Твоје гледиште о души утиче на твој живот
”Човек је постао жива душа“ (1. МОЈСИЈЕВА 2:7, НС).
1, 2. Шта се у већини религија верује у вези човека и душе?
ГОТОВО све религије уче да човек има бесмртну душу. У делу New Catholic Encyclopedia читамо да је душа ”створена од Бога и да је приликом зачећа уливена у тело“. Затим се говори да је наука о бесмртности душе ”један од угаоних камена“ цркава хришћанства. А према ”муслиманском схватању“, како каже New Encyclopœdia Britannica, ”душа је постала у исто време кад и тело; затим, живи засебно, а њено сједињење с телом је пролазно стање“.
2 У тим религијама постоји веровање да душа напушта тело у тренутку смрти и да наставља вечно живети; она је одређена било за небеско блаженство, за пролазно задржавање у чистилишту или за вечне муке у пакленој ватри. Смрт се сматра вратима у вечни живот у духовном царству. Аутор књиге We Believe in Immortality (Ми верујемо у бесмртност) пише: ”Ја сматрам Смрт величанственим и красним доживљајем. У мојим је очима Смрт божанска повластица.“
3. Шта се верује у различитим источњачким религијама?
3 Хиндуси, будисти и остали верују у сељење душа. К томе припада и веровање да се душа после смрти реинкарнира, или да се поново рађа у неком другом човеку или неком другом животном облику. Тако се душа доброг човека поново рађа у особи вишег положаја. А зли доживљава поновно рођење као особа нижег положаја, или чак као животиња, па све до инсекта.
4, 5. Зашто је важно познавати истину о души?
4 Али, шта ако људи уопште не поседују бесмртну душу? Шта ако смрт није ”божанска повластица“ за све који умиру, ако не представља непосредна врата у вечни духовни живот или у реинкарнацију? Тада смо веровањем у бесмртност душе заведени на криви пут. У књизи Official Catholic Teachings (Службене католичке науке) каже се да црква истраје у веровању у бесмртност душе, јер не веровати у то ”учинило би безначајнима или неразумљивима њене молитве, погребне обреде и религиозне поступке у корист мртвих“. Дакле, ради се о нечијем животу, обожавању и његовој вечној будућности (Приче Соломонове 14:12; Матеј 15:9).
5 Важно је познавати истину о том верском учењу. Исус је објаснио: ”Који га [Бога] обожавају, морају га обожавати духом и истином“ (Јован 4:24, НС). Истину о човечијој души налазимо у Речи Божјој, Библији. У надахнутим Списима Бог открива своје намере, па зато можемо бити сигурни да из њих сазнајемо истину (1. Солуњанима 2:13; 2. Тимотеју 3:16, 17). Исус је у молитви рекао Богу: ”Реч је твоја истина“ (Јован 17:17, НС).
Да ли смо створени с бесмртном душом?
6. Шта сазнајемо из извештаја у 1. Мојсијевој о стварању човека?
6 У 1. Мојсијевој 2:7 (НС) читамо: ”И Јехова Бог је затим створио човека из праха земаљског и у носнице му удахнуо дах живота и човек је постао жива душа.“ У извештају не читамо да је Бог усадио у човека бесмртну душу. Кад је Божја сила испунила Адамово тело ”постао“ је он, како читамо, ”жива душа“. Дакле, човек нема душу. Он је душа.
7. Зашто су људи били постављени на Земљу?
7 Бог није створио Адама да би живео на небу, него на Земљи. Земља није требала бити неко пробно стање у ком би се утврдило да ли би Адам био прикладан за небо. Бог је створио Земљу ”да се на њој настава“, и Адам је био њен први људски становник (Исаија 45:18; 1. Коринћанима 15:45). Кад је Бог касније створио Еву као жену за Адама, његова је намера била да напуне Земљу као вечно пребивалиште човека и да је претворе у рај (1. Мојсијева 1:26-31; Псалам 37:29).
8. (а) Од чега је зависило Адамово постојање? (б) Где би Адам наставио да живи да није сагрешио?
8 Нигде у Библији се не говори да је неки Адамов део био бесмртан. Напротив, његово постојање је зависило од послушности Божјем закону. Шта би се догодило ако би он прекршио тај закон? Да ли би тада добио вечни живот у духовном царству? Никако не. Уместо тога, он би ’сигурно умро‘ (1. Мојсијева 2:17, НС). Вратио би се тамо одакле је дошао: ”Прах си и у прах ћеш се вратити“ (1. Мојсијева 2:7; 3:19, НС). Пре него што је био створен, Адам није постојао, и после своје смрти он опет не би више постојао. Дакле, имао је само два избора: (1) Послушност и живот или (2) непослушност и смрт. Да није сагрешио, Адам је могао вечно живети на Земљи. Он не би никада дошао на небо.
9. Како Библија исправно означава смрт, и зашто?
9 Адам је био непослушан и умро је (1. Мојсијева 5:5). Смрт му је била казна. Не врата у ”красан доживљај“, него врата у непостојање. Дакле, смрт није пријатељ, него како читамо у Библији, ”непријатељ“ (1. Коринћанима 15:26). Да је Адам поседовао бесмртну душу која би у случају његове послушности дошла на небо, тада би смрт била благослов. Али, није било тако. Она је била проклетство. И кад је Адам сагрешио, то се проклетство смрти проширило на све људе, јер сви потичу од Адама (Римљанима 5:12).
10. Који озбиљни проблем произилази из веровања да је Адам имао бесмртну душу?
10 Уосталом, зашто Адам, ако је створен с бесмртном душом, није био упозорен да ће му душа, ако сагреши, бити вечно мучена у пакленој ватри? Зашто му је само било речено да ће умрети и вратити се у прах? Како ли би то било неправедно, осудити Адама због непослушности на вечно мучење, а не упозорити га на то! Али, у Бога ”нема неправде“ (5. Мојсијева 32:4, НС). Адам није требао да буде упозорен на паклену ватру у коју долазе бесмртне душе злих, јер нити постоји такав пакао, нити бесмртне душе (Јеремија 19:5; 32:35). У праху земљиног тла нема вечних мука.
Како се реч ”душа“ употребљава у Библији
11. (а) Која је хебрејска, а која грчка реч у Библији преведена речју ”душа“? (б) Како су хебрејска и грчка реч за ”душу“ преведене у преводу King James?
11 Реч ”душа“ у Хебрејским списима је превод хебрејске речи нефеш, која се појављује преко 750 пута. Одговарајућа реч у Грчким списима гласи психе и јавља се преко 100 пута. У Нови свет преводу Светог писма обе речи се увек преводе са ”душа“. У другим Библијама се појављују за то различите речи. У преводу King James за нефеш стоји: похота, звер, тело, дах, створење, мртво (тело), жеља, срце, живот, човек, ум, особа, себе, душа, ствар. А за психе стоји између осталог срце, живот, ум и душа.
12. Како се у Библији употребљавају хебрејска и грчка реч за ”душа“?
12 У Библији су морске животиње означене с нефеш: ”Свака жива душа која је у води“ (3. Мојсијева 11:10, НС). Реч се може односити и на копнене животиње: ”Нека земља изнесе живе душе по њиховим врстама, домаћу животињу и животињу која се креће и дивљу животињу“ (1. Мојсијева 1:24, НС). А стотине пута нефеш се односи на људе. ”У свему Јаковљевих потомака бијаше седамдесет душа“ (Излазак 1:5, Ст). Пример исте употребе речи психе налазимо и у 1. Петровој 3:20 (Ст), где се говори о Нојевој арки, ”у коју се склони мали број — свега осам душа — и би спашен водом“.
13. Које изјаве у вези речи ”душа“ налазимо у Библији?
13 Али, у Библији налазимо још и многе друге изјаве о ”души“. Тако у 1. Мојсијевој 9:5 (НС) читамо: ”Јер ћу и вашу крв душа ваших натраг тражити.“ Ту се дакле, говори да душа има крв. У 2. Мојсијевој 12:16 (НС) читамо: ”Само што је свакој души потребно за јело, само то може бити учињено за вас.“ У овом се случају говори да душа може јести. У 5. Мојсијевој 24:7 (НС) реч је о човеку који ’отима душу своје браће‘. Сигурно је да бесмртна душа не би могла бити отета. У Псалму 119:28 (НС) читамо: ”Душа ми је беснена од жалости.“ Дакле, могуће је да душа не налази сна. Библија указује такође на то да је душа смртна, да умире: ”Та душа мора се одрезати од свог народа“ (3. Мојсијева 7:20, НС). ”Он не сме приступити ниједној мртвој души“ (4. Мојсијева 6:6, НС). ”Наше душе нека помру“ (Исус Навин 2:14, НС). ”Свака душа која не послуша тог Пророка биће сасвим уништена“ (Дела апостолска 3:23, НС). ”Свака је жива душа умрла“ (Откривење 16:3, НС).
14. Шта јасно показује употреба речи ”душа“ у Библији?
14 Употреба речи нефеш и психе у Библији јасно показује да је душа особа или, у случају животиње, створ. Душа није бесмртни део јединке. Да, реч нефеш употребљава се чак у вези с Богом: ”Свакога ко воли насиље заиста мрзи душа Његова“ (Псалам 11:5, НС).
Многи су библичари сагласни с тим
15. Шта кажу различита научна дела о науци о бесмртности душе?
15 Многи библичари су сагласни с тим да Библија не говори о бесмртној души. У делу The Concise Jewish Encyclopedia каже се: ”Наука о бесмртности душе не спомиње се ни у Библији нити се јавља у раним списима рабина.“ The Jewish Encyclopedia каже: ”Веровање да душа наставља с постојањем после ослобађања из тела пре је ствар филозофске или теолошке шпекулације неголи ствар саме вере, и зато се нигде изричито не научава у Светом писму.“ У делу The Interpreter’s Dictionary of the Bible стоји: ”Нефеш (...) не постоји даље независно од тела, него с њим умире. (...) Ниједан библијски цитат не даје право на изјаву да се ’душа‘ у тренутку смрти одваја од тела.“
16. Шта је у неким меродавним делима речено о души?
16 У делу Expository Dictionary of Bible Words наводи се следеће: ”‘Душа‘ у С[таром] З[авету] не указује на неки нематеријални део људског бића који би остао постојати после смрти. [Нефеш] указује углавном на живот који проживљава сама особа. (...) Главно значење речи психе одређено је својом аналогијом у С[таром] З[авету], а не својим значењем у грчкој култури.“ А у The Eerdmans Bible Dictionary објашњава да реч душа у Библији ”не означава део неког људског бића, него целу особу. (...) У том смислу људска бића немају душе — она јесу душе“ (наглашено од нас).
17. Шта се у вези душе признаје у два католичка извора?
17 Чак и New Catholic Encyclopedia садржи признање: ”Библијске речи за душу значе обично целу особу.“ Затим се додаје: ”У С[таром] З[авету] нема дихотомије [Дељења] на тело и душу. (...) Израз [Нефеш], иако преведен нашом речи душа, никада не значи душу засебну од тела или од јединке. (...) Израз [психе] одговарајућа је реч за [нефеш] у Н[овом] З[авету]. (...) У Библији не налазимо предоџбу да душа живи даље и после смрти.“ А Георгес Аузоу, католички професор за библијску наука (Француска), пише у својој књизи La Parole de Dieu (Реч Божја): ”Концепт ’душе‘ као сасвим духовне, нематеријалне стварности, одвојене од ’тела‘, (...) не постоји у Библији.“
18. (а) Шта се у једној енциклопедији каже о библијској употреби речи ”душа“? (б) Одакле теолозима предоџба да приликом смрти тела нешто наставља даље да живи?
18 Зато The Encyclopedia Americana каже: ”Стари завет схвата човека као јединство, а не као сједињење душе и тела. Хебрејска реч [нефеш] често се, додуше, преводи с ’душа‘, али би било неисправно читати у томе грчко значење. (...) [нефеш] не делује никада одвојено од тела. У Новом завету се грчка реч [психе] често преводи с ’душа‘, али ту реч не треба без даљњега сматрати као да значи исто што је значила за грчке филозофе. (...) Библија не садржи никакав јасан опис о томе како особа наставља живети и после смрти.“ Затим додаје: ”Теолози су морали посегнути за разговорима филозофа да би добили прикладан опис индивидуалног настављања живота после смрти.“
Не Библија, него филозофија
19. Која веза постоји између веровања у бесмртност душе и грчке филозофије?
19 Тачно је, теолози су преузели предоџбе паганских филозофа да би могли формулисати науку о бесмртној души. У француском делу Dictionnaire Encyclopédique de la Bible (Енциклопедијски Речник Библије) пише: ”Појам бесмртност производ је грчког умовања.“ The Jewish Encyclopedia потврђује: ”Веровање у бесмртност душе стигло је до Јевреја захваљујући дотицају с грчким размишљањем и то углавном кроз филозофију Платона, њеног главног браниоца“, који је живео у четвртом веку пре Христа. Платон је веровао: ”Душа је бесмртна и непролазна и наше ће душе заиста постојати у другом свету“ (The Dialogues of Plato).
20. Када је и како паганска филозофија продрла у хришћанство?
20 Кад је та паганска филозофија продрла у хришћанство? The New Encyclopœdia Britannica каже: ”Од средине 2. века после Христа, хришћани који су били нешто упућени у грчку филозофију осетили су потребу да изразе своју веру њеним начином изражавања, и то ради властитог интелектуалног задовољства и да би обратили образоване пагане. Филозофија која им се учинила најприкладнијом била је платонизам.“ Према томе, догодило се, како пише у том делу: ”Рани хришћански филозофи преузели су грчку предоџбу о бесмртности душе.“ Чак је папа Јован Павле II признао да наука о бесмртној души укључује ”теорије одређених грчких филозофских школа“. Али, преузимање теорија грчких филозофа значило је да је такозвано хришћанство одбацило једноставну истину изражену у 1. Мојсијевој 2:7 (НС): ”И човек је постао жива душа.“
21. Колико далеко уназад сеже веровање у бесмртну душу?
21 Али, наука о бесмртној души сеже много даље унатраг од Платона. У књизи The Religion of Babylonia and Assyria (Религија Вавилона и Асирије) од Мориса Џастроуа пише: ”Вавилонски теолози су се озбиљно бавили проблемом бесмртности. (...) Смрт се сматрало вратима у неки други живот.“ А у књизи Ägyptische Religion (Египатска религија) пише Зигфрид Моренц: ”У стара времена је Египћанин сматрао живот после смрти једноставно наставком овостраног.“ The Jewish Encyclopedia указује на везу између ових старих религија и Платона, те каже да је Платон дошао до предоџбе о бесмртној души ”кроз орфичке и елеузинијске мистерије у којима су на необичан начин спојена вавилонска и египатска схватања“.
22. Зашто се може рећи да је семе науке о бесмртној души уствари било посејано већ на почетку људске историји?
22 Дакле, предоџба о бесмртној души јако је стара. Чињеница је да њени корени сежу унатраг све до почетка људске историји! Након што је Адаму било речено да ће умрети ако буде непослушан Богу, његовој жени Еви било је изречено супротно гледиште. Речено јој је: ”Сигурно неће умрети.“ И тада је било посејано семе науке о бесмртној души. Отада је једна култура за другом прихватала паганско гледиште: ’Ви уствари нећете умрети, него ћете и даље живети.‘ То се односи и на такозвано хришћанство, које се супротставља Божјој вољи и његовим намерима, водећи тако своје припаднике у отпадништво (1. Мојсијева 3:1-5, НС; Матеј 7:15-23; 13:36-43; Дела апостолска 20:29, 30; 2. Солуњанима 2:3, 7).
23. Ко је развио науку о бесмртној души, и зашто?
23 Ко је навео људе да верују тој лажи? Исус га је учинио препознатљивим кад је рекао религиозним вођама Јевреја свог времена: ”Ви сте од свог оца Ђавола, и ви жеље свог оца желите чинити. (...) Кад говори лаж, говори по свом властитом нагињању, јер је лажов и отац лажи“ (Јован 8:44, НС). Да, Сатана је развио идеју о бесмртној души како би се људи окренули од правог обожавања. Дакле, нашем животу и нади у будућност ће бити дат криви правац ако верујемо у науке које су се развиле из прве лажи забележене у Библији — иако је Ева без сумње тада разумела змију као да уопште неће умрети у телу.
24. Која се питања могу с правом поставити у вези вечног живота и бесмртности?
24 Библија не учи да људи имају бесмртну душу. Али, зашто онда говори о нади у вечни живот? И не каже ли се у 1. Коринћанима 15:53 (НС): ”Ово што је смртно мора се обући у бесмртност“? Зар није Исус после свог ускрсења узашао на небо и зар није учио да и други могу да дођу на небо? Ова и остала питања истражићемо у следећем чланку.
Питања за понављање
◻ Шта се у већини религија учи о души?
◻ Како је из Библије видљиво да човек није био створен с бесмртном душом?
◻ Шта постаје јасно библијском употребом хебрејске и грчке речи за ”душу“?
◻ Шта многи библичари кажу у вези библијског гледиша о души?
◻ Колико далеко унзад у историју сеже наука о бесмртној души?
[Слика на 15. страни]
Све су то душе