Аврахам — пример за све који траже Божје пријатељство
„И не поколеба се у вјери . . . потпуно увјерен да је Бог кадар извршити што је обећао“ (РИМЉАНИМА 4:19-21, Ст).
1. Зашто је Сатана покушао да обезвреди извештај о Аврахаму?
РЕЧ Божија забележена у Светом Писму је „жива и снажна“ (Јеврејима 4:12, НС). Стога је извештај о Јеховином начину поступања с Аврахамом извор охрабрења за све који траже Божије пријатељство, иако је тај запис стар преко 3 500 година (Римљанима 15:4). Непријатељ, Сатана, то зна и зато је покушао да обезвреди тај извештај преко религиозних вођа, који тврде да се ради о миту (2. Коринћанима 11:14, 15).
2. Како су Исусови ученици гледали на Аврахама?
2 Као део „свог Писма надахнутог од Бога“ извештај о Аврахаму одговара истини и „користан је за (хришћанско) поучавање“ (2. Тимотеју 3:16, НС; Јован 17:17). То су сигурно схватили и први Исусови ученици, јер се Аврахам спомиње у хришћанским грчким списима 74 пута. У 11. поглављу посланице Јеврејима, које јача нашу веру, Аврахаму се даје више места него било ком другом претхришћанском слузи Божијем.
3. Која је велика част припала Аврахаму?
3 Аврахам није био обичан „пророк“, јер га је Јехова употребио у једној дивној „симболичној драми“, доделивши му велику част да послужи као пророчански узор самога Бога (1. Мојсијева 20:7; Галатима 4:21-26). Тако је нпр. Исус, описујући положај Божије милости, говорио о „наручју Аврахамовом“ (Лука 16:22).
Његово прво дело вере
4. Како је, према Библији, Бог почео поступати с Аврамом?
4 Аврам (како се првобитно звао) одрастао је у „Уру Халдејском“. И док је тамо живео појавио му се Јехова Бог и рекао му: „Иди из земље своје, из завичаја и дома очинског, у крајеве које ћу ти показати. Велик ћу народ од тебе учинити, благословит ћу те, име ћу ти узвеличат и сам ћеш бити благослов. Благосливљат ћу оне који те благосливљали буду, који те буду клели њих ћу проклињати, сва племена (све породице, НС) на земљи тобом ће се благосливљати“ (1. Мојсијева 12:1-3, Ст; 15:7; Дела апостолска 7:2, 3).
5. а) Како је Божије обећање деловало на Аврама? б) Како је Аврам реаговао на обећање?
5 Какав изазован позив! Удовољити му, за Аврама је значило напустити свој дом и рођаке и настанити се у далекој, страној земљи. Али, Божије љубазно обећање дубоко је дирнуло Аврамово срце. Као стар човек без деце, са женом нероткињом он је највероватније рачунао да ће му име ускоро пасти у заборав. Али, Божије обећање јамчило је супротно: „Од њега ће потећи велик народ“. Осим тога, Божије је обећање укључивало дивну објаву добре вести за цело човечанство, указујући на време кад ће бити благословљени сви народи (Галатима 3:8). Аврам је показао веру у Јеховино обећање и напустио је средиште напредне цивилизације. „Он је отишао“, читамо у Библији, „иако није знао куда иде“ (Јеврејима 11:8, Ст).
6. а) Зашто се према 1. Мојсијевој 11:31 полазак на пут приписује Тари? (Дела апостолска 7:2-4). б) У ком погледу је Сара пример данашњим хришћанкама?
6 Аврамова вера је утицала и на друге, и тако су с њиме кренули на пут његови укућани, отац Тара и братанац Лот. Пошто је Тара као патријарх био поглавар породице, њему се приписује полазак на пут (1. Мојсијева 11:31). Пажње је вредна подршка коју је Аврам добио од своје жене Сараје (касније назване Сара). Она се задовољила с нижим животним стандардом у животу који им је предстојао (1. Мојсијева 13:18; 24:67). Стога је разумљиво да се у извештају о њеној смрти каже следеће: „И Абрахам уђе у жалост за Саром и нарицаше за њом“ (1. Мојсијева 23:1, 2, Ст). Због њене јаке вере и подупирања свим срцем у улози супруге, она служи хришћанским женама као пример праве духовне лепоте (Јеврејима 11:11, 13-15; 1. Петрова 3:1-6).
7. На који начин хришћани данас показују веру сличну Аврахамовој и Сариној?
7 Многи хришћани показују данас сличну веру изражавајући спремност да шире Божију вест у местима где су хитно потребни објавитељи Краљевства или да делују тамо где треба подићи нове зграде за штампање и отпрему библијске литературе (Матеј 24:14). Ови хришћани удовољавају заповести: „Пођите . . . и начините ученике из људи свих народа“. Након пресељења у неку другу земљу често се морају прилагођавати различитим животним околностима. Други пак приносе значајне материјалне жртве, суделујући у делу прављења ученика у свом завичају (Матеј 28:19, 20, НС).
Остала дела вере
8. Зашто се Јехова по други пут јавио Авраму?
8 Аврам је прекинуо своје путовање у Харану и ту је остао до смрти свог оца Таре (1. Мојсијева 11:31, 32). Потом су он и његови укућани прешли Еуфрат и кренули у правцу југа, стигавши на крају до „места Сихема“ усред земље Хананске. То је било врло лепо место! Сихем је лежао у плодној долини између два брда с највишим узвисинама Евалом и Герисимом. Тај се крај називао „рајем свете земље“. Ту се Јехова на одговарајући начин јавио Авраму још једном и рекао му: „Твоме ћу семену дати ову земљу“ (1. Мојсијева 12:5-7, НС).
9. а) На који је истакнути начин Аврам наставио да показује веру? б) Шта ми учимо из тога?
9 Аврам је овог пута показао веру на други начин. У извештају читамо: „Абрам ту подигне жртвеник Јахви који му се објавио“ (1. Мојсијева 12:7, Ст). Вероватно је то укључивало приношење животињске жртве, јер хебрејска реч за „олтар“ значи „жртвеник“. Касније је Аврам понављао таква дела вере и у другим деловима земље. Осим тога, почео је да „призива име Јеховино“ (1. Мојсијева 12:8; 13:18; 21:33). Хебрејска примена „призивати . . . име“ значи такође „(објављивати) . . . име“ или „проповедати . . . о имену“. Тако су Аврахамови укућани, као и Хананци сигурно чули како он храбро призива име свог Бога Јехове (1. Мојсијева 14:22-24). Сви који данас траже Божије пријатељство, морају као Аврам с вером призивати његово име. То укључује учествовање у јавном проповедању; они морају „увек да приносе Богу жртву хвале, то јест плод усана, које јавно заступају његово име“ (Јеврејима 13:15, НС; Римљанима 10:10).
10. а) На који је још начин Аврам показао веру? б) Који је пример оставио поглаварима хришћанских породица? (1. Тимотеју 3:12).
10 Аврам је на разне начине показивао веру у Јехову. Био је спреман да у интересу мира приноси жртве, али се храбро сусретао и с кризним ситуацијама (1. Мојсијева 13:7-11; 14:1-16). Он је, додуше, био богат, али не и материјалиста (1. Мојсијева 14:21-24). Штавише, гајио је гостољубивост и великодушно је подупирао обожавање Јехове (1. Мојсијева 14:18-20; 18:1-8). А најзначајније је да се као примерни поглавар породице држао Јеховиних упутстава, заповедивши својим синовима и укућанима да након њега „ходе путем Јахвиним, радећи што је добро и праведно“ (1. Мојсијева 18:19, Ст). У том је смислу понашање Аврахамових укућана било у суштој супротности с перверзним Хананцима из суседних градова Содоме и Гоморе. Аврахам сигурно не би трпео такве тешке грехе међу својим укућанима. Он је на примеран начин предводио своје домаћинство, јер су га његови укућани опонашали, призивајући у вери Јеховино име (1. Мојсијева 16:5, 13; 24:26, 27; 25:21).
„Није се поколебао у вери“
11. Како је Аврам могао да издржи сто година „као странац . . . у туђој земљи“?
11 Јака вера помогла је Авраму да подноси тешкоће док је стотину година живео међу људима који су ту земљу сматрали својим власништвом (1. Мојсијева 12:4; 23:4; 25:7). У Библији читамо: „Вјером се пресели у обећану земљу као у туђу и настани се у шаторима скупа с Изаком и Јаковом, субаштиницима истог обећања, јер је очекивао град (Божије краљевство) с темељима којему је Бог градитељ и творац. А да су под тим још мислили на ону из које су изишли, још би имали времена да се врате“ (Јеврејима 11:9, 10, 15, Ст; упореди Јеврејима 12:22, 28).
12. Која се прилика убрзо пружила Авраму да се врати у Ур и како је он решавао кризне ситуације?
12 Непосредно после Аврамовог доласка у Ханан наступила је тешка глад и то му је „пружило прилику да се врати натраг“. Ур, који се богато снабдевао водом из Еуфрата, није био зависан од кише. Али, уместо да се врати натраг, Аврам је веровао Јехови и кренуо је у супротном правцу - у Египат. То је било повезано с одређеним ризиком. Аврам је имао лепу жену и тако се као странац у туђој земљи нашао у животној опасности. Зато је у сваком случају предузео мере опреза, замоливши Сарају да никоме не говори да су муж и жена. Јехова је благословио Аврама због његове вере и он се убрзо вратио у обећану земљу — с већим богатством него икада (1. Мојсијева 12:10 до 13:2; 20:12).
13. Шта је било предочено Сарином неплодношћу и тиме што је Аврам затајио свој брак с њом?
13 И ово је припадало пророчанској драми у којој је Аврам незнајући суделовао, а нама за поуку. Сараја, која је још увек била нероткиња, предочавала је Јеховину небеску организацију лојалних анђела, упоређену са женом. Та лепа симболична жена требала је да чека преко 4 000 година да би произвела право семе већег Аврахама, Јехове Бога. Јавно прогањање верних Божијих слугу кроз све те године чекања, понекад је посредовало утисак да Јехова таји свој брачни однос с њом (1. Мојсијева 3:15; Исаија 54:1-8; Галатима 3:16, 27, 29; 4:26).
14. а) Шта је Сара коначно учинила ради своје неплодности? б) Шта се догодило у 100. години Аврамовог живота и зашто?
14 Аврам је издржао десет година као странац, а још увек није добио сина за наследника. У свом очајању Сараја га замолила да произведе потомка са слушкињом Агаром. Он се сложио с тим и тако је дошао на свет Исмаило (1. Мојсијева 12:4; 16:1-4, 16). Али, обећано семе благослова требало је да дође кроз неког другог. У 100. години живота Аврам мења своје име у Аврахам, јер му је Бог рекао: „Јер народа многих оцем ја те постављам“. Сарајино је име промењено у Сара, везано уз обећање да ће родити сина (1. Мојсијева 17:1, 5, 15-19, Ст).
15. а) Зашто се Аврахам насмејао при помисли да ће му Сара родити сина? б) Како је још Аврахам доказао јаку веру?
15 Аврахам (а касније и Сара) насмејао се при тој помисли, јер је у њега а и у Саре нестало способности размножавања (1. Мојсијева 17:17; 18:9-15). Међутим, тај смех није био израз неверовања, јер у Библији читамо: „И не поколеба се у вјери. Није оклијевао невјером у Божије обећање, него се ојача вјером давши славу Богу, потпуно увјерен да је Бог кадар извршити што је обећао“ (Римљанима 4:18-21, Ст). Аврахам је још истога дана доказао ту јаку веру. Јехова је наредио Аврахаму да се обреже заједно са свим мушким члановима свог великог домаћинства, у знак савеза који је склопио с њим (1. Мојсијева 15:18-21; 17:7-12, 26). Како је он реаговао на ту заповест с болним последицама? „Па их тога истог дана обреже, како му је Бог рекао“ (1. Мојсијева 17:22-27, Ст).
16. а) Шта се догодило на дан Исаковог одбијања од сисе? б) Шта је било предочено Агариним и Исмаиловим протеривањем из домаћинства?
16 Следеће године Сара је донела на свет Исака, чије име значи „смех“ (1. Мојсијева 21:5, 6). Ускоро је дошло време одбијања одојчета од сисе. За време те свечаности завидни Исмаило се ругао и прогонио свог брата Исака. Стога је Сара строго замолила Аврахама да истера слушкињу Агару и њеног сина из кућне заједнице. Јехова Бог је подупро Сарину молбу. Иако је Аврахама то заболело, неодложно је послушао (1. Мојсијева 21:8-14). Тиме је према Галатима 4:21-30 било предочено како ће већи Аврахам прекинути свој однос с нацијом природних Израелаца. И они су као сви други људи рођени као робови греха (Римљанима 5:12). Али, одбацили су Исуса Христа, право семе Аврахамово, који је дошао да их ослободи (Јован 8:34-36; Галатима 3:16). И као што је Исмаило прогањао Исака, тако су и они прогањали новоосновану хришћанску скупштину духовних Израелаца — секундарни део семена Аврахамовог (Матеј 21:43; Лука 3:7-9; Римљанима 2:28, 29; 8:14-17; 9:6-9; Галатима 3:29).
Његова највећа кушња вере
17. Како је Аврахамова вера била стављена на тешку кушњу?
17 Немогуће је поверовати да би било који човечији отац имао већу љубав према свом сину, него остарели Аврахам према Исаку. Како је морао бити шокиран кад је добио од Бога следећу заповест: „Узми свога сина, јединца свога Изака кога љубиш и пођи у крајину Морију па га ондје принеси као жртву паљеницу на брду које ћу ти показати“ (1. Мојсијева 22:1, 2, Ст).
18. Како је реаговао Аврахам на Јеховину заповест да жртвује Исака?
18 Аврахаму је сигурно било тешко да разуме разлог те болне заповести, а ипак је неодложно послушао, као што је навикао увек да чини (1. Мојсијева 22:3). Била су му потребна три мучна дана док није стигао на означено брдо. Тамо је подигао олтар и положио на њ дрва. До тог је тренутка већ сигурно упознао Исака с Божијом заповешћу, па је он без даљњега могао да побегне. Али, Исак је дозволио да га његов остарели отац веже и положи на жртвеник (1. Мојсијева 22:4-9). Како може да се разуме оваква послушност?
19. а) Шта је било разлог Исакове храбре подложности? б) Како је однос између Аврахама и Исака поука за данашње хришћанске породице?
19 Из 1. Мојсијеве 18:19 произлази да је Аврам верно удовољавао својим обавезама према Исаку. Он је без сумње усадио у Исака спознање о Јеховиној намери да ускрсне мртве (1. Мојсијева 12:3; Јеврејима 11:17-19). Као уживаоц дубоке Аврахамове љубави Исак је желео да се у свему допадне свом оцу, посебно кад се радило о вршењу Божије воље. Ово је дивна поука за данашње хришћанске породице! (Ефесцима 6:1, 4).
20. Како је Аврахам послушао и у чему се састојала награда?
20 Кушња доживљава сада свој врхунац. Аврахам посеже за месарским ножем. Али, у тренутку кад је био спреман да убије свог сина, Јехова га је зауставио речима: „Сад, ево, знам да се Бога бојиш, јер ниси ускратио ни свог сина, јединца свога“ (1. Мојсијева 22:11, 12, Ст). Какву је богату награду за Аврахама представљала ова Божија објава да је праведан! Аврахам је сада могао да буде уверен да одговара ономе што је Бог тражио од савршеног човека. А шта је још важније; потврђена је Јеховина ранија процена његове вере (1. Мојсијева 15:5, 6). Потом је Аврахам жртвовао овна, који је чудом стављен на располагање као замену за Исака. Затим је чуо како Јехова једном заклетвом потврђује обећање савеза. Касније је Аврахам био познат као Јеховин пријатељ (1. Мојсијева 22:13-18; Јаков 2:21-23).
21. Каква је пророчанска илустрација на овај начин дата и на шта подбуђује нас да тражимо?
21 Аврахамова жртва је била „симболична“ (Јеврејима 11:19). Предочавала је болну, скупоцену жртву коју је принео Јехова Бог, пославши свог вољеног сина на Земљу да би умро као „јагње Божије које узима грехе света“ (Јован 1:29). А Исакова спремност да умре предочавала је да ће се Исус Христ, већи Исак, са пуно љубави подложити вољи свог небеског Оца (Лука 22:41, 42; Јован 8:28, 29). И као што је Аврахам примио свог сина живог с олтара, тако је Јехова коначно примио свог вољеног сина натраг из мртвих као прекрасно духовно створење (Јован 3:16; 1. Петрова 3:18). Како је све то охрабрујуће за оне који данас траже Божије пријатељство!
22. Како једна изабрана група људи извлачи корист из Божије ненадмашене љубави?
22 Вером у тај ненадмашан чин љубави Јехове, већег Аврахама, била је изабрана група људи проглашена оправданима за синове Божије (Римљанима 5:1; 8:15-17). Они су прво били узимани из редова Јевреја, а затим из редова нејевреја, и заиста су благословљени кроз Исуса Христа, семе Аврахамово (Дела апостолска 3:25, 26; Галатима 3:8, 16). Они сачињавају секундарни део семена Аврахамова (Галатима 3:29). Њихов се коначни број пење на 144 000, и као Исус и они су ускрснути у небески живот, пошто су остали верни до смрти (Римљанима 6:5; Откривење 2:10; 14:1-3).
23. а) Како су већ милиони благословљени кроз остатак семена Аврахамовог? (2. Коринћанима 5:20). б) Који још благослови стоје у изгледу „великом мноштву“?
23 Међутим, милиони из свих народа „благосиљу се“ својим реаговањем на љубазну службу сразмерно малог остатка семена Аврахамовог (1. Мојсијева 22:18). Они су били одушевљени кад су сазнали да и грешни људи могу да буду проглашени Божијим пријатељима. На темељу тог оправдања једно „велико мноштво из свих народа“ ужива милост. То су људи „који су опрали своје дуге одоре и убелили их у крви Јагњетовој“. Под вођством остатка и они приносе Богу „дан и ноћ . . . свету службу“. Чланови великог мноштво имају дивну наду да вечно живе у рају као земаљска „деца Божија“ (Откривење 7:9-17; 21:3-5; Римљанима 8:21; Псалам 37:29). Али, пре него што ти благослови постану стварност морају још да уследе значајни догађаји, о чему ће бити говора у следећем чланку.
Питања за понављање
◼ Како је била искушана вера Аврахама и чланова његове породице?
◼ Како хришћани данас показују сличну веру?
◼ На који је још начин Аврахам показао веру?
◼ Како су Аврахам, Сара и Исак пример хришћанским породицама?
◼ Шта је предочено Аврахамовим највећим чином вере?