Носити одговорност бриге за породицу

„ОЦЕВИ, не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци и у страху од Господа [„у дисциплини и Јеховином усмеравању мишљења“, NW]“ (Ефесцима 6:4). Овим надахнутим речима, апостол Павле је одговорност бриге за породицу јасно ставио на онога коме и припада — на оца.

У већини породица отац се не брине сам о својој деци. Његова супруга, мајка његове деце, радо дели то бреме с њим. Отуда је краљ Соломон изјавио: „Слушај сине, поучења оца свога, и наук мајке своје не напуштај“ (Пословице 1:8).

Брига за физичке ствари и духовност

Родитељи који воле своју децу неће их намерно занемаривати. Заиста, за хришћане би то било равно одрицању од вере, као што закључујемо из Павлових речи Тимотеју: „Ако ли се ко за своје, а особито за своје домаће, не брине, тај се одрекао вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8). Хришћани схватају да подизање деце у „дисциплини и Јеховином усмеравању мишљења“ изискује много више од старања у материјалном погледу.

Размотри како је Мојсије подбудио нацију Израел када је логоровала у Моавским долинама, пред сам улазак у Обећану земљу. Ту им је он поновио Божје законе и упутио их: „Сложите ове речи моје у срце своје и у душу своју“ (Поновљени закони 11:18). Раније их је подсетио да треба да воле Јехову свим својим срцем, душом и снагом, додајући: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме“ (Поновљени закони 6:5, 6). Било је суштински важно да израелски родитељи допусте да речи из Божјег закона продру у њихово срце. Срцем које је потпуно испуњено духовним цењењем, израелски родитељи су с добрим исходом могли послушати Мојсијеве следеће речи: „Објаснићеш [„усађиваћеш“, NW] их [речи Божјег закона] синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:7; 11:19; упореди с Матејем 12:34, 35).

Запази да је требало да родитељи те речи „усађују“ у своју децу и да им ’говоре о њима‘. Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary реч „усађивати“ дефинише као „учити и утискивати честим понављањем односно опомињањем“. Када су родитељи о Божјем закону говорили свакодневно — ујутру, у подне и увече — то је деци много казивало. Док су малишани осећали љубав коју су њихови родитељи имали према Божјем закону, то је на њих утицало тако да су за узврат развијали блискост с Јеховом (Поновљени закони 6:24, 25). Интересантна ствар је да је Мојсије нарочито очеве упутио да уче своју децу ’када седе у кући‘. Такво поучавање је било део бриге за породицу. Али како данас стоје ствари?

„Кад седиш у кући својој“

„Није лако“, објашњава Џенет, једна хришћанка, мајка четворо деце.a „Треба ти упорност“, слаже се њен муж Пол. Попут многих других Сведока који су родитељи, Пол и Џенет се труде да са својом децом проучавају Библију барем једном недељно. „Трудимо се да сваког понедељка увече у утврђено време породично осматрамо Библију“, износи Пол, признајући: „Али то баш не штима увек.“ Као наименовани старешина у својој скупштини, понекад је позван да решава хитне ствари. Његова два старија детета служе као пуновремене слуге. Они увиђају да су вечери веома продуктивно време за успостављање контакта с људима у служби. Тако, као породица, они прилагођавају време за свој породични студиј. „Понекад имамо наш студиј одмах после вечере“, каже Пол.

Чак и ако родитељи мудро показују флексибилност у одређивању времена за свој породични студиј, што је мудро, они се труде да задрже редовност. „Ако време нашег студија треба да се промени“, запажа кћерка Клер, „тата увек стави ново време на врата од фрижидера, тако да сви знамо када ће бити.“

Окупљање за редован породични студиј Библије такође пружа лепу могућност млађим члановима породице да поделе своје бриге и проблеме са својим родитељима. Такав студиј има добре учинке када није уштогљен тако да млади само прочитају одговоре на питања која су постављена у библијском приручнику који се користи. „Наш породични студиј јесте један скуп за разматрање“, објашњава Мартин који има два сина. „Када једном недељно окупљаш породицу да бисте размотрили неку библијску тему, ти сазнајеш како она духовно стоји“, коментарише он. „Свакојаке ствари изникну при разматрању. Сазнаш шта се дешава у школи, и што је још интересантније откријеш какве ставове твоја деца развијају.“ Његова жена Сандра, слаже се и осећа да и она много извлачи из породичног студија. „Док мој муж води студиј“, прича она, „много сазнам тиме што слушам на који начин моји синови одговарају на његова питања.“ Тада Сандра уклопи своје коментаре да би помогла својим дечацима. Она баш ужива у студију јер је активно укључена. Да, време за породични студиј пружа родитељима увид у размишљање њихове деце (Пословице 16:23; 20:5).

Буди прилагодљив и устрај

Када време за породични студиј дође, можда ћеш видети да је једно дете спремно и заинтересовано, док друго треба приволети да се концентрише и извуче користи. Једна хришћанка, која је мајка, коментарише: „Такав ти је породични живот! Ти знаш шта треба да радиш као родитељ. Када гураш даље, Јехова помаже и то доноси резултате.“

Време пажње код младих може много варирати у зависности од њиховог узраста. Разборит родитељ узима то у обзир. Један брачни пар има петоро деце, у узрасту од 6 до 20 година. Мајкл, који је отац, каже: „Прво најмлађем пружи могућност да одговори на питање. А затим дозволи да старија деца додају детаље и у главним тачкама изнесу оно што су припремила.“ Овако разборито опхођење с децом, омогућује родитељима да их науче вредности уважавања других. „Један син може да схвати“, запажа Мартин, „али другом дечаку треба много помоћи да би схватио суштину. Увиђам да окупљање ради проучавања постаје терен за вежбање у показивању хришћанског стрпљења и других плодова духа“ (Галатима 5:22, 23; Филипљанима 2:4).

Буди спреман да се прилагодиш различитим способностима своје деце и степену зрелости. Симон и Марк, сада тинејџери, сећају се да су док су били млађи, заиста уживали проучавајући са својим родитељима књигу Највећи човек који је икада живео. „Отац нам је давао да глумимо различите делове баш као у некој представи“, присећају се они. Њихов отац се присећа како се спустио на шаке и колена да би са својим синовима одглумио параболу о милосрдном Самарјанину (Лука 10:30-35). „Било је реалистично и много забавно.“

Многа деца се јогуне рутини породичног студија. Да ли то треба спречити родитеље да одрже студиј у испланирано време? Не, свакако да не треба. „Лудост је уз срце детету свезана“ признају Пословице 22:15. Једна самохрана мајка је мислила да није успешна као водитељ породичног студија, када је, у више наврата, изгледало да сметње прекидају студиј. Али, она је устрајала. Сада је њена деца много поштују и схватају вредност љубави и бриге коју је показала тиме што је устрајала у одржавању редовног породичног студија.

Помагати дечацима и девојчицама ’без оца‘

Хришћанске старешине треба да ’пасу стадо Божје‘ (1. Петрова 5:2, 3). Периодичне посете породицама из њихових скупштина пружају им могућност да похвале родитеље који носе хришћанске одговорности. На коме лежи одговорност за поучавање деце самохраних родитеља? Никада не заборави да одговорност за поучавање деце лежи на том родитељу.

Хришћанска смотреност ће старешинама помоћи да избегавају компромитујуће ситуације које би могле изнићи, ако би преузимали улогу родитеља који недостаје. Иако два брата могу да посете хришћанску сестру која је самохрана мајка, они ће све време бити обазриви у томе шта организују у погледу подршке за припрему породичног студија. Ако старешина повремено позове децу (а наравно и самохраног родитеља) да се придруже његовом породичном студију, то се може показати као изграђујуће и практично. Међутим, никада немој заборавити да је Јехова наш велики небески Отац. Он је сигурно присутан да води мајку и помаже јој када одржава студиј са својом децом, чак и ако то чини сама.

Шта у ситуацијама када је млада особа духовно оријентисана, али њени родитељи показују мало или нимало бриге за своје духовне одговорности? Јеховине верне слуге не треба никада да постану снуждене. „Теби [Јехови Богу] убоги се предаје“, певао је псалмиста. „Ти си помоћ сирочади“ (Псалам 10:14). Зато ће скупштинске старешине пуне љубави учинити све што могу како би охрабрили родитеље који брину о својој деци. Они могу предложити једно породично разматрање коме ће присуствовати, како би понудили неке практичне предлоге о томе како се заједно проучава. Они свакако неће одузети одговорност родитеља, на којима она по Библији лежи.

Деци чији родитељи не пригрле веру, потребна је велика подршка. То што их укључиш у свој породични студиј може се показати корисним, ако је то прихватљиво њиховим родитељима. Роберт, који је сада одрастао и има властиту породицу, посећивао је хришћанске састанке са својим родитељима када је имао само три године. Имао је драге успомене на те састанке чак и након што су његови родитељи престали да се друже с хришћанском скупштином. Када је имао десет година, упознао је једног дечкића, Сведока који га је повео на састанке. Родитељи тог дечкића су драге воље прихватили Роберта под своје окриље као духовно сироче и касније проучавали с њим. Захваљујући овој бризи пуној љубави, изузетно брзо је напредовао и сада служи као старешина у тој скупштини.

Чак и када се родитељи противе напретку своје деце, деца нису сама. Јехова остаје верни небески Отац. „Отац је сиротама [„дечацима без оца“, NW]... Бог у светом храму своме“, изјављује Псалам 68:6. Дечаци и девојчице који су у духовном смислу без оца, знају да се могу у молитви обратити Богу и он ће их подржати (Псалам 55:23; 146:9). Јеховина организација која је попут мајке, марљиво испуњава своју одговорност да припрема предивне духовне оброке које послужује преко својих публикација и на састанцима у преко 85 000 хришћанских скупштина широм света. Отуда, уз духовну помоћ нашег Оца, Јехове, и његове организације, која је попут мајке, чак ће и „сирочићи“ имати библијски студиј у некој мери.

Хришћански родитељи који са својом децом одржавају редован породични библијски студиј, заслужују похвалу. Самохрани родитељи који устрајавају у поучавању својих малишана о Јеховиним путевима, заслужују посебну пажњу и похвалу за свој труд (Пословице 22:6). Сви који показују бригу за децу без оца у духовном смислу, знају да то радује нашег небеског Оца Јехову. Бринути се за духовне потребе породице јесте тешка одговорност. Али ’добро чинити да ти не досади; јер ћеш у своје време пожњети ако не сустанеш‘ (Галатима 6:9).

[Фусноте]

[Слика на 23. страни]

Породични студиј пружа лепу могућност млађим члановима да поделе своје бриге са својим родитељима

[Извор слике на 20. страни]

Harper’s