Јехова је моје наследство

„Ја [сам] твој део и твоје наследство међу Израеловим синовима“ (БР. 18:20)

1, 2. (а) Да ли су Левити добили земљу у наследство? (б) Шта је Јехова обећао Левитима?

НАКОН што су Израелци освојили већи део Обећане земље, Исус Навин је почео да дели земљу жребом. То је радио заједно с првосвештеником Елеазаром и поглаварима племена̂ (Бр. 34:13-29). За разлику од других племена, Левити нису добили земљу у наследство (Ис. Нав. 14:1-5). Зашто они нису добили свој део Обећане земље? Да ли су били заборављени?

² Одговор налазимо у речима које је Јехова упутио Левитима. Јехова им је обећао да их неће напустити. Он је рекао: „Ја [сам] твој део и твоје наследство међу Израеловим синовима“ (Бр. 18:20).

Јехова се бринуо о Левитима

 3. Шта је водило до тога да Бог издвоји Левите за свету службу?

³ Пре него што је Јехова дао Закон Израелцима, поглавари породица су уједно били и свештеници за своју породицу. Али када им је Бог дао Закон, одредио је да припадници Левијевог племена буду свештеници и помоћници свештеника. Како је дошло до тога? Када је Бог побио египатске првенце, посветио је себи, то јест одвојио је за себе све израелске првенце. Потом је начинио следећу значајну измену: „Ево, ја узимам Левите... уместо свих првенаца Израелових синова.“ Пошто се после пописа видело да првенаца из других израелских племена има више него Левита, плаћена је откупна цена за њих (Бр. 3:11-13, 41, 46, 47). Тако су Левити могли почети да служе Богу.

4, 5. (а) Шта је значило то што је Левитима Бог био њихово наследство? (б) Како је Бог бринуо о Левитима?

⁴ Како је Јехова, када је изабрао Левите да врше свету службу, постао њихово наследство? Није им у наследство дао земљу, већ нешто што је много вредније. „Јеховино свештенство“ било је њихово наследство (Ис. Нав. 18:7). Контекст Бројева 18:20 показује да они нису били сиромашни због тога. (Прочитати Бројеве 18:20, 19, 21, 24.) Левити су добијали „у наследство десетак од свега у Израелу за службу“. Добијали су десет посто од свих приноса које су Израелци сакупљали као и од стоке која би се умножила. Затим су од онога што су добили издвајали као прилог десети део, „од свега оно што је најбоље“, да би се подмириле потребе свештеникаa (Бр. 18:25-29). Свештеници су такође добијали „све свете прилоге“ које су Израелци доносили Богу. Зато су имали добар разлог да верују да ће им Јехова пружити оно што им је потребно.

⁵ Изгледа да је Мојсијевим законом био предвиђен још један десетак који су породице одвајале за храну, пиће и остало што би потрошиле током годишњих празника (Пон. зак. 14:22-27). Али тај десетак се користио за још нешто. Израелци су сваке седме године славили сабатну годину. На крају сваке треће и шесте године тог седмогодишњег циклуса они су користили тај десетак за сиромашне и за Левите. Зашто су тим законом били обухваћени и Левити? Зато што нису имали „ни дела ни наследства“ у Израелу (Пон. зак. 14:28, 29).

 6. Где су Левити живели будући да нису добили наследство у Израелу?

⁶ Ако Левити нису добили земљу у наследство, где су живели? Бог се побринуо и за то. Дао им је 48 градова с пашњацима. Међу њима је било и шест градова уточишта (Бр. 35:6-8). Тако су Левити имали где да живе када нису служили у Божјем светилишту. Јехова је добро бринуо о онима којима је цео живот био посвећен служби за њега. Како су Левити могли да покажу да је Јехова њихово наследство? Тако што су се уздали у њега и веровали да он може и жели да обезбеди оно што им је потребно.

 7. Шта су Левити морали имати да би Јехова био њихово наследство?

⁷ Мојсијевим законом није била прописана никаква казна за Израелца који није дао десетак. Када би народ запоставио давање десетка, то би се одразило на свештенике и Левите. Тако нешто се догодило у Немијино време. Левити су зато морали да раде на њиви па су запоставили своју службу. (Прочитати Немију 13:10.) Они су могли да имају оно што им је неопходно за живот само када је народ слушао Јеховин закон. И свештеници и Левити су морали имати веру у Јехову и у то да ће се он бринути за њихове потребе.