човек буде сасвим способан и потпуно опремљен за свако добро дело.“ Дакле, надахнуто Писмо је корисно јер нас учи истини о Богу, указује нам како треба да се понашамо, помаже нам да ’поправљамо‘ своје мисли и свој живот, и укорава нас и поучава како бисмо скромно живели у складу са истином и праведношћу. Ако прихватимо поуку из Божје Речи, постаћемо „Божји сарадници“ (1. Кор. 3:9). Служење Богу представља највећу част коју неко данас може имати. Али да би то могао, ’Божји човек мора бити сасвим способан и потпуно опремљен за свако добро дело‘.

СИГУРАН ТЕМЕЉ НАШЕ ВЕРЕ

 5. Шта је вера и како је једино можемо стећи?

⁵ Да би неко био Божји сарадник, мора имати веру. Веру не треба мешати с лаковерношћу или неоснованим веровањима, на шта свуда наилазимо. Многи мисле да је важно да човек у нешто верује — без обзира на то да ли се ради о некој религији, еволуцији или филозофији. Међутим, Божјем човеку „узор морају бити здраве речи... у вери и љубави, које су у Христу Исусу“ (2. Тим. 1:13). Његова вера мора имати чврст темељ и мора бити жива, јер „вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види“. Она се мора заснивати на чврстом уверењу да Бог постоји и да награђује оне који живе по његовој вољи (Јевр. 11:1, 6). Такву веру можемо стећи једино путем марљивог проучавања Божје Речи, Библије. Та вера се темељи на дубокој љубави према Библији, према Јехови Богу као Аутору Библије и према његовом Сину Исусу Христу. Само је једна таква жива вера, као што је и само један Господ, Исус Христ, и један Бог и Отац свих, Јехова (Еф. 4:5, 6).

 6. Чиме се одликује права вера?

⁶ Морамо сазнати шта све садржи Божја Реч, како је настала, ко стоји иза ње, која је њена сврха и колику нам снагу може дати да бисмо исправно поступали. Када добро упознамо њену дивну поруку, изградићемо веру. Исто тако, толико ћемо заволети Библију и њеног Аутора да ништа неће моћи да угуши нашу веру и љубав. Сигуран темељ на којем можемо градити своју веру јесте Свето писмо, чији су саставни део и речи Исуса Христа. Права вера јесте она вера која одолева испитима и тешким кушњама, прогонствима, материјализму и филозофијама безбожног света. Она је у стању да извојује величанствену победу над свим тим и уведе онога ко је поседује у Божји праведни нови свет. „Ово је победа која је победила свет: наша вера“ (1. Јов. 5:4).

 7. Које ће благослове доживети особа која стекне библијску мудрост?

⁷ Да бисмо стекли веру и живели по њој, морамо се трудити да изградимо љубав и цењење према Божјој Речи, надахнутом Писму. То Писмо је Божји непроцењиво вредан дар људском роду, ризница духовног блага. Њена мудрост је неизмерна, а снага којом просветљује човека и којом га подстиче да исправно поступа надмашује снагу свих других икада написаних књига. Док темељно проучавамо Божју Реч настојећи да је што боље упознамо, схватићемо зашто је апостол Павле одушевљено изјавио: „О дубино богатства, мудрости и знања Божјег!“ Упознати надахнуто Писмо и његовог Аутора значи ступити на пут који води до вечне радости и среће (Римљ. 11:33; Пс. 16:11).

ЈЕХОВА — БОГ КОЈИ ЖЕЛИ ДА СЕ ПРИБЛИЖИ ЉУДИМА

 8. (а) Зашто треба да будемо захвални што Јехова жели да нам се приближи? (б) По чему се Јехова разликује од демонских богова?

⁸ Говорећи о слави Јеховиног имена, Давид је рекао: ’Ти си велик и чудесна дела чиниш, само си ти Бог‘ (Пс. 86:10). Јехова је учинио бројна „чудесна дела“ за људе. Између осталог, обратио им се путем своје Речи. То показује да је Јехова Бог који жели да се приближи људима, Бог који с пуно љубави открива себе како би га његова створења упознала. Како само можемо бити срећни што наш Створитељ није неки неприступачан владар који је обавијен плаштом тајновитости и неосетљив на потребе правдољубивих људи на земљи! Јехова ће у будућем новом свету пребивати међу људима, али он већ и данас пребива међу онима који верују у њега и који га воле и опходи се према њима попут брижног Оца који одговара на питања своје радознале деце (Откр. 21:3). Наш небески Отац није попут демонских богова које предочавају неми идоли застрашујућег изгледа. Богови од метала и камена не могу изградити очински однос са својим заслепљеним обожаваоцима. Не могу им се приближити нити им помоћи. А „они који их праве постаће попут њих“ (Пс. 135:15-19; 1. Кор. 8:4-6).

 9. Шта је Бог с неба пружио људима?

⁹ Јехова је „Бог милосрдан и милостив, спор на гнев, пун доброте и истине“ (Изл. 34:6). У својој великој доброти, открио је људима бројне истине. Тиме им је пружио драгоцене животне савете и смернице, а путем пророчанстава им је осветлио пут према будућим благословима. „Јер све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом устрајношћу и утехом из Писама имамо наду“ (Римљ. 15:4). Одозго, с неба, Бог се обратио људима овде на земљи и пружио им поуздане смернице и поуке (Јован 8:23).

10. На којим се језицима Јехова обраћао људима и зашто баш на тим језицима?

¹⁰ Јехова се никада није обраћао људима на неком непознатом језику, него је увек говорио језиком који су људи разумели, живом језику којим су говорили његови верни сведоци (Дела 2:5-11). Адаму, Ноју, Аврахаму, Мојсију и израелским пророцима Јехова се обраћао на првом језику који је човек говорио, а који данас називамо хебрејским. Хебрејским се служио докле год су људи разумели тај језик, а тако је било још и у време Савла из Тарса, коме се ускрснули Исус обратио на том језику (Дела 26:14). Када је међу Израелцима у изгнанству у употребу ушао арамејски, језик који су иначе говорили Халдејци, Бог је дао да се неки делови његове Речи запишу на том језику, јер је то био језик који је његов народ разумео (Језд. 4:8–6:18; 7:12-26; Дан. 2:4б–7:28). Касније, када је грчки постао међународни језик и главни језик који су говорили његови сведоци, Јехова је дао да се његове речи запишу и сачувају на том језику. Дакле, све што је остало записано у Библији представља Јеховине речи, које је он људима на земљи увек упућивао на живом језику, како би их разумели они који су понизни и истинољубиви.

11. Зашто се може рећи да је Јехова творац свих језика?

¹¹ Јехова је дао човеку разум и говорне органе, као што су језик, уста и гласне жице. Они на врло сложен начин производе гласове који омогућавају постојање мноштва језика којима се људи служе. Стога бисмо могли рећи да је Јехова творац свих језика. Чудом које је учинио у време градње Вавилонске куле показао је да су у његовој власти сви језици којима се људи служе (Пост. 11:6-9; 10:5; Изл. 4:11; 1. Кор. 13:1). Јехови није стран ниједан језик. Не само што је у почетку дао људима хебрејски језик него је тиме што је створио разум и говорне органе заправо створио темељ за појаву арамејског, грчког и преко 6 000 других језика који се данас користе.

ЈЕЗИК ИСТИНЕ

12, 13. (а) Каквим се језиком Јехова обраћао људима да би га они лако могли разумети? (б) Наведи примере.

¹² Којим год језиком да се обраћао људима, Јехова се никада није служио мистичним верским изразима, него језиком истине. А тај језик је једноставан и лако разумљив (Соф. 3:9). Човек лако може разумети тродимензионалне ствари и појаве, то јест њихову висину, ширину и дужину, као и временску димензију у којој се све одиграва. Зато је Јехова предочио људима невидљиви свет помоћу онога што њихов ум може разумети. На пример, Мојсије је у пустињи израдио свети шатор по упутствима која је добио од Бога. Павле се под Божјим надахнућем послужио симболиком тог тродимензионалног објекта како би разјаснио неке појединости везане за небески живот (Јевр. 8:5; 9:9).

¹³ Наведимо још један пример: Јехова је дух и он на небу не седи на некој дословној столици или престолу. Али пошто смо ми људи ограничени на видљиви свет, Бог се послужио тим видљивим предметом као симболом да би нам разјаснио неке ствари. Да би нам предочио како он отвара заседање небеског суда, послужио се сликом земаљског краља који започиње судски поступак седајући на свој престо (Дан. 7:9-14).

ЛАКО ПРЕВОДИВА

14, 15. Зашто је Библију, за разлику од човекових филозофских текстова, лако превести на друге језике? Прикажи примером.

¹⁴ Будући да су у Библији коришћени обични, лако разумљиви изрази, симболи и догађаји који су у њој описани могу се јасно и тачно превести на већину савремених језика. Снага и моћ истине остају сачувани у свим преводима. Једноставне, свакодневне речи као што су „коњ“, „рат“, „круна“, „престо“, „муж“, „жена“ и „деца“, тачно и разумљиво изражавају смисао на сваком језику. Сасвим је другачије с човековим филозофским текстовима, које често није могуће тачно превести. Њихове компликоване реченице и неразумљиви изрази често се не могу прецизно превести на други језик.

¹⁵ Снага библијских речи далеко надмашује све такве текстове. Чак и када је изрицао осуде неверницима, Бог се није служио филозофским речником, него симболима узетим из свакодневног живота. То се лепо види у Данилу 4:10-12. У том тексту, Бог се послужио стаблом као симболом да би предочио појединости везане за власт једног охолог паганског краља, а затим је описао шта се даље догађало с тим стаблом како би тачно приказао будућа збивања. Све се то може јасно превести на друге језике. Јехова се обраћао људима на такав обзиран начин како би се ’право знање умножило‘. Тиме нам је умногоме олакшао разумевање пророчанстава у ово ’време краја‘ (Дан. 12:4).

КАКО ЈЕХОВА КОМУНИЦИРА С ЉУДИМА

16. Како би могло да се прикаже на који начин је Јехова комуницирао с људима?

¹⁶ Неко би могао да се пита како је Јехова комуницирао с људима. Представимо то једним примером из савременог живота. Да би се остварила комуникација, мора постојати: (1) пошиљалац поруке; (2) одашиљач; (3) средство путем ког се преноси порука; (4) пријемник и (5) прималац поруке. Тако, рецимо, у телефонској комуникацији постоји: (1) особа која позива; (2) телефонски апарат који шаље поруку тако што је претвара у електричне импулсе; (3) телефонска линија која преноси те импулсе до жељеног места; (4) телефонски апарат који поново претвара импулсе у глас и (5) прималац позива. Слично томе, (1) Јехова Бог, који се налази на небу, изрицао је своје поруке; (2) те поруке најчешће је одашиљао његов Говорник или Реч — кога данас познајемо као Исуса Христа; (3) Божји свети дух, сила којом се он користи, служио је као средство путем ког се свака порука преносила на земљу; (4) Божји пророк на земљи примао је те поруке и (5) затим их је објављивао Божјем народу. Као што и данас понекад курири носе важне поруке, тако се и Јехова понекад служио духовним гласницима, анђелима, да би одређене објаве с неба послао својим слугама на земљи (Гал. 3:19; Јевр. 2:2).

ШТА ЈЕ НАДАХНУЋЕ

17. Која је грчка реч преведена изразом „надахнуто од Бога“ и како нам њено значење помаже да разумемо шта је надахнуће?

¹⁷ Израз „надахнуто од Бога“ превод је грчке речи теопнеустос. Као што показује прва фуснота за 2. Тимотеју 3:16 у издању Нови свет — с референцама,a та реч би се дословно могла превести: „од Бога удахнуто [у некога]“. Другим речима, Бог је свој дух, то јест силу којом се служи, ’удахнуо‘ људима који су му верно служили и тако их је подстакао да напишу Свето писмо. То називамо надахнућем. Када је Бог надахнуо пророке и друге своје верне слуге, он је водио њихове мисаоне процесе помоћу своје силе. То значи да им је слао поруке и визије и омогућио им да их добро упамте. „Пророчанство никада није било изречено људском вољом, него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио“ (2. Петр. 1:21; Јован 20:21, 22).

18. Какав су утисак надахнуте поруке оставиле на људе који су их добили од Бога?

¹⁸ Док су те Божје слуге биле будне и потпуно свесне или док су спавале, Божји дух је усађивао у њихов ум поруке које је Бог слао. Након што је добио поруку, пророк ју је морао усмено пренети другим људима. Када Мојсије и други верни пророци ускрсну, несумњиво ће моћи да потврде да је оно што су написали веродостојно сачувано и пренесено до нас, јер ће у њиховом бистром и обновљеном уму по свему судећи још бити живо сећање на изворну поруку коју су примили од Бога. На сличан начин је и визија преображења оставила тако дубок утисак на апостола Петра да је могао јасно да опише њену величанственост и након више од 30 година (Мат. 17:1-9; 2. Петр. 1:16-21).

АУТОР И ЊЕГОВ „ПРСТ“

19. Шта је Божји „прст“ и који библијски стихови то показују?

¹⁹ Када људи пишу, користе се прстима. У древно доба, прстима се држало перо за писање, а у савремено доба прстима се држи оловка или се куца текст на писаћој машини или на рачунару. У сваком случају, прсти пишу оно што им говори ум њиховог власника. Да ли си знао да се понекад указује и на Божји „прст“? Исус је Божји дух назвао Божјим „прстом“. Када је Исус излечио човека опседнутог демонима тако да је поново могао да говори и види, верски противници су похулили на средство помоћу којег је Исус излечио човека. Према Матејевом запису, Исус им је рекао: „Ако ја помоћу Божјег духа истерујем демоне, онда је Божје краљевство заиста стигло међу вас“ (Мат. 12:22, 28). Лука нам помаже да боље разумемо ту изјаву. Он је записао шта је Исус рекао једном сличном приликом: „Ако ја Божјим прстом истерујем демоне, заиста је међу вас стигло Божје краљевство“ (Лука 11:20). Давно пре тога египатски свештеници који су се бавили врачањем били су присиљени да признају да су невоље које су погодиле Египат биле испољавање Јеховине огромне силе. Рекли су: „Ово је прст Божји!“ (Изл. 8:18, 19).

20. Шта је Бог чинио својим „прстом“ и шта је плод деловања тог „прста“?

²⁰ На основу тога како се у овим стиховима користи израз „прст“ лако се може закључити да ’Божји прст‘ има велику моћ и да тај израз добро описује његов дух, силу коју је Бог користио при писању Библије. Зато Библија каже да је Десет заповести на каменим плочама било исписано „Божјим прстом“ (Изл. 31:18; П. зак. 9:10). Људе који су писали разне библијске књиге у писању је водио и усмеравао Божји симболични прст — његова сила то јест дух. Божји свети дух је невидљив, али Бог се њиме служио на чудесан начин. А видљиви, опипљиви плод тог деловања јесте Библија, Божја Реч истине, коју је путем тог духа човечанство добило као непроцењиви дар. Нема никакве сумње у то да је Аутор Библије Јехова, Бог који се путем ње обратио човечанству с неба.

ПОЧЕТАК СКУПЉАЊА ЗБИРКЕ НАДАХНУТИХ СПИСА

21. (а) Како се почело с писањем светих списа? (б) Како се Јехова побринуо да они буду сачувани?

²¹ Као што је већ било споменуто, Јехова је дао Мојсију „две плоче Сведочанства, камене плоче исписане Божјим прстом“ (Изл. 31:18). На њима је било записано Десет заповести. Занимљиво је да се у том тексту осам пута појављује Божје име Јехова. Исте године, 1513. пре н. е., Јехова је заповедио Мојсију да почне с вођењем трајних записа. Тако је почела да се пише Библија (Изл. 17:14; 34:27). Бог је такође заповедио Мојсију да направи ’ковчег сведочанства‘ или ’ковчег савеза‘. Био је то један прелепо израђен ковчег у којем је требало да Израелци чувају те непроцењиво вредне записе (Изл. 25:10-22; 1. Краљ. 8:6, 9). Јехова је дао смернице о томе како треба да изгледа ковчег и шатор у ком ће бити смештен. А Веселеила, главног мајстора и градитеља, ’напунио је својим духом дајући му мудрост, разборитост и знање да би био вешт у разноврсним пословима‘, како би се сав посао могао обавити по приказу који је пружио (Изл. 35:30-35).

22. (а) Ко је Аутор надахнутих списа и колико је трајало њихово писање? (б) Ко су били писци Библије и шта се зна о њима?

²² Да би обзнанио своје намере, Бог је „много пута и на много начина говорио“ током дугог периода (Јевр. 1:1). Писци су писали његову Реч од 1513. пре н. е. до отприлике 98. н. е., то јест током отприлике 1610 година. Било их је око четрдесет, а Јехови Богу, као једином Аутору, ти људи су послужили као писари, или записивачи. Сви су били Јевреји, припадници народа ком су „поверене Божје свете објаве“ (Римљ. 3:2). Осморица од њих су били хришћани који су лично познавали Исуса или су их с његовом службом упознали апостоли. Надахнути списи који су били написани пре њиховог времена сведочили су да ће доћи Месија, то јест Христ (1. Петр. 1:10, 11). Премда су били из разних друштвених слојева и средина, сви ти писци Библије, од Мојсија до апостола Јована, дали су допринос потврђивању Јеховиног права да буде Врховни Владар и објављивању његових намера на земљи. Писали су у Јеховино име и под утицајем његовог духа (Јер. 2:2, 4; Језек. 6:3; 2. Сам. 23:2; Дела 1:16; Откр. 1:10).

23. Које су старије списе користили неки писци Библије и како су они постали део надахнуте Божје Речи?

²³ Неколико писаца је у своје списе уврстило делове већ постојећих списа о догађајима које су описали њихови очевици. Али нису сви ти извори били надахнути. На пример, Мојсије је неке делове своје прве књиге, назване Постанак, могао написати на темељу извештаја очевидаца. Вероватно је и Самуило исто то урадио приликом писања књиге о Судијама. Углавном је на исти такав начин Јеремија написао Прву и Другу о краљевима, а и Јездра Прву и Другу летописа. Свети дух је водио те писце када су одређивали које ће делове старијих ненадахнутих списа уврстити у надахнуте књиге и на тај начин је потврђена веродостојност књига које су саставили и показано да је њихов текст тачан. Оног часа када су делови ненадахнутих списа уврштени у библијске књиге, и сами су постали део надахнуте Божје Речи (Пост. 2:4; 5:1; 2. Краљ. 1:18; 2. Лет. 16:11).

24, 25. (а) Који период човекове историје обухвата Библија? (б) Наведи неке занимљиве податке из табеле на 12. страни.

²⁴ Којим редоследом је било написано 66 библијских књига? Који део бесконачне струје времена обухватају? Након што описује стварање неба и земље и припрему земље за човеков будући дом, Постанак извештава о почетку људског рода, то јест стварању првог човека 4026. пре н. е. Свети списи потом говоре о важним догађајима који су се одигравали све до 443. пре н. е. и недуго након те године. Након што је прескочено више од 400 година, у наставку се описују збивања од 3. пре н. е. до отприлике 98. н. е. Дакле, Библија обухвата 4 123 године људске историје.

²⁵ Табела на 12. страни помаже нам да то лакше себи представимо. У њој се наводе подаци у вези с писцима Библије и редослед писања библијских књига.

ЦЕЛОВИТА И ИСТИНИТА БОЖЈА „КЊИГА“

26. Зашто се може рећи да библијске књиге чине једну целину?

²⁶ Библијске књиге — збирка која почиње с Постанком, а завршава са Откривењем — заправо чине једну недељиву књигу, целовиту збирку надахнутих списа Свевишњег Аутора. Не треба их делити на два дела, при чему би се једном од њих придавао мањи значај. Хебрејске и грчке књиге чине нераздвојну целину. Грчке књиге су надопуна хебрејских и заједно чине целовиту и истиниту Божју књигу. Дакле, 66 књига Библије заједнички чине једну збирку — Свето писмо (Римљ. 15:4).

27. Зашто су погрешни називи „Стари завет“ и „Нови завет“?

²⁷ Традиционална подела Божје писане Речи на два дела — при чему се први део (од Постанка до Малахије) назива „Стари завет“, а други део (од Матеја до Откривења) „Нови завет“ — велика је грешка. У 2. Коринћанима 3:14 у популарном преводу Даничић-Караџић спомиње се ’читање Старог завета‘. Међутим, апостол ту није говорио о древним хебрејским књигама Библије у целини, нити је желео рећи да надахнути хришћански списи чине неки „нови завет [савез]“. Апостол је говорио о савезу Закона, који је Мојсије записао у Пентатеуху, а оно представља само један део претхришћанских библијских књига. Зато је у следећем стиху рекао: „Кад се чита Мојсије“ (ДК). Грчка реч која се у преводу Даничић-Караџић скоро увек преводи изразом „завет“, у многим другим преводима се преводи изразом „савез“ (Мат. 26:28; 2. Кор. 3:6, др Лујо Бакотић, др Емилијан Чарнић, Александар Бирвиш, Савремени српски превод).

28. Које нам се засигурање пружа у вези с библијским пророчанствима?

²⁸ Текст Светог писма који је остао сачуван до данашњег дана не сме се мењати (П. зак. 4:1, 2; Откр. 22:18, 19). Апостол Павле је о томе написао: „Чак и кад бисмо вам ми или кад би вам анђео с неба објавио другачију добру вест од оне коју смо вам већ објавили, нека буде проклет“ (Гал. 1:8; видети и Јована 10:35). Свака Јеховина пророчанска реч сигурно ће се испунити, и то тачно на време. „Тако ће се испунити и реч која излази из мојих уста. Неће се вратити к мени празна, него ће учинити оно што желим и извршиће оно због чега сам је послао“ (Иса. 55:11).

ПОМОЋ У РАЗУМЕВАЊУ БИБЛИЈЕ

29. Шта садржи уводни део сваког поглавља које обрађује поједину библијску књигу?

²⁹ На странама које следе, редом се обрађује свих 66 библијских књига. Свако поглавље обрађује једну књигу; описује околности у којима је она настала, пружа податке о њеном писцу и времену писања, а у неким случајевима и о раздобљу које обухвата. Наводи и доказе који потврђују да је веродостојна и да се с правом сматра делом надахнутог Писма. Доказ може бити то што је спомиње Исус Христ или то што се користи у надахнутим списима других Божјих слугу. Врло често се веродостојност неке библијске књиге може непобитно доказати испуњењем њених пророчанстава или неким другим њеним обележјима, као што су њен склад и објективност и искреност писца. Додатне доказе понекад налазимо у археолошким открићима или поузданим световним историјским изворима.

30. Како је приказан садржај сваке библијске књиге?

³⁰ Потом следи приказ садржаја књиге. Његова главна сврха је да се истакне снажна порука коју је дотични библијски писац желео да пренесе, и то на начин који ће у читаоцу пробудити дубоку љубав према надахнутом Писму и његовом Аутору Јехови Богу и повећати цењење према животоважној поруци Божје Речи и при том приказати њену изузетну практичност, склад и лепоту. Поднаслови који се налазе на почетку неких одломака рашчлањују садржај књиге. Њихова сврха је да олакшају проучавање, а не да на вештачки начин поделе библијску књигу. Свака књига сама по себи представља недељиву целину и на изузетан начин помаже у разумевању Божјих намера.

31. (а) На који начин свако поглавље истиче практичну вредност библијске књиге о којој говори? (б) Која се тема посебно истиче при разматрању сваке библијске књиге?

³¹ У закључку сваког поглавља објашњава се зашто је тај део надахнутог Писма ’користан за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности‘ (2. Тим. 3:16). Уколико постоје, осматрају се и надахнута сведочанства каснијих библијских писаца о испуњењу пророчанстава из те библијске књиге. Приказује се како је свака библијска књига повезана с главном темом Библије. Библија није књига митова. Она садржи једину животоважну поруку за човечанство. Све надахнуте књиге, од прве до последње — то јест од Постанка до Откривења — говоре о намери Створитеља свемира, Јехове Бога, да посвети своје име путем Краљевства којим ће владати његов Потомак. То Краљевство је предивна нада свих оних који воле праведност (Мат. 12:18, 21).

32. Које су информације пружене како би се продубило читаочево цењење према Библији?

³² Након разматрања 66 књига Библије следе поглавља с разним темама везаним за Библију. Ти додаци говоре о географским обележјима Обећане земље, о библијској хронологији, о преводима Библије, археолошким и другим ванбиблијским доказима који потврђују њену веродостојност, као и о древним пописима библијских књига који доказују да оне припадају библијском канону. У том делу се налазе и други корисни подаци и табеле. Сврха свих тих додатака јесте да се продуби читаочево цењење према Библији као најпрактичнијој и најкориснијој књизи на свету.

33. Како бисмо могли да опишемо Библију и зашто је корисно да је проучавамо?

³³ Бог, Аутор Библије, упутио је човечанству једну опширну поруку. Оним што је учинио за нас, своју земаљску децу, показао је да нас попут брижног Оца веома много воли. Подарио нам је заиста предивну збирку надахнутих списа коју данас називамо „Свето писмо“ или „Библија“! То је ризница непроцењиво вредног блага, веома велика збирка ’од Бога надахнутих‘ поука, које по својој вредности и свеобухватности далеко надмашују све оно што су људи написали. Марљиво проучавање Божје Речи не „замара тело“. Напротив, оне који познају ’Јеховину реч која остаје заувек‘ очекују вечни благослови (Проп. 12:12; 1. Петр. 1:24, 25).

[Фуснота]

[Табела на 12. страни]

ПОПИС НАДАХНУТИХ ПИСАЦА БИБЛИЈЕ И ОНОГА ШТО СУ НАПИСАЛИ

(према хронолошком редоследу)

Скраћеница: о. — отприлике

 2. Исус Навин вођа народа о. 1450. пре н. е Исус Навин

 5. Натан пророк о. 1040. пре н. е. (видети под „Гад“)

 8. Асаф певач неколико псалама

 9. Еман мудрац 88. псалам

10. Етан мудрац 89. псалам

12. Агур 30. поглавље Пословица

13. Лемуило краљ 31. поглавље Пословица

14. Јона пророк о. 844. пре н. е. Јона

15. Јоило пророк о. 820. пре н. е. (?) Јоило

17. Осија пророк после 745. пре н. е. Осија

18. Исаија пророк после 732. пре н. е. Исаија

19. Михеј пророк пре 717. пре н. е. Михеј

21. Наум пророк пре 632. пре н. е. Наум

22. Авакум пророк о. 628. пре н. е. (?) Авакум

23. Авдија пророк о. 607. пре н. е. Авдија

27. Агеј пророк 520. пре н. е. Агеј

28. Захарија пророк 518. пре н. е. Захарија

32. Малахија пророк после 443. пре н. е. Малахија

36. Марко мисионар о. 60-65. н. е. Марко