Љубав побеђује неисправну љубомору
„Љубав није завидљива“ (1. КОРИНЋАНИМА 13:4).
1, 2. (а) Шта је Исус рекао својим ученицима о љубави? (б) Да ли је могуће бити и пун љубави и љубоморан, и зашто тако одговараш?
ЉУБАВ је знак препознавања правог хришћанства. „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“, рекао је Исус Христ (Јован 13:35). Апостол Павле је био надахнут да објасни како љубав треба да утиче на хришћанске односе. Између осталог, он је писао: „Љубав није завидљива [„љубоморна“, NW]“ (1. Коринћанима 13:4).
2 Када је Павле писао ове речи, он је указивао на неисправну љубомору. У противном он не би могао рећи тој истој скупштини: „Ревнујем [„Љубоморан сам“, NW] за вас, Божјом љубомором“ (2. Коринћанима 11:2). Његова ’Божја љубомора‘ подигла се због људи који су били коруптивни утицај у тој скупштини. Ово је покренуло Павла да коринтским хришћанима напише друго надахнуто писмо које садржи много савета пуног љубави (2. Коринћанима 11:3-5).
Љубомора међу хришћанима
3. Како се проблем који је укључивао љубомору развио међу коринтским хришћанима?
3 У свом првом писму Коринћанима, Павле је морао да реши један проблем који је спречавао ове нове хришћане од међусобног слагања. Они су уздизали извесне људе, ’надимајући се због једнога а против другога‘. Ово је водило до подела унутар скупштине, с различитим особама које су говориле: „ја сам Павлов“, „ја сам Аполов“, „ја сам Кифин“ (1. Коринћанима 1:12; 4:6). Под вођством светог духа апостол Павле је био у стању да проникне у корен проблема. Коринћани су поступали као телесно настројени људи, не као ’духовни‘. Тако је Павле писао: „Још [сте] путени. Јер кад су међу вама зависти [„љубомора“, NW] и свађе и неслоге, нисте ли путени, и не поступате ли по човеку?“ (1. Коринћанима 3:1-3).
4. Коју је илустрацију Павле употребио да би помогао својој браћи да дођу до исправног узајамног гледишта, и коју лекцију можемо научити из тога?
4 Павле је помогао Коринћанима да схвате исправно гледиште о талентима и способностима различитих особа у скупштини. Питао је: „Јер ко тебе одликује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио?“ (1. Коринћанима 4:7). У 1. Коринћанима, 12. поглављу, Павле је објаснио да су они који су део те скупштине као различити удови људског тела, као што су рука, око и уво. Истакао је да је Бог направио удове тела на такав начин да они брину један за другог. Павле је такође писао: „Ако ли је један уд чашћен, с њим се радују сви уди“ (1. Коринћанима 12:26). Све Божје слуге данас треба да примене ово начело у свом узајамном односу. Уместо да будемо љубоморни на другу особу због њене доделе или постигнућа̂ у Божјој служби, треба да се радујемо с њом.
5. Шта се открива у Јакову 4:5 (NW), и како Писмо истиче истину ових речи?
5 Као што је познато, ово је лакше рећи него урадити. Библијски писац Јаков подсећа нас да ’склоност да се завиди‘ пребива у сваком грешном човеку (Јаков 4:5, NW). До прве људске смрти дошло је зато што се Каин препустио својој неприкладној љубомори. Филистеји су прогањали Исака зато што су завидели његовом растућем благостању. Рахиља је била љубоморна због плодности своје сестре у рађању деце. Јаковљеви синови су били љубоморни због наклоности која је показана према њиховом млађем брату Јосифу. Марија је очигледно била љубоморна због своје неизраелске снахе. Кореј, Датан и Авирон завидно су направили заверу против Мојсија и Арона. Краљ Саул је постао љубоморан због Давидових војних успеха. Нема сумње да је љубомора такође била фактор у проузроковању да се Исусови ученици упуштају у понављане расправе око тога ко је највећи међу њима. Чињеница је да ниједан несавршен човек није потпуно слободан од грешне ’склоности да завиди‘ (Постање 4:4-8; 26:14; 30:1; 37:11; Бројеви 12:1, 2; 16:1-3; Псалам 106:16; 1. Самуилова 18:7-9; Матеј 20:21, 24; Марко 9:33, 34; Лука 22:24).
У скупштини
6. Како старешине могу контролисати склоност да се завиди?
6 Свим хришћанима је потребно да се чувају зависти и неприкладне љубоморе. Ово укључује тела старешина који су наименовани да брину за скупштине Божјег народа. Ако старешина има понизност ума, он неће амбициозно покушавати да надсија друге. С друге стране, ако известан старешина има изванредне способности као огранизатор или јавни говорник, други ће се радовати због тога, гледајући на то као на благослов за скупштину (Римљанима 12:15, 16). Један брат можда лепо напредује, дајући доказ доношења плодова Божјег духа у свом животу. У разматрању његових квалификација, старешине треба да буду пажљиви да не преувеличавају неке мале пропусте да би оправдали то зашто га не препоручују као слугу помоћника или као старешину. То би одало недостатак љубави и разумности.
7. Који се проблем може развити када хришћанин добије неку теократску доделу?
7 Ако неко добије неку теократску доделу или неки духовни благослов, потребно је да се остали у скупштини чувају зависти. На пример, можда се једна способна сестра чешће користи него друга да би имала приказе на хришћанским састанцима. То може изазвати љубомору неких сестара. Сличан проблем можда је постојао између Еводије и Синтихије у скупштини у Филипима. Таквим данашњим женама можда је потребно љубазно охрабрење од старешина да буду понизне и да „једно мисле у Господу“ (Филипљанима 2:2, 3; 4:2, 3, ДК).
8. Љубомора може водити до којих грешних дела?
8 Хришћанин можда зна о ранијем пропусту некога ко је сада благословљен предностима у скупштини (Јаков 3:2). Из љубоморе, може постојати искушење да се другима говори о томе и да се доведе у питање нечије наименовање у скупштини. Ово би било супротно љубави, која „много греха покрива“ (1. Петрова 4:8). Љубоморни говор може нарушити мир скупштине. „Ако имате грку завист и дух свађе у срцима својим“, упозорио је ученик Јаков, „не хвалите се, нити лажите на истину. То није она мудрост што силази одозго, него земаљска, чулна, ђаволска“ (Јаков 3:14, 15).
У твојој породици
9. Како могу брачни партнери контролисати осећања љубоморе?
9 Многи бракови пропадају због неисправне љубоморе. Показивање недостатка поверења у брачног партнера није пуно љубави (1. Коринћанима 13:7). С друге стране, партнер може бити неосетљив на осећања љубоморе од стране другог. На пример, можда је жена љубоморна због пажње коју њен муж поклања неком другом супротног пола. Или муж може постати љубоморан због количине времена коју његова жена проводи бринући за рођака у потреби. Сметени оваквим осећањима, брачни партнери могу ћутати и показати своју фрустрацију на начине који компликују проблем. Уместо тога, потребно је да љубоморан брачни друг комуницира и буде искрен у вези с његовим или њеним осећањима. За узврат, потребно је да други партнер покаже разумевање и пружи поновно уверавање у његову или њену љубав (Ефесцима 5:28, 29). Можда је обома потребно да ублаже осећања љубоморе тако што ће избегавати ситуације које дају повода за то. Понекад је можда потребно да хришћански надгледник помогне својој жени да разуме да он пружа ограничену, прикладну пажњу члановима супротног пола како би испунио своју одговорност као пастир Божјег стада (Исаија 32:2). Наравно, старешина треба да буде опрезан да никад не пружи било који оправдан разлог за љубомору. То захтева равнотежу, обезбеђивање да проводи време у јачању сопственог брачног односа (1. Тимотеју 3:5; 5:1, 2).
10. Како могу родитељи помоћи својој деци да изађу на крај с осећањима љубоморе?
10 Родитељи морају помоћи и својој деци да схвате појам неисправне љубоморе. Деца се често упусте у препирке које се претворе у сукобе. Често је коренски узрок љубомора. Пошто су потребе сваког детета јединствене, с децом се не може поступати идентично. Осим тога, деци је потребно да разумеју да свако од њих има различите јаче и слабије стране. Ако се једно дете увек охрабрује да поступа као друго, то може развијати завист у једном и понос у другом. Дакле, родитељи треба да поуче своју децу да свој напредак мере разматрајући примере у Божјој Речи, а не такмичећи се с неким другим. Библија каже: „Немојмо постати егоистични, подстрекавајући такмичење један с другим, завидећи један другом.“ Уместо тога, „сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога [„не у поређењу с другом особом“, NW]“ (Галатима 5:26, NW; 6:4). Што је најважније, потребно је да хришћански родитељи помогну својој деци путем редовног библијског студија, истичући добре и лоше примере које садржи Божја Реч (2. Тимотеју 3:15).
Примери савладавања љубоморе
11. Како је Мојсије био леп пример у поступању с љубомором?
11 За разлику од вођа овог света који су гладни моћи, „Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи“ (Бројеви 12:3, ДК). Када је вођство над Израелцима постало за Мојсија тегобно да носи сам, Јехова је проузроковао да Његов дух делује над 70 других Израелаца, оспособљавајући их да помогну Мојсију. Када су двојица од ових људи почели да делују као пророци, Исус Навин је осећао да ово неприкладно крњи Мојсијево вођство. Исус Навин је желео да задржи те људе, али Мојсије је понизно расуђивао: „Јеси ли ти ради мене љубоморан? Камо среће да сав народ Господњи буде састављен од пророка, и да Господ пусти дух свој на њих!“ (Бројеви 11:29). Да, Мојсије је био срећан када су други примили предности службе. Он није љубоморно желео славу за себе.
12. Шта је Јонатану омогућило да избегне осећања љубоморе?
12 Један леп пример тога како љубав преовладава над могућим неисправним осећањима љубоморе пружио је Јонатан, син израелског краља Саула. Јонатан је био следећи у лози да наследи престо свог оца, али Јехова је био изабрао Давида, сина Јесејевог, да буде следећи краљ. Многи би у Јонатановој позицији били љубоморни на Давида, гледајући на њега као на ривала. Међутим, Јонатанова љубав према Давиду спречила је такво осећање од било каквог доминирања њим. Кад је сазнао за Јонатанову смрт, Давид је могао рећи: „Жао ми те, брате Јонатане, врло си ми мио био. Дивна ли беше љубав твоја, силнија но љубав женска беше!“ (2. Самуилова 1:26).
Најизванреднији примери
13. Ко је најбољи пример у погледу љубоморе, и зашто?
13 Јехова Бог је најизванреднији пример особе која има власт чак над прикладном љубомором. Он држи таква осећања под савршеном контролом. Било која моћна манифестација божанске љубоморе увек је у складу с Божјом љубављу, правдом и мудрошћу (Исаија 42:13, 14).
14. Који је пример Исус поставио у супротности са Сотоном?
14 Други изванредан пример онога који показује власт над осећањима љубоморе јесте Божји љубљени Син, Исус Христ. „Ако је и био у обличју Божијему“, Исус ’се није отимао да се испореди с Богом‘ (Филипљанима 2:6, ДК). Каква оштра супротност правцу који је узео амбициозни анђео који је постао Сотона Ђаво! Као ’вавилонски краљ‘, Сотона је љубоморно желео да буде „са Свевишњим једнак“ постављајући се као супарнички бог у супротстављању Јехови (Исаија 14:4, 14; 2. Коринћанима 4:4). Сотона је чак покушао да наведе Исуса да ’падне и поклони‘ му се (Матеј 4:9). Али Исуса ништа није могло скренути с његовог понизног правца подвргавања Јеховином суверенитету. У супротности са Сотоном, Исус „је сам себе свлачио [„понизио“, ДК], узевши обличје слуге, поставши као и други људи, и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту.“ Исус је подржао праведност владања његовог Оца, тотално одбацујући Ђаволов правац поноса и љубоморе. Због Исусове верности, „Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом, да се на име Исусово преклони свако колено на небу, на земљи и под земљом, и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца“ (Филипљанима 2:7-11).
Владати својом љубомором
15. Зашто морамо бити пажљиви да обуздамо осећања љубоморе?
15 За разлику од Бога и Христа, хришћани су несавршени. Пошто су грешни, повремено могу деловати из грешне љубоморе. Стога, уместо да дозволимо љубомори да нас покрене да критикујемо суверника у вези с неким малим пропустом или замишљеном грешком, важно је да медитирамо о овим надахнутим речима: „Не буди преко мере праведан, и не покажи се сувише мудар: Зашто себе да упропастиш?“ (Проповедник 7:16).
16. Који леп савет о љубомори је био дат у једном ранијем издању овог часописа?
16 На тему љубоморе, Кула стражара од 15. марта 1911. упозорила је: „Док треба да будемо веома ревни, веома љубоморни за Господову ствар, ипак морамо бити веома сигурни да то није приватна ствар; и треба размотрити да ли смо или нисмо ’они који се мешају у туђе послове‘. Затим, такође, треба да размотримо да ли је то можда прикладна ствар за старешине да се с тим позабаве, и да ли би или не би била наша дужност да идемо к старешинама. Сви треба да имамо велику меру љубоморе за Господову ствар и Господово дело, али бити веома пажљиви да то није горка врста . . . другим речима, треба да будемо веома сигурни да то није љубомора на другог, већ љубомора за другог, за његове интересе и најбољу добробит“ (1. Петрова 4:15).
17. Како можемо избећи грешна дела љубоморе?
17 Како као хришћани можемо избећи понос, љубомору и завист? Решење лежи у томе да се дозволи слободан проток Божјег светог духа у нашем животу. На пример, потребно нам је да молимо за Божји дух и за помоћ у показивању његових плодова (Лука 11:13). Потребно нам је да посећујемо хришћанске састанке, који се отварају молитвом и над којима су Божји дух и благослов. Осим тога, потребно нам је да проучавамо Библију, која је била надахнута од Бога (2. Тимотеју 3:16). И потребно нам је да учествујемо у делу проповедања Краљевства које се врши силом Јеховиног светог духа (Дела апостолска 1:8). Помагање сухришћанима који су савладани неким лошим искуством јесте још један начин за препуштање добром утицају Божјег духа (Исаија 57:15; 1. Јованова 3:15-17). Ревно испуњавање свих ових хришћанских обавеза помоћи ће да се заштитимо од грешних поступака љубоморе, јер Божја Реч изјављује: „Живите у Духу па нећете извршити пожуду плоти [’жеље телесне‘, ДК]“ (Галатима 5:16, Ча).
18. Зашто нећемо морати увек да се боримо против неприкладних осећања љубоморе?
18 Љубав се наводи као прва међу плодовима Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23). Испољавање љубави помоћи ће нам да контролишемо грешне склоности сада. Али шта је с будућношћу? Милиони Јеховиних слугу имају наду у живот у долазећем земаљском рају, где се могу радовати да ће бити подигнути до људског савршенства. У том новом свету, преовладаваће љубав и нико неће подлећи неприкладним осећањима љубоморе, јер „ће се и сама створења опростити ропства распадања да би учествовали у слободи славе деце Божје“ (Римљанима 8:21).
Тачке за медитацију
◻ Коју је илустрацију Павле употребио да би помогао да се сузбије љубомора?
◻ Како би љубомора могла нарушити мир скупштине?
◻ Како могу родитељи поучити своју децу да изађу на крај с љубомором?
◻ Како можемо избећи грешна дела љубоморе?
[Слика на 16. страни]
Не дозволи љубомори да наруши мир скупштине
[Слика на 17. страни]
Родитељи могу поучити своју децу да изађу на крај с осећањима љубоморе