9. Када је према речима из Изласка 12:6 требало заклати пасхално јагње? (Видети и оквир „Који део дана?“)

⁹ У фусноти за Излазак 12:6 каже се да је јагње требало заклати „између две вечери“. У неким преводима Светог писма се користи управо тај израз. На пример, у преводу др Лује Бакотића стоји „између два вечера“. Међутим, неки други преводи користе израз „у сумрак“ или „у вече“, као на пример превод Даничић–Караџић. Дакле, јагње је требало заклати након заласка сунца али док се још увек видело, то јест на почетку 14. нисана.

10. Када је према мишљењу неких требало клати јагње и да ли се то мишљење заснива на Светом писму?

¹⁰ Касније се од Израелаца захтевало да пасхалну жртву приносе у храму, што је значило да је било потребно више сати да се сви ти јагањци закољу. Зато су вековима касније неки Израелци почели да сматрају да се израз „између две вечери“ из Изласка 12:6 односи на крај 14. нисана, то јест на време откад сунце почне да залази после подне до времена када потпуно зађе. Али ако би то било тачно, када би онда Израелци јели пасхално јагње? Професор Џонатан Клаванс, добар познавалац древног јудаизма, каже следеће: „Нови дан је започињао заласком сунца, тако да је жртва приношена 14. нисана али почетак Пасхе и оброка је у ствари био 15. нисан, премда тај след датума није конкретно наведен у Изласку.“ Он је још написао: „Рабински списи [...] уопште не говоре о томе како се седер (пасхална вечера) обављао пре уништења храма“ 70. године н. е. (курзив наш).