Искључива оданост
ИЗРАЗ искључива оданост указује на чињеницу да Јехова не толерише никакво ривалство, обожавање било којих других богова. Хебрејска реч кана примењује се само на Бога; она значи „захтевати искључиву оданост; љубомора“ (Излазак 20:5, фуснота у NW).
Бог неће другоме уступити част која њему припада (Исаија 42:8). На Израел се гледало као да је у браку с Јеховом. Као супруг, Јехова је од Израела захтевао искључиву оданост, лојалност, верност. Он би био реван, пун жара у њену корист, у њену одбрану (Језекиљ 36:5). Насупрот томе, непослушност, слеђење других богова, представљали би прељубу, чиме би заслужили Јеховин оправдан гнев и његову љубомору за своје име (Поновљени закони 32:16, 21; Језекиљ 16:38, 42).
Реч „ексклузиван“, то јест „искључив“, потиче од латинског ексклузус, што значи „сасвим искључити“. Оданост подразумева јаку приврженост и жарку љубав. Дакле, искључива оданост значи држати друге подаље од, или избацити их са, Божјег места у нашем срцу и поступцима. Сви други и све друго остаје ван тог почаствованог положаја који само он може имати.
Јехова захтева искључиву оданост у другој од „Десет речи“ или Десет заповести написаних прстом Божјим: „Ја сам Господ, Бог твој... Нећеш имати других богова пред лицем мојим [или, „неке друге богове упркос мени“]... јер сам ја, Господ, Бог твој, Бог љубоморан [„који захтева искључиву оданост“, NW]“ (Поновљени закони 5:6-9). У Изласку 34:14 француски Drioux Version (1884) каже: „Бог жели да га волиш јединствено“, то јест, на начин јединствен за њега, посебно. Јехова је био и Бог и Краљ Израела, Поглавар религије и државе. Дакле, ако би један Израелац прекршио прву и другу заповест тиме што би служио другим боговима, то би значило да је починио велеиздају, или неверу, највећи злочин, што заслужује најтежу казну.
Искључива оданост такође подсећа на однос између господара и роба. Као Створитељ, Јехова је Власник и Господар. Он је Бог због свог стваратељства; он има право да прими искључиву оданост од својих створених поданика, и они морају вршити његову вољу. Кад особа која има здрава начела сазна за Јехову и схвати свој однос с Богом, она ће добровољно бити искључиво одана из срца, што је оно што Јехова жели. Он мрзи чисто формалну оданост или формално обожавање (Матеј 15:8, 9). Овај однос и добровољна оданост коју Јехова жели били су илустровани у Мојсијевом закону. Хебрејски роб је био пуштен на слободу у седмој години свог робовања. „Ако роб рече: Волим господара свога, жену своју и децу своју, нећу да одлазим слободан, - тад ће га господар његов довести пред судије, учиниће да он стане код врата или код довратка, и господар његов ће му пробушити ухо шилом, и роб ће остати за увек у његовој служби“ (Излазак 21:2, 5, 6). Павле је говорио нејеврејима у солунској скупштини о добровољној промени у смислу оданости, коју су начинили када су постали хришћани. Они су престали да буду робови идолима и почели су да ’служе [’робују‘, NW] Богу живоме и истинитоме‘ (1. Солуњанима 1:9).
Као што је показано у Филипљанима 2:5-8, и кад је био на небу и кад је био на земљи, Исус је ценио искључив положај свог Оца и био му је искључиво одан. Исус је истакао да најважнија заповест у Закону захтева свесрдну љубав према Богу (Матеј 22:37). Штавише, Исус је испољио искључиву оданост према Јеховином имену и нагласио је чињеницу да његови ученици треба да имају тај исти став. Исусова искључива оданост свом Оцу нигде није примером показана више него у ономе што је записано о њему у 1. Коринћанима 15:24-28, где се каже да, након што његова небеска краљевска владавина сломи све друге власти и све непријатеље, он предаје Краљевство Оцу и подлаже му се тако да „Бог буде све у свима“.