Ускоро славна слобода за децу Божју

„Јер су створења подложена таштини... са надом да ће се и сама опростити ропства распадања да би суделовала у слободи славе деце Божје“ (РИМЉАНИМА 8:20, 21).

 1. Како је била предочена Исусова жртва на Дан помирења?

ЈЕХОВА је дао свог јединорођеног Сина као откупну жртву која је отворила пут за небески живот за 144 000 људи и за вечне земаљске изгледе за остатак човечанства (1. Јованова 2:1, 2). Као што је примећено у претходном чланку, Исусова жртва за духом рођене хришћане била је предочена када је на годишњи Дан помирења израелски првосвештеник жртвовао једног јунца као жртву за грех за себе, своје домаћинство и Левијево племе. Тог истог дана, жртвовао је и једног јарца као жртву за грех свих других Израелаца, баш као што ће Христова жртва користити човечанству у целини. Жив јарац је, нестајући у пустињи, симболично односио колективан грех народа у протеклој годиниa (Левитска 16:7-15, 20-22, 26).

 2, 3. Шта је мишљено Павловом изјавом записаном у Римљанима 8:20, 21?

² После излагања наде коју имају људи што ће постати небески ’синови Божји‘, апостол Павле је рекао: „Створења стално чезну за откривењем синова Божјих; јер су створења подложена таштини, (не по својој вољи него по вољи онога који их подложи) с надом да ће се и сама опростити ропства распадања да би суделовала у слободи славе деце Божје“ (Римљанима 8:14, 17, 19-21). Какво је значење ове изјаве?

³ Када је наш праотац Адам био створен као савршен човек, био је ’син [то јест, дете] Божје‘ (Лука 3:38). Зато што је згрешио, дошао је у ’ропство распадања‘ и пренео то стање на људски род (Римљанима 5:12). Бог је дозволио људима да се роде с ’таштином‘ с којом ће се суочити због своје наслеђене несавршености, али је пружио наду посредством ’семена‘, Исуса Христа (Постање 3:15; 22:18; Галатима 3:16). Откривење 21:1-4 указује на време када „смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити“. Пошто је то обећање ’људима‘, то нас уверава да ће ново земаљско друштво људи који живе под владавином Краљевства доживети обнову ума и тела до потпуног здравља и вечног живота као земаљска ’деца Божја‘. За време Христове Хиљадугодишње владавине, послушни људи ће се „опростити ропства распадања“. Након што докажу да су лојални Јехови за време завршног испита, заувек ће бити ослобођени наслеђеног греха и смрти (Откривење 20:7-10). Тада ће они на земљи имати ’славну слободу деце Божје‘.

Они говоре „дођи!“

 4. Шта значи ’узети воду живота забадава‘?

⁴ Каква је величанствена нада постављена пред човечанство! Није чудо што духом рођени хришћани који су још увек на земљи ревно предводе у говорењу другима о тој нади! Као они који ће постати део ’невесте‘ прослављеног Јагњета, Исуса Христа, помазани остатак је укључен у испуњење следећих пророчанских речи: „Дух и невеста говоре: ’Дођи.‘ И који чује нека говори: ’Дођи‘. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воде живота за бадава“ (Откривење 21:2, 9; 22:1, 2, 17). Но, користи Исусове откупне жртве нису ограничене само на 144 000 помазаника. Божји дух и даље делује посредством преосталих на земљи од класе невесте у говорењу „Дођи“. Свако ко то чује а жедан је праведности, позван је да каже „Дођи“, да искористи Јеховине обилне припреме за спасење.

 5. Кога Јеховини сведоци имају у својој средини и срећни су због тога?

⁵ Јеховини сведоци верују у Божју припрему за живот посредством Исуса Христа (Дела апостолска 4:12). Срећни су што у својој средини имају особе честита срца које желе да уче о Божјим намерама и да врше његову вољу. Њихове Дворане Краљевства су отворене за све који желе да ’дођу и узму воду живота забадава‘ у овом ’времену краја‘ (Данило 12:4).

Промене с проласком времена

 6. Како је Божји дух деловао на Јеховине слуге током различитих временских раздобља?

⁶ Бог има време за спровођење својих намера, а то утиче на његово опхођење с људима (Проповедник 3:1; Дела апостолска 1:7). Иако је Божји дух дошао на његове слуге претхришћанског доба, они нису били рођени као његови духовни синови. Међутим, започевши са Исусом, дошло је Јеховино време да користи свети дух да роди предане мушкарце и жене за небеско наслеђе. А како је у наше време? Тај исти дух делује и на Исусове „друге овце“, али он у њима не изазива наду и жељу за небеским животом (Јован 10:16). С надом вечног живота на рајској земљи коју даје Бог они радосно подупиру помазани остатак у давању сведочанства током овог раздобља преласка из старог света у Божји праведни нови свет (2. Петрова 3:5-13).

 7. Којим су се делом жетве бавили Истраживачи Библије, али шта су знали о рају?

⁷ Бог је почео да ’доводи многе синове у славу‘ изливањем светог духа на Педесетницу 33. н. е., и он је очигледно одредио време да духовни ’Израел Божји‘ достигне потпуни број од 144 000 (Јеврејима 2:10; Галатима 6:16; Откривење 7:1-8). Почев још 1879, дело жетве које обухвата помазане хришћане често се спомињало у овом часопису. Али Истраживачи Библије (сада се зову Јеховини сведоци) такође су знали да Писмо садржи и наду у вечни живот на рајској земљи. На пример, издање Куле стражаре од јула 1883. рекло је: „Када Исус успостави своје краљевство, уништи зло, итд., ова земља ће постати рај... и сви који су у гробовима доћи ће у тај рај. Постајући послушни његовим захтевима моћи ће да живе заувек у њему.“ Како је време пролазило, жетва помазаника се смањивала, и постепено су особе које нису имале небеску наду сакупљане у Јеховину организацију. У међувремену, Бог је дао својим помазаним слугама, поново рођеним хришћанима, значајан увид (Данило 12:3; Филипљанима 2:15; Откривење 14:15, 16).

 8. Како се разумевање земаљске наде развијало почетком 1930-их?

⁸ Нарочито од 1931. они који имају земаљску наду почели су да се друже с хришћанском скупштином. Те године Јехова је просветлио остатак духом рођених хришћана да виде да 9. поглавље Језекиља указује на ту земаљску класу, која је означена за преживљавање и улазак у Божји нови свет. Године 1932. закључило се да су те данашње овцама сличне особе предочене Јујовим другом Јонадавом (Јехонадавом) (2. Краљевима 10:15-17). Године 1934. разјашњено је да „Јонадави“ треба да се „посвете“, то јест предају, Богу. Године 1935. ’велико мноштво‘ — за које се раније мислило да је секундарна духовна класа која ће бити ’другови‘ невесте Христове на небу — идентификовано је као друге овце које имају земаљску наду (Откривење 7:4-15; 21:2, 9; Псалам 45:15, 16). А нарочито од 1935. помазаници предводе у трагању за честитим људима који чезну да заувек живе на рајској земљи.

 9. Зашто су неки хришћани после 1935. престали да узимају симболе на Господовој вечери?

⁹ После 1935. неки хришћани који су узимали хлеб и вино на Господовој вечери престали су да их узимају. Зашто? Зато што су схватили да је њихова нада земаљска, а не небеска. Једна жена која се крстила 1930. рекла је: „Премда се сматрало да је [узимање] исправно, нарочито за ревне пуновремене слуге, никада нисам била уверена да имам небеску наду. А онда, 1935. године, разјашњено нам је да се сакупља велико мноштво с надом вечног живота на земљи. Многи од нас су се радовали што смо схватили да смо део тог великог мноштва, и престали смо да узимамо симболе.“ Чак се променила и природа хришћанских публикација. Док су публикације ранијих година биле обликоване првенствено за Исусове духом рођене следбенике, од 1935. па надаље Кула стражара и друга литература ’верног роба‘ обезбеђује духовну храну која одговара потребама и помазаника и њихових другова који имају земаљску наду (Матеј 24:45-47).

10. Како би неверан помазаник могао бити замењен?

¹⁰ Претпоставимо да неки помазаник постане неверан. Да ли би било замене? Павле је на то указао у свом говору о симболичној маслини (Римљанима 11:11-32). Ако нека духом рођена особа треба да буде замењена, Бог ће вероватно небески позив упутити некоме чија је вера била примерна у приношењу свете службе много година. (Упореди са Луком 22:28, 29; 1. Петрова 1:6, 7.)

Многи разлози за захвалност

11. У шта нас Јаков 1:17 уверава, без обзира на природу наше наде?

¹¹ Где год да верно служимо Јехови, он ће задовољавати наше потребе и исправне жеље (Псалам 145:16; Лука 1:67-74). Било да имамо праву небеску наду или је наш изглед земаљски, имамо много ваљаних разлога да будемо захвални Богу. Он увек ради оно што је најбоље за оне који га воле. Ученик Јаков је рекао да „сваки добар дар и сваки савршен поклон одозго је, долази од оца Светлости, у коме нема промене ни сенке мењања“, од Јехове Бога (Јаков 1:17). Запазимо неколико таквих поклона и благослова.

12. Зашто можемо рећи да је Јехова сваком свом верном слуги дао дивну наду?

¹² Јехова је дао сваком свом верном слуги дивну наду. Неке је позвао за небески живот. Својим претхришћанским сведоцима, Јехова је дао дивну наду ускрсења за вечни живот на земљи. Рецимо, Аврам је веровао у ускрсење и ишчекивао „град који има чврсте темеље“ — небеско Краљевство под којим ће бити ускрснут за земаљски живот (Јеврејима 11:10, 17-19). И опет, у ово време краја, Бог милионима људи даје наду вечног живота на рајској земљи (Лука 23:43; Јован 17:3). Сигурно, свако коме је Јехова дао такву величанствену наду треба да буде дубоко захвалан за њу.

13. Како је Божји свети дух деловао на његов народ?

¹³ Јехова свом народу даје свој свети дух као дар. Хришћани којима је дата небеска нада помазани су светим духом (1. Јованова 2:20; 5:1-4, 18). Ипак, и Божје слуге које имају земаљске изгледе имају помоћ и вођство тог духа. Један од њих је био Мојсије, који је имао Јеховин дух, као и 70 мушкараца наименованих да му помажу (Бројеви 11:24, 25). Под утицајем светог духа, Веселеило је служио као вешт занатлија у изради израелског шатора (Излазак 31:1-11). Божји дух је дошао на Гедеона, Јефтаја, Самсона, Давида, Илију, Јелисеја и друге. Премда те особе из древних времена никада неће бити одведене у небеску славу, свети дух их је водио и помагао им, као и Исусовим другим овцама данас. Зато онда, поседовање Божјег духа не значи да безусловно имамо небески позив. Па ипак, Јеховин дух пружа вођство, помаже нам да проповедамо и испуњавамо друге од Бога дате задатке, даје нам снагу изнад онога што је нормално и ствара у нама своје плодове љубави, радости, мира, дуготрпљивости, доброхотности, доброте, вере, благости и самоконтроле (Јован 16:13; Дела апостолска 1:8; 2. Коринћанима 4:7-10; Галатима 5:22, 23, NW). Зар не би требало да будемо захвални за тај драгоцени дар од Бога?

14. Како имамо корист од Божјих поклона спознања и мудрости?

¹⁴ Спознање и мудрост су дарови од Бога за које треба да будемо захвални, било да је наша нада небеска или земаљска. Тачно спознање Јехове помаже нам да се ’уверимо у важније ствари‘ и да ’ходимо достојно Јехове с циљем да му потпуно угодимо‘ (Филипљанима 1:9-11; Колошанима 1:9, 10, NW). Божанска мудрост служи као заштита и вођство у животу (Пословице 4:5-7; Проповедник 7:12). Право спознање и мудрост заснивају се на Божјој Речи, и мали број преосталих помазаника је нарочито привучен ономе што она каже о њиховој небеској нади. Међутим, љубав према Божјој Речи и добро разумевање ње не сачињава Божји начин да нам укаже на то да имамо позив за небески живот. Људи попут Мојсија и Данила чак су написали делове Библије, али ће бити ускрснути за живот на земљи. Било да је наша нада небеска или земаљска, сви ми добијамо духовну храну посредством Јеховиног признатог ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47, NW). Колико смо само сви захвални за тако стечено спознање!

15. Који је један од Божјих највећих поклона, и како гледаш на њега?

¹⁵ Један од Божјих највећих поклона је љубазна припрема Исусове откупне жртве, од које имамо користи било да имамо небески изглед или земаљску наду. Бог је волео свет човечанства „толико... да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Јован 3:16). И Исуса је љубав мотивисала да „да живот свој у откуп за многе“ (Матеј 20:28). Као што је апостол Јован објаснио, Исус Христ је „жртва окајања греха наших [помазаника], и не само наших, него и целога света“ (1. Јованова 2:1, 2). Дакле, сви ми треба да будемо дубоко захвални за ту љубазну припрему за спасење у вечни живот.b

Да ли ћеш присуствовати?

16. Који значајан догаћај ће бити прослављен 11. априла 1998. после заласка сунца, и ко треба да присуствује?

¹⁶ Захвалност за откуп који је обезбедио Бог посредством свог Сина треба да нас подстакне да будемо присутни у Дворани Краљевства или на неком другом месту где ће се Јеховини сведоци окупити 11. априла 1998. после заласка сунца, да прославе успомену на Христову смрт. Када је увео ову прославу са својим верним апостолима последње ноћи свог земаљског живота, Исус је рекао: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19, 20; Матеј 26:26-30). Мали број преосталих помазаника узеће бесквасни хлеб ’који представља Исусово безгрешно људско тело‘ и чисто црвено вино, које означава његову крв која је проливена као жртва. Само духом рођени хришћани треба да узимају симболе јер су само они у новом савезу и у савезу за Краљевство, и имају неоспорно сведочанство Божјег светог духа да имају небеску наду. Милиони других биће присутни као посматрачи пуни поштовања који су захвални за љубав коју су показали Бог и Христ с обзиром на Исусову жртву која омогућује вечни живот (Римљанима 6:23).

17. Чега треба да се сетимо у вези с помазањем духом?

¹⁷ Ранија религиозна гледишта, снажне емоције које изазива смрт вољене особе, тешкоће које су сада повезане са земаљским животом, или осећај да су добили неки посебан благослов од Јехове може навести неке да погрешно претпоставе да је небески живот за њих. Али сви ми треба да се сетимо да нам Писмо не заповеда да узимамо симболе Меморијала како бисмо показали нашу захвалност за Христову откупну жртву. Штавише, помазање духом не ’зависи од нечије воље или од нечијег трчања, него од Бога‘, Онога који је родио Исуса као духовног Сина и који доводи само 144 000 других синова у славу (Римљанима 9:16; Исаија 64:8).

18. Који благослови стоје пред већином оних који данас служе Јехови?

¹⁸ Вечни живот на рајској земљи је Богом дана нада за огромну већину људи који служе Јехови у овим последњим данима (2. Тимотеју 3:1-5). Ускоро ће се радовати том величанственом рају. Кнезови ће тада управљати стварима на земљи под небеском владом (Псалам 45:17). Владаће мирно стање док се становници земље буду потчињавали Божјим законима и учили више о Јеховиним путевима (Исаија 9:6, 7; Откривење 20:12). Биће обиље посла да би се изградиле куће и да би се подложила земља (Исаија 65:17-25). И размисли о срећном породичном поновном сједињењу док се мртви враћају у живот! (Јован 5:28, 29). После завршне кушње, сва злоћа ће ишчезнути (Откривење 20:7-10). Отада па заувек, земља ће бити напуњена савршеним људима који су ’ослобођени ропства распадања да би суделовали у славној слободи деце Божје‘.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта значи ’узети воду живота забадава‘?

◻ Које разлоге имамо да будемо захвални Богу, било да је наша нада небеска или земаљска?

◻ Којој годишњој прослави сви треба да присуствујемо?

◻ Шта чека у будућности већину Јеховиног народа?

[Слика на 18. страни]

Милиони су почели да ’узимају воду живота забадава‘. Да ли си и ти међу њима?