Гледај да најважније ствари стављаш на прво место!
Вечерас имаш састанак, али имаш и посла. Шта ћеш ставити на прво место?
МУЖ си и отац. Док се дуги, исцрпљујући радни дан примиче крају, твоје мисли се окрећу ка скупштинском састанку који је вечерас на распореду. Ако сместа кренеш с посла, имаћеш тек толико времена да се истушираш, пресвучеш и на брзину нешто поједеш пре него што кренеш на састанак. Изненада, прилази ти шеф и пита те да останеш прековремено. Обећава да ће те добро платити. Теби је новац потребан.
Или си супруга и мајка. Док припремаш вечеру, поглед ти пада на хрпу неиспегланог веша, а нешто од тога ће бити потребно за сутра. Питаш се: ’Ако вечерас одем на састанак, кад ћу то испеглати?‘ Пошто си недавно добила посао с пуним радним временом, увиђаш колико је тешко извршавати кућне послове упоредо са зарађивањем за живот.
Или си ученик. У твојој соби, сто је затрпан домаћим задацима. Већину од њих си добио раније, али си растезао и сада неколико задатака треба урадити одмах. У искушењу си да упиташ родитеље за дозволу да изостанеш са састанка и останеш код куће да би завршио домаћи.
Шта би ти ставио на прво место: додатни световни посао, пеглање, домаћи задатак или скупштински састанак? Шта у духовном смислу значи да најважније ствари стављамо на прво место? Какво је Јеховино гледиште?
Шта треба да дође на прво место?
Убрзо након што су Израелци примили Десет заповести, један човек је откривен како на Сабат скупља дрва. То је по Закону било строго забрањено (Бројеви 15:32-34; Поновљени закони 5:12-15). Како би ти оценио овај случај? Би ли оправдавао човека, говорећи да он, на крају крајева, није радио да би одржавао живот на високој нози, већ да би својој породици пружио основне ствари? Да ли би истакао да ће бити много прилика током године за држање Сабата и да би се једна пропуштена прилика, можда зато што је човек омануо да унапред испланира, могла без проблема опростити?
Јехова је тај случај сматрао много озбиљнијим. „Господ рече Мојсију“, каже Библија, „тај ће се човек казнити смрћу, цео ће га збор изван логора каменовати“ (Бројеви 15:35). Зашто је Јехова био тако строг у вези с овим што је овај човек учинио?
Људи су имали шест дана да прикупљају дрва као и да се постарају за своје потребе у погледу хране, одеће и крова над главом. Седми дан је требало да посвете својим духовним потребама. Иако није било ништа лоше у прикупљању дрва, било је погрешно што се за то користило време које је требало издвојити за обожавање Јехове. Иако хришћани нису под Мојсијевим законом, зар нас овај случај не учи лекцији да и ми данас исправно постављамо своје приоритете? (Филипљанима 1:10, NW).
Након што су 40 година провели у пустоши, Израелци су били спремни за улазак у Обећану земљу. Некима је већ било доста да једу ману коју је Бог обезбедио у пустоши и несумњиво су једва чекали да промене свој јеловник. Да би им помогао да задрже исправно становиште док улазе у земљу ’у којој тече млеко и мед‘, Јехова их је подсетио: „Човек не живи само од хлеба него од свега што излази из уста Господњих“ (Излазак 3:8; Поновљени закони 8:3).
Израелци ће морати напорно да раде за своје ’млеко и мед‘. Требало је потући непријатељску војску, изградити куће, засадити њиве. Чак и тада, Јехова је народу заповедио да сваког дана издвоји време да медитира о духовним стварима. Требало је такође да узму времена да своју децу поучавају Божјим путевима. Јехова је рекао: „Учите синове своје [мојим заповестима] и говорите им о њима кад седиш у кући својој и кад путем идеш и кад лежеш и кад устајеш“ (Поновљени закони 11:19).
Три пута годишње сваки Израелац и сваки прозелит у земљи имао је заповест да се појави пред Јеховом. Увиђајући да би цела породица извукла духовну корист из таквих прилика, многи поглавари породица су уредили да и њихова жена и деца иду с њима. Али ко би заштитио њихове куће и њиве од непријатељског напада, док би породица била на путу? Јехова је обећао: „Нико неће вребати на твоју земљу док се пењеш да се покажеш пред Господом, Богом својим, три пута у години“ (Излазак 34:24). Израелцима је требало вере да би били сигурни да ако на прво место ставе духовне интересе, неће претрпети материјални губитак. Да ли је Јехова одржао своју реч? Свакако да јесте!
Старајте се најпре за Краљевство
Исус је своје следбенике поучавао да духовне вредности ставе испред свега. У Беседи на гори, он је саветовао своје слушаоце: „Не узнемиравајте се дакле и не реците: Шта ћемо јести?, шта ћемо пити?, чим ћемо се оденути? Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно [неопходне материјалне ствари] ће вам се све додати“ (Матеј 6:31, 33). Убрзо након Исусове смрти, новокрштени хришћани су следили овај савет. Многи од њих су били Јевреји или јеврејски прозелити који су путовали за Јерусалим на прославу празника Педесетнице 33. н. е. Док су тамо били, догодило се нешто неочекивано. Они су чули и пригрлили добру вест о Исусу Христу. Жељни да науче више о својој новопронађеној вери, остали су у Јерусалиму. Понестало им је хране, али материјалне удобности су биле мање важне. Пронашли су Месију! Њихова хришћанска браћа су с њима делили материјалне ствари које су имали тако да су сви могли и даље ’устрајавати у науци апостолској и у молитвама‘ (Дела апостолска 2:42).
С временом, неки хришћани су изгубили из вида потребу за редовним дружењем на састанцима (Јеврејима 10:23-25). Можда су постали материјалисти, занемарујући духовне ствари у покушају да себи и својој породици обезбеде новчану сигурност. Након што је своју браћу опоменуо да не остављају састанке, апостол Павле је написао: „Не будите лакомни; — будите задовољни са оним што имате. Јер он рече: ’Нећу те оставити и нећу те напустити‘“ (Јеврејима 13:5).
Испоставило се да је Павлов савет стварно био правовремен. Око пет година након што је Павле написао своје писмо Јеврејима, римска војска Цестија Гала опколила је Јерусалим. Верни хришћани су се сетили Исусовог упозорења: „Кад видите [ово]... који буде на крову да не силази и не улази да узме што из куће своје, и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју“ (Марко 13:14-16). Знали су да њихово преживљавање не зависи од стабилности њиховог радног места нити од вредности њихових материјалних поседа, већ од послушности Исусовим упутствима. Они који су се одазвали на Павлов савет и ставили духовне интересе на прво место несумњиво су открили да им је лакше да оставе кућу, посао, одећу и личне драгоцености и побегну у планине него онима који се нису отргли од љубави према новцу.
Како данас неки стављају најважније ствари на прво место
Верни хришћани данас цене то што се редовно друже са својом браћом, и многи се жртвују да би присуствовали састанцима. У извесним местима, једино запослење на располагању јесте рад у сменама. Један брат се понуди да мења колеге који раде суботом увече, када већина људи у његовој околини жели да се разоноди, ако би они за узврат мењали њега у смени кад су састанци. Друга браћа која раде у сменама посећују састанке оближње скупштине када их посао спречава да буду на својима. На тај начин, готово никада не пропуштају састанке. Једна новозаинтересована особа из Канаде, брзо је схватила важност Теократске школе службе и Састанка службе, али смена јој је падала баш у време састанака. Зато је платила једној колегиници с посла да ради ту смену тако да може бити слободна да присуствује овим важним састанцима.
Многи који пате од хроничне болести ретко кад пропусте неки састанак. Слушају програм код куће преко телефонске мреже или преко снимљене касете када нису у могућности да буду у Дворани Краљевства. Они показују похвално цењење за Јеховине духовне припреме преко његовог ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45, NW). Хришћани који негују своје остареле родитеље, заиста цене када се неки брат или сестра понуде да остану с родитељем, тако да они могу присуствовати скупштинском састанку.
Унапред планирај!
Родитељи који су свесни својих духовних потреба помажу својој деци да цене хришћанске састанке. Као опште правило, они очекују да деца ураде домаћи задатак онда кад су га добила, а не да допусте да им се задаци нагомилају. У вечери кад имају састанке, деца своје домаће задатке раде чим се врате кући из школе. Они не допуштају да се хобији или друге активности поклопе са скупштинским састанцима.
Као супруг и отац, да ли присуствовању састанцима дајеш приоритет? Као супруга и мајка, да ли покушаваш да своје одговорности испланираш тако да оставиш места за састанке? Као тинејџер, да ли своје домаће задатке планираш према састанцима или састанке планираш према домаћим задацима?
Скупштински састанак је Јеховина припрема пуна љубави. Треба уложити сваки труд да се учествује у тој припреми. Јехова ће те богато благословити ако најважније ствари стављаш на прво место!