Иако си од праха, одлучно стреми напред!

„Јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах (ПСАЛАМ 103:14).

 1. Да ли је Библија научно тачна кад каже да су људи начињени од праха? Објасни.

У ФИЗИЧКОМ смислу, ми смо прах. „Господ, Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота; и човек поста живо биће“ (Постање 2:7). Овај једноставан опис стварања човека у складу је с научном истином. Сви од преко 90 елемената од којих се састоји људско тело могу се наћи у ’праху земаљском‘. Један хемичар је једном тврдио да се одрасло људско тело састоји од 65 посто кисеоника, 18 посто угљеника, 10 посто водоника, 3 посто азота, 1,5 посто калцијума, и 1 посто фосфора, с остатком који се састоји од других елемената. Да ли су те процене у потпуности тачне неважно је. Чињеница остаје: „Ми смо прах“!

 2. Какву реакцију у теби изазива начин на који је Бог створио људе, и зашто?

² Ко би, осим Јехове, могао да створи тако компликована створења ни од чега више него од праха? Божја дела су савршена и без мане, тако да његов избор да створи човека на тај начин сигурно није разлог за жалбу. Заиста, то што је Величанствени Створитељ био у стању да створи човека из праха земаљског на страхопоштовања вредан и диван начин повећава наше цењење Његове неограничене моћи, умећа, и практичне мудрости (Деутероном 32:4; Псалам 139:14).

Промена околности

 3, 4. (а) Код стварања човека од праха, шта Бог није намеравао? (б) На шта је Давид указивао у Псалму 103:14, и како нам контекст помаже да дођемо до тог закључка?

³ Створења од праха имају ограничења. Међутим, Бог није никада намеравао да она буду тегобна или претерано ограничавајућа. Она нису била постављена да би проузроковала обесхрабрење или да би довела до тога да буду несрећни. Ипак, као што указује контекст Давидових речи у Псалму 103:14, ограничења којима су људи подложни могу проузроковати обесхрабрење и воде до тога да будемо несрећни. Зашто? Када су Адам и Ева постали непослушни Богу, они су за своју будућу породицу изазвали једну измењену ситуацију. То што су начињени од праха, попримило је нове конотације.a

⁴ Давид је говорио не о природним ограничењима која би чак и савршени људи начињени од праха имали, него о људским слабостима проузрокованим наслеђеном несавршеношћу. Иначе он не би рекао о Јехови: „Он ти све грехе опрашта, све болести исцељује твоје. Он избавља живот твој од гроба. . . не поступа с нама по гресима нашим, нити враћа по неправдама нашим“ (Псалам 103:2-4, 10). Упркос томе што су начињени од праха, да су савршени људи остали верни, они никад не би погрешили, згрешили, тако да им буде потребно опроштење; нити би имали болести које захтевају лечење. Изнад свега, они никад не би морали да сиђу у гроб из кога могу бити враћени једино уз помоћ васкрсења.

 5. Зашто нам није тешко да разумемо Давидове речи?

⁵ Будући несавршени, сви смо ми искусили ствари о којима је говорио Давид. Ми смо стално свесни својих ограничења услед несавршености. Тужни смо кад понекад изгледа да она нарушавају наш однос с Јеховом или с нашом хришћанском браћом. Жалосни смо што нас наше несавршености и притисци Сотониног света повремено бацају у утученост. Пошто се Сотонина владавина брзо приближава свом крају, његов свет врши све већи притисак на људе уопште а нарочито на хришћане (Откривење 12:12).

 6. Зашто се неки хришћани могу осећати обесхрабрено, и како Сотона може искористити ту врсту осећања?

⁶ Осећаш ли да вођење хришћанског живота постаје све теже? Чује се како неки хришћани запажају да што су дуже у истини то изгледа да постају све несавршенији. Међутим, вероватније је да једноставно постају свеснији својих сопствених несавршености и своје неспособности да се повинују Јеховиним савршеним мерилима на начин на који би они то желели. Међутим, то је, у ствари, вероватно последица тога што хришћани настављају да расту у спознању и цењењу Јеховиних праведних захтева. Битно је да никада не дозволимо да нас икаква таква свесност обесхрабри до тачке да чинимо оно што Ђаво жели да чинимо. Током векова он увек изнова покушава да искористи обесхрабрење да би проузроковао да Јеховине слуге напусте право обожавање. Међутим, истинска љубав према Богу, као и ’пуна мржња‘ према Ђаволу, већину њих спречава од чињења тога (Псалам 139:21, 22; Пословице 27:11).

 7. У ком погледу можемо повремено бити као Јов?

⁷ Ипак, Јеховине слуге се могу с времена на време осећати обесхрабрено. Разлог би, такође, могао бити незадовољство нашим сопственим достигнућима. Могу бити укључени и физички фактори или затегнути односи с члановима породице, пријатељима, или колегама на послу. Верни Јов је постао тако обесхрабрен да је молио Бога: „Ох, кад би ти хтео да ме у Шеол склониш, и да ме сакријеш докле гнев твој не утоли, да ми рок одредиш па да ме се сетиш!“ Дакле, ако су тешке околности могле код Јова ’праведног човека, који се боји Бога и уклања се од зла‘, изазвати нападе обесхрабрења, није чудо што се иста ствар може догодити и нама (Јов 1:8, 13-19; 2:7-9, 11-13; 14:13).

 8. Зашто повремено обесхрабрење може бити позитиван знак?

⁸ Како је утешно знати да Јехова гледа на срца и не превиђа добре потицаје! Он никада неће одбацити оне који се у свој искрености труде да му угоде. Повремено обесхрабрење, у ствари, може бити позитиван знак, који указује на то да ми не схватамо нашу службу Јехови олако. Гледано с тог аспекта, онај ко се никад не бори с обесхрабрењем можда није тако духовно свестан својих слабости као што су други својих. Сети се: „Ко мисли да стоји, нека пази да не падне!“ (1. Коринћанима 10:12; 1. Самуилова 16:7; 1. Краљевима 8:39; 1. Летописа 28:9).

И они су били начињени од праха

 9, 10. (а) Чију веру хришћани треба да опонашају? (б) Како је Мојсије реаговао на свој задатак?

⁹ Јеврејима 11. поглавље наводи одређен број претхришћанских сведока Јехове који су исказивали јаку веру. Хришћани првог века и хришћани савременог доба чине слично. Поуке које можемо од њих научити непроцењиве су. (Упореди Јеврејима 13:7.) На пример, чију би веру хришћани боље могли да опонашају него веру Мојсија? Он је био позван да објављује поруке осуде најмоћнијем светском владару свог времена, египатском фараону. Данас, Јеховини сведоци морају да објављују сличне поруке осуде против криве религије и других организација које се противе Христовом успостављеном Краљевству (Откривење 16:1-15).

¹⁰ Испуњење овог задатка није лака додела, као што је показао Мојсије. „Ко сам ја да идем Фараону, и да изведем синове Израелове из Египта?“ питао је он. Можемо разумети његова осећања недораслости. Он је такође бринуо о томе како ће други Израелци реаговати: „Они ми неће веровати нити ће послушати гласа мога.“ Јехова му је затим објаснио како може доказати своје опуномоћење, али је Мојсије имао други проблем. Он је рекао: „Ах, Господе, нисам речит човек, нити сам пре то био, нити од како си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спора језика“ (Излазак 3:11; 4:1, 10).

11. Попут Мојсија, како бисмо могли реаговати на теократске обавезе, али исказивањем вере, у шта можемо бити уверени?

¹¹ Повремено се можемо осећати као што се осећао Мојсије. Премда смо свесни наших теократских обавеза, можда се питамо како их уопште можемо испунити. ’Ко сам ја да приступим људима, некима од њих с вишим социјалним, економским или образовним статусом, и да се осмелим да их поучавам путевима Божјим? Како ће моја духовна браћа реаговати када дајем коментаре на хришћанским састанцима или износим презентације с подијума у Школи теократске службе? Зар они неће видети моју недораслост?‘ Али сети се, Јехова је био с Мојсијем и оспособио га је за тај задатак због тога што је Мојсије исказивао веру (Излазак 3:12; 4:2-5, 11, 12). Ако ми опонашамо Мојсијеву веру, Јехова ће такође бити с нама и оспособиће нас за наше дело.

12. Како нас Давидова вера може охрабрити кад се суочимо с обесхрабрењем због грехова и пропуста?

¹² Свако ко се осећа фрустрираним или обесхрабреним због грехова или пропуста може се свакако повезати с Давидом кад је рекао: „Ја признајем преступе своје, и грех мој је једнако преда мном.“ Молећи се Јехови, Давид је такође рекао: „Поглед свој од греха мога скидај и очисти сва недела моја.“ Међутим, он никада није дозволио да га обесхрабрење лиши његове жеље да служи Јехови. „Не одбиј ме од лица свога, светог духа свога не узми од мене!“ Јасно је да је Давид био „прах“, али се Јехова није окренуо од њега, јер је Давид исказивао веру у Јеховино обећање да неће презрети „срца скрушена“ (Псалам 38:1-10; 51:5, 11, 13, 19 [51:3, 9, 11, 17, ДК]).

13, 14. (а) Зашто не треба да постанемо следбеници људи? (б) Како примери Павла и Петра показују да су чак и они били начињени од праха?

¹³ Запази, међутим, да иако треба да гледамо на то „велико мноштво сведока“ као на охрабрење да „трчимо у битку која нам је одређена“, нама се не каже да постанемо њихови следбеници. Каже нам се да следимо стопе „Главног заступника и Усавршитеља наше вере, Исуса“, а не несавршених људи — нити чак верних апостола из првог века (Јеврејима 12:1, 2; 1. Петрова 2:21, NW).

¹⁴ Апостоли Павле и Петар, стубови у хришћанској скупштини, повремено су се спотицали. „Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу чиним“, писао је Павле. „Ја несрећни човек!“ (Римљанима 7:19, 24). И Петар је у једном тренутку превеликог самопоуздања рекао Исусу: „Ако ћеш и свима бити повод спотицања, нећеш то никад мени бити.“ Када је Исус упозорио Петра да ће Га се три пута одрећи, Петар се арогантно успротивио свом Учитељу, хвалећи се: „Да бих знао и умрети с тобом, нећу те се одрећи.“ Ипак, он се јесте одрекао Исуса, грешка која је проузроковала да горко плаче. Да, Павле и Петар су били начињени од праха (Матеј 26:33-35).

15. Упркос чињеници да смо начињени од праха, какав подстрек имамо да идемо напред?

¹⁵ Међутим, упркос својим слабостима, Мојсије, Давид, Павле, Петар, и други попут њих изашли су као победници. Зашто? Зато што су исказивали јаку веру у Јехову, безусловно се уздали у њега, и остајали близу њега упркос падовима. Они су се ослањали на њега да пружи ’снагу изнад оног што је нормално‘. И он је то чинио, никад не дозвољавајући да доживе пад без опоравка. Ако ми непрестано исказујемо веру, можемо бити сигурни да ће кад се суђење буде вршило у нашем случају, оно бити у складу с речима: „Јер Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово.“ Какав подстрек нам то даје да идемо напред упркос чињеници да смо начињени од праха! (2. Коринћанима 4:7, NW; Јеврејима 6:10).

Шта значи бити створен од праха за нас као појединце?

16, 17. Кад је реч о суђењу, како Јехова примењује начело објашњено у Галатима 6:4?

¹⁶ Искуство је многе родитеље и учитеље научило мудрости просуђивања деце или ученика према индивидуалним способностима, не на темељу поређења с браћом и сестрама или другим ученицима. То је у складу с библијским начелом које је хришћанима речено да следе: „А сваки да испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другоме [„а не у поређењу с другом особом“, NW]“ (Галатима 6:4, ДК).

¹⁷ У складу с овим начелом, иако Јехова поступа са својим народом као с једном организованом групом, он их просуђује као појединце. Римљанима 14:12 каже: „Тако ће дакле сваки од нас дати Богу рачун за себе.“ Јехова добро зна генетску грађу сваког од његових слугу. Он зна њихову физичку и менталну грађу, њихове способности, њихове наслеђене јаке стране и слабости, могућности које имају, као и меру до које користе те могућности да доносе хришћанске плодове. Исусови коментари о удовици која је убацила два мала новчића у храмску ризницу и његова илустрација о семену посејаном на доброј земљи охрабрујући су примери за хришћане који се можда осећају депресивно због немудрог упоређивања себе с другима (Марко 4:20; 12:42-44).

18. (а) Зашто треба да утврдимо шта бити прах значи за нас појединачно? (б) Зашто искрено самоиспитивање не треба да проузрокује да очајавамо?

¹⁸ Битно је да утврдимо шта бити од праха значи у нашем појединачном случају тако да можемо служити до нашег најпотпунијег потенцијала (Пословице 10:4; 12:24; 18:9; Римљанима 12:1). Једино тиме што смо дубоко свесни наших личних мањкавости и слабости можемо остати будни на потребу и могућности побољшања. У вршењу самоиспитивања, никада немојмо превидети моћ светог духа у помагању да се побољшамо. Уз помоћ њега, створен је свемир, написана је Библија, и, усред света који је на умору, доведено је у постојање мирољубиво друштво новог света. Зато је Божји свети дух сигурно довољно моћан да онима који моле за њега пружи мудрост и снагу потребну да се сачува беспрекорност (Михеј 3:8; Римљанима 15:13; Ефесцима 3:16).

19. За шта то што смо начињени од праха није изговор?

¹⁹ Како је утешно знати да Јехова памти да смо прах! Међутим, ми никада не треба да резонујемо да је то некакав оправдан изговор за то да се опустимо или чак можда за чињење неисправног. Ни у ком случају! То што Јехова памти да смо прах израз је његове незаслужене доброхотности. Али ми не желимо бити „безбожници, који благодат [„незаслужену доброхотност“, NW] Бога нашега претварају у разузданост и одричу се јединога Господара и Господа нашег Исуса Христа“ (Јуда 4, ДС). То што смо начињени од праха није изговор да будемо безбожни. Хришћанин се труди да се бори с неисправним склоностима, бијући своје тело и водећи га као роба, како би избегао да ’ожалошћава светога духа Божјега‘ (Ефесцима 4:30; 1. Коринћанима 9:27).

20. (а) У која два аспекта ми имамо ’обиље тога да радимо у делу Господовом‘? (б) Зашто имамо разлога за оптимизам?

²⁰ Сада, током завршних година Сатаниног светског система, није време за успоравање — не што се тиче проповедања о Краљевству и не што се тиче потпунијег развијања плодова Божјег духа. На оба подручја ми имамо ’обиље тога да радимо‘ (NW). Сада је време да идемо напред јер ми знамо да ’труд наш неће бити узалудан‘ (1. Коринћанима 15:58). Јехова ће нас подржати, јер је о њему Давид рекао: „Неће никад дати да праведник посрне“ (Псалам 55:23 [55:22, ДК]). Каква је радост знати да Јехова нама лично допушта да учествујемо у највеличанственијем делу које је несавршеним људским створењима икада додељено да обављају — и то упркос томе што смо начињени од праха!

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

◻ Како се Постање 2:7 и Псалам 103:14 разликују у указивању на људска створења као начињена од праха?

◻ Зашто је Јеврејима 11. поглавље извор охрабрења за хришћане данас?

◻ Зашто је мудро применити начело постављено у Галатима 6:4?

◻ Како могу Јеврејима 6:10 и 1. Коринћанима 15:58 помоћи у спречавању обесхрабрења?

[Слике на 10. страни]

Хришћани опонашају веру својих суобожавалаца, али они следе Усавршитеља њихове вере, Исуса