Нада у рај оправдана упркос непослушности људи

 1. Где се након извесног времена могу видети први човек и прва жена, и у каквој се околини налазе?

ВРЕМЕ је прошло. Први човек и прва жена нису више недужно голи. Одевени су у дуге хаљине од коже. Тренутно се налазе с оне стране улаза у савршени Еденски врт. Њихова леђа су окренута врту. Они посматрају природу испред себе. Све што виде је необрадива земља. Очигледно Божији благослов не почива на њој. Пред њима расте трње и коров. Да ли је то земља коју су према њиховом налогу требали да подложе? То да, али први човек и жена нису сада ту напољу, да би проширили Еденски врт на ту необрадиву земљу.

 2. Зашто човек и жена не покушају поново да уђу у рајски врт?

² С обзиром на такав супротан призор зашто се не врате у рајски врт? То је лако рећи, али погледај, ко се налази иза њих на улазу врта! Тамо стоје створења, која никада раније нису видели, чак ни у врту. То су херувими са пламеним сечивом мача који се непрестано окреће. Човек и жена не би никада прошли живи поред њих у врт (1. Мојсијева 3:24).

 3. Шта се догодило да су се животне околности за први људски пар драстичо измениле?

³ Шта се догодило. Тајна није тако загонетна да би остала хиљадама година неиспитана. Једноставно је да се објасни. Први човек и жена су требали да допусте да се остваре дивни изгледи који су произлазили из Божјег налога, који им је био дат на њихов дан венчања, али под условом да буду послушни свом небеском Оцу и у најмањим стварима. Њихова савршена послушност је требала да се испита једноставном забраном хране: Они нису смели да једу од плода са „дрвета познања добра и зла“ (1. Мојсијева 2:16, 17, Ба). Ако би то учинили против Божје наредбе, тада би сигурно умрли. Тако је Адам као Божји пророк објаснио својој жени, млађем људском створењу. Али на изненађење, нахаш, змија, је оспорила истинитост онога што је Бог рекао Адаму, кад га је упозорио да не једе од забрањеног „дрвета познања добра и зла“. Змија је навела жену да верује да ће постати као бог, ако прекрши Божји закон и једе од забрањеног плода, и да би тако у вези одлучивања шта је добро и шта зло, постала независна од њега (1. Мојсијева 3:1-5).

Није измишљена прича

 4, 5. Како апостол Павле показује да извештај о првој жени, коју је змија преварила, није био легенда?

⁴ Да ли је то невероватно? Звучи ли то превише на бајку, на неку легеднду, која се не заснива на чињеницама, и тако за савременог човека неприхватљива? Не, не за једног још данас много читаног писца, једног поверљивог аутора, једног посебно изабраног апостола, који је био свестан исправности онога што је записао. Скупштини зрелих хришћана у граду светске мудрости, у Коринту, апостол Павле је писао: „Али као што змија заведе Еву лукавством својим, тако се плашим да се и мисли ваше не искваре и не одврате од чистоте која је у Христу“ (2. Коринћанима 11:3, Ба).

⁵ Тешко да би се Павле позвао на неку измишљотину, на неку бајку, и да би уз помоћ неких фантазија изнео свој аргумент тим Коринћанима, који су са митовима паганских грчких религија били добро упознати. Апостол је потврдио да је ’змија завела Еву лукавством својим’ тим што је цитирао из надахнутих Хебрејских списа, које је означио као „реч Божију“ (1. Солуњанима 2:13, Ба). Сем тога апостол је писао једном хришћанском надгледнику који је имао дужност да учи „пример здравих речи“: „Јер је Адам најпре направљен, па онда Ева; и није Адам био заведен, него жена, заведена, постаде преступница“ (2. Тимотеју 1:13, Ба; 1. Тимотеју 2:13, 14, Ба).

 6. а) Како се Адамов преступ разликовао од жениног преступа? б) Зашто можемо да будемо сигурни да жена није измислила причу о змији?

⁶ То што је жена преварена од змије није никаква легенда, него чињеница, баш као што су последеце њене непослушности, једења забрањеног плода, необориве историјске чињенице. Пошто је у Божијим очима постала крива за преступ, она је навела свог мужа да јој се прикључи у јелу. Адам свакако није јео зато што је био потпуно преварен (1. Мојсијева 3:6). У записима да су обоје касније морали да положе рачун пред Богом, пише: „Човек одговори: Жена коју си поред мене поставио даде ми с дрвета, те једох. Јехова, Бог, рече жени: Зашто си то учинила? - А жена одговори: Змија ме заведе, те поједох“ (1. Мојсијева 3:12, 13, Ба). Жена није измислила никакву причу о оној нахаш, оној змији, и Јехова Бог није схватио њено објашњење као слободну измишљотину или као легедну. Он је змију третирао као оруђе које је употребљено да заведе жену да погреши против свог Бога и Створитеља. За Бога би било ван његовог достојанства да се бави са неком измишљеном змијом.

 7. а) Како се у Библији описује даљњи Божији поступак против змије? б) Како би змија која је преварила прву жену могла и нас да превари? (Ослони се на фусноту.)

⁷ Извештај о Божијем даљњем поступку против те змије у Еденском врту описује: „Рече Јехова, Бог, змији: Кад си то учинила, бићеш проклета пред сваком животињом и пред свим зверима пољским; на трбуху ћеш се вући и прах ћеш свих дана века свога јести. Метнућу непријатељство између тебе и жене, и између потомства твога и потомства њезина, и оно ће ти главу згазити, и ти ћеш га у пету уједати“ (1. Мојсијева 3:14, 15, Ба). Сваки трезвен суд суди по чињеницама и проверава стварне доказе, а не легенде. Јехова Бог није себе самога сматрао за будалу да би донео пресуду митској змији, него је изрекао пресуду над заиста постојећим створењем, које је било одговорно за своје дело. Не би било смешно, већ жалосно ако би нас та змија навела да помислимо како она никада није постојала, да је то само фантазија и да према томе није одговорна ни за какав преступ.a

 8. Какву је пресуду Бог донео жени, и како се то одразило на њене кћери и унуке?

⁸ У записима који се односе на жену, извештај о змији се сматра као чињеница и гласи: „А жени рече: Теби ћу отежати муке трудноћа твојих; у боловима ћеш децу рађати а жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати“ (1. Мојсијева 3:16, Ба). Приликом њеног венчања са Адамом Бог није ништа слично рекао кад је доделио налог: „Рађајте се, множите се и напуните земљу“ (1. Мојсијева 1:28, Ба). Благословени налог за савршени људски пар је указивао на многе трудноће жене, али не на преране патње и екстремне порођајне болове, и такође не на потлачивање од стране супруга. Ова пресуда која је донешена над преступницом закона деловала је на њене кћери и унуке из генерације у генерацију.

Божји закон прослављен пресудом над Адамом

 9, 10. а) Које је упозорење Бог упутио Адаму лично, и какве би биле последице ако би се Бог чврсто држао такве казне? б) Какву је пресуду изрекао Бог Адаму?

⁹ Које промењене околности су требале да наступе и то не само за жену него и за човека, кога је она навела да јој се прикључи у њеном преступу? Бог је човеку лично рекао: „Али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (1. Мојсијева 2:17, Ба). Да ли ће се Бог као судија чврсто држати такве коначне пресуде, само зато што је Адам јео од једног плода? Замислимо шта би извршење такве казне повукло за собом! Узбуђујућа нада, коју су гајили Адам и Ева на дан њихове свадбе, би пропала, то јест пропао би изглед да се читава Земља напуни са потомством савршеног људског рода, који би у вечној младости насељавао рајску Земљу, и то у миру са својим Богом и небеским Оцем. Бог сигурно није деловао против своје властите дивне намере у погледу човечанства и његовог земаљског завичаја, кад је строго применио смртну казну над прародитељима читавог човечанства. Зато осмотримо Божју одлуку која је јасно записана у библијском извештају:

¹⁰ „И рече човеку: Што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета за које сам ти дао ову заповест: Не једи с њега!, земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; трње и коров ће ти рађати, и ти ћеш јести зеље пољско. Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити“ (1. Мојсијева 3:17-19, Ба).

11. Које чињенице у погледу послушности приказују да је Адам заслужио Божију пресуду?

¹¹ Тадашња пресуда је значила извршење смртне казне за човека, без обзира на последице по Божју намеру, да се напуни рајска земља са савршеним мушкарцима и женама, који би у љубави и миру једно с другим и заувек одржавали и неговали рајски врт на целом свету. Човек није слушао Божји глас, који му је рекао да не сме да једе од забрањеног „дрвета познања добра и зла“, него глас своје жене. И ако он сам није слушао глас свог Бога и Створитеља, зар би тада стално учио своју децу да то чине? Да ли би могао да укаже на свој властити пример, да их поучи да буду послушни Јехови? (Упореди 1. Самуилова 15:22).

12, 13. а) Како би се Адамов грех одразио на његову децу? б) Зашто Адам ни у ком случају није заслужио да вечно живи у рају, ни уопште на Земљи?

¹² Да ли би Адамова деца могла савршено да држе Божији закон, као што је он раније у својој људској савршености био у стању. Зар он према законима наслеђа не би на своју децу пренео своје слабости и своју наклоност да не слуша Божији, него неки други глас? Историјске чињенице дају одговор на ова питања (Римљанима 5:12).

¹³ Да ли је такав мушкарац, који се у изјављивању савршене љубави Богу у корист неког људског створења одвратио од савршене послушности Богу, заслужио да живи заувек у рају или уопште на Земљи? Зар не би било опасно да му се дозволи да живи вечно на Земљи? Да ли би се дозволом да вечно живи као преступник прославио Божји закон и да ли би Божја апсолутна правда дошла до изражаја, или би то био подстицај за непоштовање Божјих закона, и да ли би то показало да је Божја реч непоуздана?

Истерани из Еденског врта

14. Како библијски извештај описује Божије поступање против Адама и његове жене?

¹⁴ Из библијског извештаја сазнајемо како је Бог у вези тих ствари одлучио: „Јехова, Бог, начини Адаму и жени његовој хаљине од коже и обуче их у њих. Јехова, Бог, рече: Ето човек поста као један од нас с познања добра и зла; али сад да не пружи руке своје и убере и с дрвета живота и окуси, па да до века живи. И Јехова, Бог, истера га из врта Еденскога да ради земљу од које је узет. Тако он истера Адама, и на источни улаз у врт Еденски постави херувине који витлају пламеним мачевима да бране пут ка дрвету живота“ (1. Мојсијева 3:21-24, Ба).

15. а) Како је Бог имао обзира према осећају срама који су Адам и његова жена имали због своје голотиње? б) Како је био истеран први људски пар из Еденског врта? в) У којим промењеним околностима су се налазили Адам и његова жена ван Еденског врта?

¹⁵ Божански судија је имао обзира према осећају стида, који су Адам и његова жена имали сада као грешници због своје голотиње. Не објашњавајући поближе, Бог их је снабдео са дугим оделима од коже, која су требала да замене прегаче, које су сами исплели од смоквиног лишћа (1. Мојсијева 3:7). Одела од коже су била трајнија и боље су штитила од трња и корова као и од других ствари ван врта, на које су могли да се повреде. Пошто су после свог греха имали лошу савест покушали су да се сакрију од Бога под дрвећем Еденског врта (1. Мојсијева 3:8). Сада, пошто су осуђени, осетили су један облик божанског притиска јер су од Бога истерани из Еденског врта. Потерани су на исток и мало касније су се нашли ван врта — заувек прогнани из њега! Они више нису радили на повећању тог врта и на проширивању рајског стања до Земљиних крајева. Од сада су требали да једу хлеб, који су морали да произведу из пољских биљака, а то није могло да их одржава у вечном животу. Били су одсечени од „дрвета живота“. Након неког извесног, неодређеног времена морали су да умру.

Јеховина првобитна намера се не може осујетити

16. Шта Бог није намеравао, и зашто не?

¹⁶ Да ли је Бог сада одлучио да уништи Земљу са Сунцем, Месецом и звездама у универзалном пожару само зато што су ово двоје створења од праха погрешили против њега? Зар на тај начин не би била осујећена његова славна намера — све због тога што га је једна нахаш покренула? Да ли би једна једноставна змија могла да уништи његову намеру? На дан Адамовог и Евиног венчања изјавио им је своју намеру, благословивши их и објавивши своју вољу са њима: Они су требали да напуне Земљу са савршеним људским родом, да читаву Земљу подложе као савршени Еденски врт и да заједно са свим другим људима у миру подложе мања створења на копну и води. Каква упечатљива визија остварене Божје намере, коју је током хиљада година у шест дана стварања припремио! Зар тако похвална намера треба да остане неостварена само због једне змије и због тврдоглавости првог људског пара? Тешко! (Упореди Исаија 46:9-11.)

17. Шта је Бог одлучио да ради у погледу седмог дана, и како ће према томе да заврши тај дан?

¹⁷ Био је још седми дан, дан Божјег одмора. Бог је одлучио да благослови и да посвети тај дан. Ништа није смело да га учини проклетим даном, и сваком проклетству, које би неко помислио да нанесе на тај дан одмора, би се супротставио и претворио у благослов, тако да би дан завршио с обилним благословом. Читава Земља је требала да постане свето место, где се Божја воља врши као на небу, и то би било постигнуто преко савршеног људског рода. (Упореди Матеј 6:10.)

18, 19. а) Зашто настрадали потомци грешног људског пара могу да се радују? б) О чему ће бити речи у следећим чланцима?

¹⁸ Бог ни у ком случају није био разочаран. Он није напустио своју намеру. Одлучио је да се оправда и да докаже да је апсолутно поуздан и да своје намере такође потпуно остварује себи на част (Исаија 45:18). Несавршени, потомци који пате због грешности првог људског пара могу да буду срећни и да се надају да ће Бог да оствари своју првобитну намеру на њихову вечну корист. Већ су хиљаде година његовог дана мировања избрисани и завршни део дана на ком ће да почива његов нарочити благослов, мора да је близу. „Вече“ његовог дана мировања се приближава крају, и као код претходних шест дана стварања мора да дође „јутро“. Кад то „јутро“ постигне своју савршеност и свим посматрачима омогући да виде славно остварење непроменљивих Божјих намера, моћи ће да се напише: ’И би вече и би јутро, дан седми.’ Заиста диван изглед!

¹⁹ Размишљање о свему томе може да нас однесе у узбуђујуће очекивање. У следећим чланцима ће бити више речи о величанственим изгледима раја, о изгледима за послушне људе који воле Божији закон.

[Фуснота]

Шта би ти рекао?

◼ Зашто је први људски пар изгубио свој рајски завичај?

◼ Зашто није легенда да је Еву преварила змија?

◼ Какву је пресуду Бог изрекао над Адамом, и како је Божији закон на тај начин прослављен?

◼ Зашто Бог није био разочаран у погледу своје намере, да напуни Земљу са савршеним људима и да је претвори у рај?