Величанствени изгледи за људе у рају милине

„И благослови их Бог, и рече им Бог: ’Будите плодни и намножите се и напуните Земљу и подвргните је, и подложите себи рибе у мору и летећа створења неба и свако живо створење што се миче по Земљи’“ (1. МОЈСИЈЕВА 1:28, НС).

 1, 2. Зашто Јехова с пуно милости поступа са људима, и какав је задатак дао Адаму?

„БОГ је љубав“, пише у Светом писму. Он је пун љубави и несебично заинтересован за људе и непрекидно делује за њих да би могли једном вечно да се радују животу у здрављу и миру у земаљском рају милине (1. Јованова 4:16; упореди Псалам 16:11). Први човек, савршени Адам је водио миран живот и имао интересантан, леп посао. Створитељ човека му је прво дао налог да негује дивни Еденски врт. Онда му је дао други специјалан задатак, изазовни посао, као што извештај показује:

² „Јехова, Бог, створи од земље све животиње пољске и све птице небеске, и доведе их к човеку, да види како ће коју назвати, па да свако живо створење носи име које му буде човек дао. И човек даде име свакој животињи и свакој птици небеској и свакој звери пољској“ (1. Мојсијева 2:19, 20, Ба).

 3. Зашто се Адам и животиње међусобно нису плашили?

³ Човек је коња назвао сус, бика шор, овцу се, козу ‛ез, једну птицу ‛оф, голуба јона́, пауна туки́, лава ’арје́ или ’ари́, медведа дов, мајмуна коф, пса келев, змију нахаш итд.a Кад је дошао на реку која је излазила из Еденског врта, видео је рибе. Њих је назвао дага́. Ненаоружани човек се није плашио од домаћих и дивљих животиња, укључујући и птице, а оне се такође нису плашиле човека, кога су инстиктивно сматрале као узвишенији, виши облик живота. Оне су биле Божја створења, која су од њега добила живот и човек није имао жељу ни наклоност да их повреди или да им одузме живот.

 4. Шта можемо да претпоставимо у вези Адамовог давања имена животињама, и какво искуство то мора да је било?

⁴ Извештај нам не говори колико су дуго човеку показиване домаће животиње, дивље животиње и летећа створења на небу. Све се одвијало по божанском вођству и реду. Адам је вероватно одвојио време да сваку животињу појединачно проучи, да се упозна са разним навикама и различитим изгледом; тада је изабрао име које је најбоље одговарало. То можда значи да је знатно време протекло у томе. За Адама је то било врло интересантно искуство да на тај начин упозна жива бића на Земљи у њиховој разноликости, и то је захтевало велике духовне способности, а такође и моћ говора да разне врсте живих створења карактерише одговарајућим именом.

 5-7. а) Која су питања вероватно искрсла? б) Које је одговоре Адам добио из извештаја стварања, који налазимо у 1. Мојсијевој 1:1-25?

⁵ Али у ком редоследу се одвијало стварање живих створења? Да ли су копнене животиње створене пре птица или обрнуто? Што се тиче временског редоследа, где стоји човек у поређењу са живим створењима ниже врсте? Како је Бог припремио Земљину површину за толико велику разноликост живих створења, како је набавио ваздух у ком птице могу да лете у велике висине, како је ставио воду на располагање и биљке које треба да послуже као храна, како је начинио веће видело да осветли дан, а како мање видело за ноћ? Зашто је време било тако благо и топло, да је човек могао незаштићен и го да се креће, ради и спава?

⁶ Човек није требао да лупа главу о одговорима. Његове упитне мисли су заслуживале разумне одговоре од меродавног ауторитета, који је знао тачан одговор. Он није био препуштен сам себи као незналички син Божији, него је његова висока мера интелигенције највероватније била задовољена дивним извештајем стварања, који налазимо у 1. Мојсијевој 1:1-25.

⁷ Адам је сигурно био врло захвалан за одушевљавајући извештај стварања, јер је он објашњавао многе ствари. Из онога што је речено, могао је да закључи да је било три дугачка временска раздобља, које је Бог према свом одређивању времена назвао дане, пре него што су се у току четвртог периода стварања појавила два велика видела у проширењу небеса, да би означио много краћи дан човека од 24 сата. Овај краћи дан на Земљи је било време између два заласка већег видела. Адам је постао свестан да је време било подељено и на године, и он је несумњиво почео са бројањем својих година живота. Да то чини омогућило му је веће видело у проширењу небеса. Али што се тиче дужих Божјих дана стварања, човек је сада схватио да је живео у шестом дану, што значи у шестом дану Божје стваралачке делатности у вези са Земљом. Њему још није било речено да је завршио шести дан, у ком су створене све копнене животиње као и посебно стварање човека. Сада је разумео редослед стварања биљног живота, живота у мору, птица и копнених животиња. Али сасвим сам у Еденском врту Адам није потпуно одговарао љубазној Божјој намери у вези човека у његовом земаљском рају.

Стварање прве жене

 8, 9. а) Шта је закључио савршени човек у вези животиња, али шта је закључио у вези себе самога? б) Зашто је било на месту да савршени човек није тражио партнерку од Бога? в) Како се у библијском извештају описује стварање прве жене?

⁸ Уз помоћ свог савршеног разума и савршеног дара запажања први човек установљава да су код птица и других животиња свуда биле мушке и женске животиње и да су заједнички размножавали своју врсту. Али са човеком није било тако. Ако га је то посматрање навело до мисли на једну другарицу, он у животињском подручју није нашао одговарајуће употпуњење, па ни међу мајмунима. Адам је морао да закључи да за њега нема партнерке, јер да је била, зар је Бог не би њему довео? Човек је одвојено од свих врста животиња био створен и требао је да се разликује од њих. Он свакако није нагињао да ствар преузме у своје руке и да од Бога, свог Створитеља, дрско тражи партнерку. Било је на месту да савршени човек читаву ствар препусти Богу, јер је мало касније закључио да је Бог из те ситуације донео своје сопствене закључке. О томе и о ономе што се затим догодило пише у библијском извештају:

⁹ „Али се за човека не нађе помоћник који би био њему сличан. Јехова, Бог, пусти тад тврд сан на човека, који заспа; узе му једно ребро и приљуби месо на месту његовом. Јехова, Бог, створи жену од ребра које узе човеку, и доведе је к човеку. И човек рече: Ево оне која је кост од мојих кости и пут од моје пути. Нека јој буде име жена човекова, јер је узета од човека. За то ће човек оставити оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју и биће њих двоје једна пут. Човек и жена његова беху обоје голи, и не беше их срамота“ (1. Мојсијева 2:20-25, Ба).

10. Како је реаговао савршени човек кад му је представљена савршена жена, и шта би могле да значе његове речи?

¹⁰ Из речи које је изјавио човек кад му је савршена жена била представљена као помоћница и употпуњење, зрачи потпуно задовољство: „Ево коначно оне која је кост од мојих кости и пут од моје пути.“ С обзиром на ове речи које је изјавио кад је видео своју управо створену жену, можда је чекао неко извесно време да добије дивно људско употпуњење. Кад је Адам описао своју жену, своје употпуњење, назвао ју је „човечица“ (иша́ или дословно „женски човек“), „јер је узета од човека“ (1. Мојсијева 2:23, Нови свет превод Светог писма са студијским упутствима, фуснота). Између Адама и летећих створења или копнених животиња које му је Бог претходно дао да посматра да би им дао име, није било никакве родбинске везе. Његово тело се разликовало од њиховог. Али ова жена је била заиста тело од његове врсте. Кост ребра која му је извађена са стране произвела је исту врсту крви, као што се налазила у његовом телу. (Види Матеј 19:4-6.) Сада је он имао некога коме је могао да служи као Божији пророк и коме је могао да изнесе дивни извештај стварања.

11-13. а) Каква су питања могла да настану кад је Адам добио жену? б) Какву је намеру имао Бог у вези првог људског пара? в) Шта је требало да послужи као храна савршеној људској породици?

¹¹ Али какву је намеру имао Створитељ човека кад му је дао жену? Да ли је то било само да би му дао помоћницу и употпуњење, партнерку његове сопствене врсте, да се не осећа усамљен? Извештај у ком је споменут благослов који је Бог изговорио за њихов брак открива Божју намеру:

¹² „Затим Бог рече: Да начинимо човека по обличју и по прилици нашој, па нека има он власт над рибама морским и над птицама небеским и над животињама и над целом земљом, и над свим гмизавцима који гамижу по земљи. И Бог створи човека по обличју своме; по обличју Божијему створи га; створи човека и жену. И благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу.

¹³ Још рече Бог: Ево дајем вам све биље што носи семе по свој земљи и сва дрвета родна која семе носе. То да вам је за храну вашу. А свим животињама земаљским и свим птицама небеским, и свему што се миче на земљи, и у чему има даха живота, дајем сву траву зелену за храну. И би тако“ (1. Мојсијева 1:26-30, Ба).

Изгледи првог људског пара

14. Каква је будућност са Божијим благословом била у изгледу за савршеног човека и његову жену, и шта су могли с правом да замисле у духу?

¹⁴ Како је било дивно за савршеног човека и његову савршену жену да слушају Божији глас, који је са њима разговарао, рекао им шта треба да раде и благословио их! Са Божјим благословом су били у стању да раде оно што им је било речено; њихов живот никада не би био без плода. Какву су будућност имали пред собом! Срећно ожењени брачни пар је у свом дому, Еденском врту вероватно размишљао о ономе што би се десило кад би извршавали Божију вољу. У својим мислима гледајући у далеку будућност нису видели само „врт у Едену према истоку“, него читаву Земљу напуњену са радошћу зрачећим људима и женама (1. Мојсијева 2:8, Ба). Срце човека и жене је куцало много брже при помисли да би све то била њихова деца, њихово потомство. Да су сви савршени, без недостатака у изгледу и грађи тела, снабдевени вечном младошћу, обилујући здрављем и пуни радости у животу; да сви међусобно указују савршену љубав, сви уједињено обожавају свог великог Створитеља и небеског Оца, и то чине заједно са својим људским прародитељима. Колико ли је велика радост испуњавала првог човека и његову жену при помисли да би имали једном такву породицу!

15, 16. а) Зашто би било довољно хране за људску породицу? б) Какав би посао требао да се обавља ван Еденског врта кад би се срећна породица бројчано умножила?

¹⁵ Било би довољно хране за сваког члана људске породице, која би напунила читаву земљу. Већ је на почетку у Еденском врту било довољно хране. Бог се бринуо за људе и дао им је све биљке које рађају семе, које заједно са приносом плодова са дрвећа служе као здрава храна за одржавање живота. (Упореди Псалам 104:24.)

¹⁶ Да се њихова срећна породица бројчано повећала, они би проширили врт на земљу ван граница Едена, јер као што је Божија реч наговештавала површина земље ван Еденског врта није била обрадива. Бар се нико није бринуо за њу и није била у посебној мери обрађивана као Еденски врт. Зато је Створитељ и рекао људима да ’подложе’ земљу док су је пунили (1. Мојсијева 1:28).

17. Зашто би било довољно хране за растуће становништво, и до каквог би стања коначно дошло кад би се врт све више проширивао?

¹⁷ Ако би врт био проширен са савршеним вртларима, тада би подложена земља донела богат принос за растуће становништво. На крају би врт, који би се стално повећавао, покрио читаву земљу, и рај преко целе земље би послужио као вечни дом човека. То би било врло лепо погледати са неба, и небески Створитељ би могао да означи као врло добро. (Упореди Јов 38:7.)

18. Зашто не би било сметњи у врту Едена читаве земље, и у ком погледу би владао мир?

¹⁸ У читавом рају на свету би било тако мирно и без сметњи као у Еденском врту, у ком се налазио нововенчани пар. Ту се није морало плашити никакве опасности или штете од свих тих животиња и летећих створења, које је Адам, први човек, тачно осмотрио да би им дао име. Савршени становници земаљског раја би као и њихови прародитељи подложили себи рибе у мору, летећа створења на небу и све што се миче по земљи, чак и дивље животиње на отвореним пољима. Пошто су та нижа жива створења била инстиктивно подложна човеку, који је створен ’по обличју Божијем’, она би живела у миру са њим. Љубазни савршени људски господари нижих створења не само да би их себи подложили него би такође бринули за мирну атмосферу међу животињама. Утицај мирних Богу сличних људских владара би се заштитнички проширио на та задовољна нижа жива створења. Ипак најважније: Савршено човечанство би имало мир са Богом, чији благослов никада не би одступио од њега. (Упореди Исаија 11:9.)

Бог се одмара од својих дела

19. а) Шта су први човек и његова жена морали да схвате у вези Божије намере? б) Шта им је Бог дао до знања у вези времена?

¹⁹ Кад је савршени људски пар замислио потпуну земаљску сцену према Божјој намери, морао је једно да схвати: Да је било потребно време да се испуни дивни Божји задатак. Колико времена? Њихов Створитељ и небески Отац је то знао. Он им је дао до знања да је у великом циклусу дана стварања сада постигнут следећи свршетак, да је било „вече“ и тако почео нови дан према Божијој властитој ознаци дана стварања. Требао је да буде благословен дан, дан који је био просвећен за Божју властиту чисту, праведну намеру. Савршени човек, Божји пророк је то узео к знању. Инспирисани извештај гласи:

20. Шта каже библијски извештај о „седмом дану“?

²⁰ „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше. И би вече и би јутро, и то је био шести дан. Тако се довршише небеса и земља и сва војска њихова. До седмога дана сврши Бог дело своје, које учини; и почину у седми дан од свих дела својих која учини. Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која стварањем учини. То је постање неба и земље, кад беху створени“ (1. Мојсијева 1:31 до 2:4).

21. а) Да ли Библија каже да је Бог завршио свој дан починка и да је био врло добар? Објасни то. б) Која су питања још отворена?

²¹ Извештај не каже да је Бог завршио свој дан починка и видео да је био врло добар, нити да је било вече и јутро, дан седми. Да би одговарао претходним шест дана стварања, седми дан стварања мора још да буде означен са врло добар, јер он још није при крају. Да ли Јехова може досадашњи ток дана да означи са врло добар? Да ли је то за њега до сада био дан мирног одмора? Како је са дивним изгледима, које су први човек и његова жена на свом свадбеном дану у рају замишљали? Погледајмо како се радња даље одвија у следећем чланку.

[Фуснота]

Како би ти одговорио?

◼ Који је задатак Бог доделио Адаму поред неговања врта, и шта је то укључивало?

◼ Шта открива извештај стварања из 1. Мојсијеве 1:1-25?

◼ Како је створена прва жена, и како се изјаснио Адам на свадбеном дану?

◼ Какве је изгледе имао први људски пар?

◼ Како је Бог наговестио да је у великом циклусу дана стварања постигнут следећи свршетак?