Тако он истера Адама, и на источни улаз у врт Еденски постави херувине који витлају пламеним мачевима да бране пут ка дрвету живота“ (1. Мојсијева 3:21-24, Ба).

Сада, пошто су осуђени, осетили су један облик божанског притиска јер су од Бога истерани из Еденског врта. Потерани су на исток и мало касније су се нашли ван врта — заувек прогнани из њега! Они више нису радили на повећању тог врта и на проширивању рајског стања до Земљиних крајева. Од сада су требали да једу хлеб, који су морали да произведу из пољских биљака, а то није могло да их одржава у вечном животу. Били су одсечени од „дрвета живота“. Након неког извесног, неодређеног времена морали су да умру.