Градови уточишта — Божја милосрдна припрема
„Ти ће градови бити уточишта . . . да утече у њих ко нехотице некога убије“ (БРОЈЕВИ 35:15).
1. Какво је Божје гледиште о животу и кривици за крв?
ЈЕХОВА БОГ људски живот сматра светим. А живот је у крви (Левитска 17:11, 14). Зато је Кајин, први човек који се родио на земљи, навукао на себе кривицу за крв кад је убио свог брата Авеља. Због тога је Бог рекао Кајину: „Глас крви брата твога вапије са земље до мене.“ Крв која је натопила земљу на попришту убиства тихо је, мада изражајно, сведочила за живот који је био окончан на бруталан начин. Авељова крв је вапила Богу за осветом (Постање 4:4-11).
2. Како је после Потопа било наглашено Јеховино поштовање према животу?
2 Божје поштовање према људском животу било је наглашено након што су праведни Ноје и његова породица изашли из арке као преживели из глобалног Потопа. Јехова је у то време проширио исхрану човечанства како би укључивала животињско месо али не крв. Он је такође одредио: „Јер ћу ја и ваше крви и сваког вашег живота рачун тражити; и од свакога ћу га живог створења тражити, и тражићу рачун живота човечјег из руке човека, човека који је брат његов. Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека“ (Постање 9:5, 6). Јехова је признао право најближег рођака жртве да убије убицу кад га стигне (Бројеви 35:19).
3. Какав је нагласак Мојсијев закон стављао на светост живота?
3 У Закону датом Израелу преко пророка Мојсија, више пута је била истакнута светост живота. На пример, Бог је заповедио: „Не уби“ (Излазак 20:13). Поштовање према животу такође је било очигледно из онога што је Мојсијев закон рекао о смртном случају који укључује трудну жену. Закон је специфично навео да ако она или њено нерођено дете доживе смртну повреду због свађе између двојице људи, требало је да судије одвагну околности и до које је мере то било намерно, али казна је могла да буде „живот за живот“, или душу за душу (Излазак 21:22-25). Међутим, да ли је неки израелски убица некако могао да избегне последице свог насилног поступка?
Уточиште за убице?
4. Изван Израела, која су места уточишта постојала у прошлости?
4 У другим нацијама осим Израела, убицама и другим злочинцима било је додељено склониште, или уточиште. То је био случај с локацијама као што је храм богиње Артемиде у древном Ефесу. С обзиром на слична места, извештава се: „Нека светишта су била расадници злочинаца; и често је било неопходно да се ограничи број уточишта. У Атини су само извесна светилишта била призната од стране закона као уточишта (на пример, храм Тезеја за робове); у време Тиберија, скупштине десперадоса у светиштима постале су тако опасне да је право Уточишта било ограничено на неколицину градова (22. године)“ (The Jewish Encyclopedia, 1909, том 2, страна 256). Касније су цркве хришћанског света постале места уточишта, али то је показивало тенденцију ка пребацивању моћи са грађанских власти на свештенство и деловало је против исправног примењивања правде. Злоупотреба тих уточишта коначно је довела до укидања те припреме.
5. Који доказ постоји да Закон није допуштао да се тражи милосрђе ако је неко био убијен због непажње?
5 Међу Израелцима намерним убицама није било додељено склониште или уточиште. Чак и левитски свештеник који је служио код Божјег жртвеника морао је да буде одведен на погубљење због неког подмуклог убиства (Излазак 21:12-14). Осим тога, Закон није допуштао да се тражи милосрђе ако је неко био убијен због непажње. На пример, човек је морао да направи парапет за раван кров своје нове куће. Иначе, ако би неко пао с тог крова и погинуо, та кућа би била крива за крв (Поновљени закони 22:8). Надаље, ако је власник бика који има навику да боде био упозорен али није чувао животињу и ако је она убила некога, власник тог бика био је крив за крв и могао је да буде усмрћен (Излазак 21:28-32). Даљњи доказ Божјег високог поштовања према животу очигледан је у томе што је свако ко лопова удари на смрт био крив за крв ако се то догодило преко дана кад се провалник могао видети и препознати (Излазак 22:2, 3). Дакле, сасвим је јасно да Божје савршено уравнотежене одредбе нису дозвољавале да намерне убице избегну смртну казну.
6. Како је у древном Израелу био задовољен закон „живот за живот“?
6 Ако је у древном Израелу било почињено убиство, крв жртве морала је да се освети. Закон „живот за живот“ био је задовољен кад је „крвни осветник“ усмртио убицу (Бројеви 35:19). Тај осветник је био најближи мушки рођак убијене особе. Али, шта је с ненамерним убицама?
Јеховина милосрдна припрема
7. Коју је припрему Бог учинио за оне који су ненамерно убили некога?
7 Бог је с пуно љубави обезбедио градове уточишта за оне који су случајно или ненамерно убили некога. Мојсију је о њима било речено: „Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу Хананску, од градова који вам допадну одредићете градове за уточиште, да у њих утече убица који убије неког нехотице. Ти ће вам градови бити уточишта од крвног осветника, да не погине убица док не стане на суд пред збор. Од градова које дате, шест градова биће вам уточишта. Три таква града даћете с ове стране Јордана а три у земљи Хананској. Ти ће градови бити уточишта. . . да утече у њих ко нехотице некога убије“ (Бројеви 35:9-15).
8. Где су били смештени градови уточишта, и како се ненамерним убицама помагало да стигну у њих?
8 Кад су Израелци ушли у Обећану земљу, они су послушно одредили шест градова уточишта. Три таква града — Кедес, Сихем и Хеврон — била су смештена западно од реке Јордан. Источно од Јордана били су градови уточишта Голан, Рамот и Восор. Тих шест градова уточишта било је повољно смештено на добро одржаваним путевима. На одговарајућим местима дуж тих путева стајали су знакови на којима је била реч „уточиште“. Ти знакови су показивали у ком је правцу град уточишта, а ненамерни убица је трчао у најближи град да спасе свој живот. Тамо је могао да пронађе заштиту од крвног осветника (Исус Навин 20:2-9).
9. Зашто је Јехова обезбедио градове уточишта, и за чију су корист они били обезбеђени?
9 Зашто је Бог обезбедио градове уточишта? Они су били обезбеђени да земља не би била оскврњена невином крвљу и да на народ не би пала кривица за крв (Поновљени закони 19:10). За чију су корист били обезбеђени градови уточишта? Закон је навео: „Ти ће градови бити уточишта синовима Израиљевим, странцу и ономе који пребива међу вама, да утече у њих ко нехотице некога убије“ (Бројеви 35:15). Дакле, да би било поштено и да би послужило циљевима правде истовремено допуштајући милосрђе, Јехова је рекао Израелцима да одвоје градове уточишта за ненамерне убице који су били (1) Израелци по рођењу, (2) страни становници у Израелу или (3) насељеници из других земаља који су пребивали у тој земљи.
10. Зашто се може рећи да су градови уточишта били милосрдна припрема коју је начинио Бог?
10 Вредно је запазити да чак и ако је неко био ненамерни убица, требало је да се такав усмрти на Божју наредбу: „Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек.“ Дакле, ненамерни убица је само на темељу милосрдне припреме Јехове Бога могао да побегне у један од градова уточишта. Народ уопште је очигледно саосећао с неким ко је бежао од крвног осветника, јер су сви били свесни да могу ненамерно починити сличан прекршај и да им може бити потребно уточиште и милосрђе.
Бег у уточиште
11. Шта је човек у древном Израелу могао да уради ако је случајно убио другог радника?
11 Једна илустрација лако може повећати твоје цењење према Божјој милосрдној припреми за уточиште. Замисли да си ти био неки човек који сече дрва у древном Израелу. Претпоставимо да секира изненадна спадне с дршке и смртно погоди неког другог радника. Шта би ти учинио? Па, Закон је обухватао управо ту ситуацију. Ти би несумњиво искористио следећу од Бога дату припрему: „Ово ће бити закон за убицу који утече [у град уточишта], да би спасао живот, кад убије ближњега свога нехотице, а да му пре није био непријатељ. На пример: Кад би неко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром да посече дрво, па ако би гвожђе спало с дршка и погодило ближњега његовога тако да он умре; он ће утећи у који од тих градова да спасе живот“ (Поновљени закони 19:4, 5). Па ипак, чак и ако би стигао у град уточиште, ти не би био ослобођен све одговорности за оно што се догодило.
12. Која би се процедура следила након што би ненамерни убица стигао у град уточиште?
12 Иако су те гостољубиво примили, свој случај би морао да испричаш старешинама на капији града уточишта. Након што уђеш у град, био би послан назад да се појавиш на суду пред старешинама који представљају скупштину Израела на капијама града који је надлежан за подручје где се догодило убиство. Тамо би имао прилику да докажеш своју невиност.
Кад су убице биле на суђењу
13, 14. Које су неке ствари које би старешине хтеле да установе током суђења убици?
13 Током суђења пред старешинама на капији надлежног града, несумњиво би са захвалношћу запазио да се много наглашава твоје раније понашање. Старешине би пажљиво одвагнуле твој однос са жртвом. Да ли си мрзео тог човека, вребао га и намерно га усмртио ударцем? Ако јеси, старешине би морале да те предају крвном осветнику, и ти би умро. Ти одговорни мужеви били би свесни да је Закон захтевао да се „скине крв права с Израиља“ (Поновљени закони 19:11-13). Кад то упоредимо с неким данашњим правним поступком, хришћанске старешине треба добро да знају Писмо, делујући у складу с њим док у обзир узимају ранији став и понашање преступника.
14 Градске старешине би обзирно испитујући хтеле да знају да ли си крадом следио жртву (Излазак 21:12, 13). Да ли си га напао из потаје? (Поновљени закони 27:24). Јеси ли био тако распаљен гневом на ту особу да си прибегао неком подмуклом плану да је убијеш? Ако јеси, ти би заслужио смрт (Излазак 21:14). Старешине би посебно морале знати да ли је постојало непријатељство, или мржња, између тебе и жртве (Поновљени закони 19:4, 6, 7; Исус Навин 20:5). Рецимо да су старешине установили да си недужан и да су те вратили у град уточишта. Како би био захвалан за показано милосрђе!
Живот у граду уточишта
15. Који су захтеви били наметнути ненамерном убици?
15 Ненамерни убица је морао да остане у граду уточишту или унутар раздаљине од 1 000 лаката (око 440 метара) изван његових зидина (Бројеви 35:2-4). Ако је одлутао иза те тачке, могао је да се суочи с крвним осветником. Под тим околностима, осветник је некажњено могао да усмрти убицу. Али, убица није био окован или затворен. Као становник града уточишта, он је морао да научи неки занат, да буде радник и да служи као користан члан друштва.
16. (а) Колико би ненамерни убица морао да остане у граду уточишта? (б) Зашто је смрт првосвештеника омогућавала убици да напусти град уточишта?
16 Колико би ненамерни убица морао да остане у граду уточишта? Можда до краја свог живота. У сваком случају, Закон је рекао: „Убица треба да остане у свом граду уточишта док не умре првосвештеник, а кад умре првосвештеник он ће моћи да се врати на имање своје“ (Бројеви 35:26-28). Зашто је смрт првосвештеника омогућавала ненамерном убици да напусти град уточишта? Па, првосвештеник је био једна од најистакнутијих особа у нацији. Зато би његова смрт била тако значајан догађај да би постао познат у свим племенима Израела. Сви бегунци у градовима уточишта могли су тада да се врате својим домовима ослобођени опасности од руку крвних осветника. Зашто? Зато што је Божји закон одређивао да прилика осветника да убије убицу истиче са смрћу првосвештеника, а то је свако знао. Ако би најближи рођак осветио смрт након тога, био би убица и сигурно би био кажњен за убиство.
Трајне последице
17. Који су били могући резултати ограничења наметнутих ненамерном убици?
17 Који су били могући резултати ограничења наметнутих ненамерном убици? Они су били подсетник да је проузроковао нечију смрт. Вероватно би након тога људски живот стално сматрао светим. Осим тога, тешко је могао да заборави да се према њему поступало с милосрђем. Пошто му је било показано милосрђе, он би сигурно желео да буде милосрдан према другима. И народу уопште користила је припрема градова уточишта са својим ограничењима. На који начин? То је у њима сигурно оставило утисак да не смеју бити немарни или незаинтересовани за људски живот. Зато хришћани треба да се подсећају на потребу да избегавају немарност која може довести до несрећног случаја. Исто тако, Божја милосрдна припрема за градове уточишта треба да нас подстакне да показујемо милосрђе кад је то оправдано (Јаков 2:13).
18. На које је начине била корисна Божја припрема за градове уточишта?
18 Припрема Јехове Бога за градове уточишта користила је и на друге начине. Народ није формирао групе које би узеле закон у своје руке прогонећи убицу под претпоставком да је крив пре суђења. Уместо тога, они су сматрали да је он недужан за намерно убиство, и чак су му помагали да стигне у сигурност. Надаље, припрема за градове уточишта била је сушта супротност данашњим припремама у којима се убице смештају у затворе и казнионице, где их јавност финансијски подупире и где често постају још гори криминалци због тога што се тесно друже с другим преступницима. У припреми града уточишта није требало градити, одржавати и чувати скупе затворе са зидинама и гвозденим решеткама из којих затвореници тако често покушавају да побегну. У ствари, убица је тражио „затвор“ и остајао је унутра током одређеног времена. Он је такође морао да буде радник, чинећи тако нешто што користи ближњима.
19. Која се питања постављају с обзиром на градове уточишта?
19 Јеховина припрема израелских градова уточишта за заштиту ненамерних убица заиста је била милосрдна. Та припрема је сигурно унапређивала поштовање према животу. Међутим, да ли древни градови уточишта имају значење за људе који живе у 20. веку? Да ли бисмо могли бити криви за крв пред Јеховом Богом и не схватити да нам је потребно милосрђе? Имају ли израелски градови уточишта некакво савремено значење за нас?
Како би одговорио?
◻ Како Јехова гледа на људски живот?
◻ Коју је милосрдну припрему Бог начинио за ненамерне убице?
◻ Како је убица стизао у град уточишта, и колико је морао да остане тамо?
◻ Који су били могући резултати ограничења наметнутих ненамерном убици?
[Мапа на 12. страни]
Израелски градови уточишта били су повољно смештени
(За комплетан текст, види публикацију)
КЕДЕС река Јордан ГОЛАН
СИХЕМ РАМОТ
ХЕВРОН ВОСОР