’Понашајте се као што доликује доброј вести’
„Само понашајте се као што доликује еванђељу Христову“ (ФИЛИПЉАНИМА 1:27, Ба).
1. Који похвални коментар градоначелника је изазвао недавни догађај у Њујорку? (Римљанима 13:3).
„ВИШЕ од 1 000 Јеховиних сведока 29. септембра 1988. дошло је пред општинску зграду у Менхетну, известио је Њујорк тајмс. Дошли су да подупру захтев за добијање дозволе за градњу, о ком је требала да одлучи комисија за урбанизам. Захтев светске централе Јеховиних сведока за одобрење новог стамбеног објекта је додуше одбијен, али је градоначелник „похвалио Сведоке као ’крајње уредне’ и рекао, да им се ’стварно треба дивити’“.
2. У ком погледу се разликују Јеховини сведоци од других, и зашто?
2 Шта нормално може да се очекује ако се скупи преко хиљаду људи, да јавно подрже неку неомиљену ствар? Гурање, псовке, да, чак нападања и насиља нису при томе ништа необично. Зашто је то код Сведока друкчије? Зато што су свесни да њихово понашање стално баца одговарајуће светло на њихову веру. Они познају библијски савет: „Владајте се лепо међу народима, да би за оно што вас клевећу као злочинце, због ваших добрих дела, чији су очевици, прославили Бога у дан његовог похођења“ (1. Петрова 2:12, НС).
Добро понашање слави Јехову
3. Од каквог је значаја наше понашање кад се ради о давању части Јехови?
3 Да прославимо Јехову Бога изврсним понашањем јасно припада нашој хришћанској одговорности (Матеј 5:16). Изврсно понашање обухвата наравно много шта, на пример поштење, марљивост и добар морал. Свакако, ове особине примећују обично само они који нас добро познају или са којима стално имамо посла, као на пример наши пријатељи, рођаци, колеге, учитељи или наш послодавац. Како је са већином оних са којима само површно долазимо у контакт? Код њих наше понашање игра посебну улогу. Као што вредан поклон укусно упакован изазива већу привлачност, тако и добро понашање које испољавамо може да изгледа привлачније. Какве год хришћанске особине да имамо или колико год да је наша намера вредна дивљења, нећемо постићи добре резултате ако имамо лоше манире. Дакле, како можемо нашим понашањем да прославимо Јехову?
4. На којим подручјима нашег живота треба да пазимо на наше понашање?
4 „Само понашајте се као што доликује еванђељу [доброј вести, НС]“, рекао је Павле (Филипљанима 1:27, Ба). То се наравно односи на нашу службу проповедања у јавности. Али наше владање и понашање на нашем месту обожавања, у суседству, на радном месту, у школи, да, на свим подручјима живота такође непосредно утиче на дејство наше службе. „Ми ничим не дајемо повода за спотицање, да се не би нашој служби приговорило“, писао је Павле (2. Коринћанима 6:3, НС). Како можемо да будемо сигурни да стварно пазимо на овај савет? Шта можемо да учинимо да би помогли једно другом — а посебно нашој омладини — да се стално хришћански понашамо?
У краљевској дворани
5. На шта треба да мислимо кад се налазимо у краљевској дворани?
5 Краљевска дворана је наше место обожавања. Ми се тамо налазимо због позива Јехове и његовог сина, Исуса Христа. У том смислу ми смо гости у Јеховином дому (Псалам 15:1; Матеј 18:20). Да ли си ти добар гост кад дођеш у краљевску дворану? То захтева како према домаћину тако и према другим гостима достојно поштовање и обзир. Шта то значи?
6. а) Шта недостаје ако се стално закашњава на састанке? б) Како може да се савлада тај проблем?
6 Као прво, потребно је да дођемо на време. Признајемо то није увек лако. Неки треба да превале велики пут; други имају породицу и морају спремити децу. Њихова настојања да редовно стигну на хришћанске састанке су стварно вредна похвале. Ипак, може да се примети да неки по навици закашњавају на састанке. Шта такви могу да учине да би се у том погледу променили? У првом реду треба схватити да се уобичајено закашњавање не може увек приписати недостатку цењења за састанке. Додуше неки често долазе касно, али они се радују састанцима исто тако као и сви остали — чим стигну. Проблем настаје можда због лошег планирања или недовољног обзира према сухришћанима. Један од разлога зашто се опомињемо ’да не напуштамо наше састанке’ јесте да „пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела“ (Јеврејима 10:24, 25, НС). Тешко да смо у стању да то чинимо ако увек закашњавамо и при том још скрећемо пажњу других и сметамо. Да не би закаснили требали би да се трудимо као што искусни препоручују да стигнемо знатно раније него што је довољно за почетак састанка. Да ли и ти мораш у вези тога да се поправиш?
7. Објасни како се слаже пажљивост на састанцима са добрим понашањем?
7 Добро владање захтева да поклонимо пажњу особи са којом разговарамо (Приче Соломонове 4:1, 20). То такође важи за хришћанске састанаке на којима говоре Божје слуге, да би нам за нашу изградњу доделили духовни дар. Ми би заиста показали лоше понашање ако би за време састанка заспали, стално шапутали са нашим суседом, жвакали жвакаћу гуму или јели бонбоне, ако би се занимали другим градивом или се посветили другим стварима. Млади Елијув не само да је за време дугих говора Јова и његова три друга мирно седео, него ’их је и слушао са свом пажњом својом’ (Јов 32:11, 12, Ба). Добро хришћанско понашање налаже да се говорнику укаже потпуна пажња и његовој библијској вести достојно поштовање.
8. Како доказујемо да припадамо ученицима Исуса Христа?
8 Наше хришћанско понашање пре и после састанака укључује да будемо заинтересовани за присутне у краљевској дворани. Павле је објаснио да помазани чланови хришћанске скупштине ’нису више туђи ни страни, него су . . . људи од дома Божјега’ (Ефесцима 2:19, Ба). Како поступаш ти са Сведоцима који су с тобом, као са туђинима, странцима или укућанима? Љубазан поздрав, срдачно руковање, благи осмех — то су можда све мале ствари, али ипак оне сведоче да ми припадамо ученицима Исуса Христа. Ако се већ према странцима тако понашамо, зар тада не би требали „посебно [према] онима са којима смо у сродству по вери“ (Галатима 6:10, НС).
9. Како можемо да научимо децу да покажу интерес и за остале који нису њихови вршњаци?
9 Могу ли се деца поучити да имају такав интерес и за остале који нису њихови вршњаци? Можда неки одрасли мисле да се деца, пошто су на састанку слушала један или два сата, морају играти са својим малим пријатељима. Али краљевска дворана није место за игру (Проповедник 3:1, 17). Кад су у дечијем вртићу питали једног четири и по године старог дечака колико браће и сестара он има, одговорио је: „Има их тако много да их уопште не могу све избројати.“ Кад су га касније његови родитељи због тога питали, рекао је: „Не знам, колико имам браће и сестара. У краљевској дворани их је увек тако пуно.“ За њега су сви присутни његова браћа и сестре.
У нашој јавној служби проповедања
10. Које Исусово упутство може нама да помогне да се у служби проповедања ’понашамо онако као што доликује доброј вести’?
10 ’Понашати се онако као што доликује доброј вести’, односи се такође на јавну службу проповедања. Ми морамо увек да имамо на уму да носимо вест мира, и то се треба видети по нашем понашању (Ефесцима 6:15). Исусово упутство гласи: „Када улазите у кућу, поздравите укућане; и ако кућа буде заслужна, нека дође мир, који јој желите, на њу.“ Нашим срдачним и љубазним начином с поштовањем дајемо станару до знања да смо од срца заинтересовани за његово добро. Понекад се на вратима појави неко ко је нељубазан или жели чак да се свађа. Да ли би требали да се узнемиримо и да се исто тако понашамо? Осмотримо шта Исус даље каже: „Али ако га . . . [породична заједница] не заслужује, тада нека се ваш мир врати к вама“ (Матеј 10:12, 13 НС). На вратима треба увек да се понашамо као што доликује „служби помирења“ (2. Коринћанима 5:18).
11. Како се наш начин облачења и наша лична појава одражава на нашу улогу Божјих слугу?
11 И на другим подручјима наше понашање одаје доста о нама. На пример, да ли наша лична појава одговара улози слуге Божје речи? Како је са нашом опремом — ташном за књиге, Библијом и библијском литературом? Један новинар пословним људима даје овај савет: „Одевајте се за посао, а не за забаву, за бесциљно састајање или спортску свечаност.“ Зашто? Зато што су одећа и лична појава „друштвени стенограм, који људима у околини даје објашњење ко је и шта је он и где га треба уврстити“. Према томе, кад смо на нашем службеном „послу“, наша одећа и спољашњост не треба да буде аљкава и неуредна, нити упадљива а ни екстравагантна, него увек ’достојна добре вести’. (Упореди 1. Тимотеју 2:9, 10.)
12. Како можемо тим што пазимо на права и својину станара да докажемо наше добро понашање?
12 Иако треба да будемо ’увек спремни да бранимо’ добру вест, добро хришћанско владање захтева да то чинимо „с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15). Ту спада поштовање према правима и власништву станара. Планирамо ли нашу делатност тако да свратимо у разумно време? Пазимо ли да не сметамо код неке хитне делатности или посла? Да ли обилно употребљавамо изразе као што су „да ли могу?“, „молим!“ и „хвала!“? Да ли настојимо да станара увучемо у разговор, или доминирамо из самог страха, зато што не можемо да кажемо све што смо припремили?
13. Наведи пример да добро понашање у служби проповедања често води до добрих резултата.
13 Добро понашање уједињено са искреним личним интересом често отвара могућности за добро сведочанство. Зато добро васпитана деца често изазивају пажњу и интерес код станара, који можда не слушају одрасле. Једна тринаестогодишња девојчица из Мексика срела је девојку која је хтела да проучава Библију. Међутим, девојка је рекла да ће то да учини а да њен отац не зна о томе. Али млада објавитељица је имала осећај да у овом случају из поштовања према оцу треба она да замоли за његово одобрење. Зато се понудила да разговара са оцем, и објаснила му је да је то што би њих две проучавале веома важно. Пошто је видео колико је млада сестра била озбиљна и што је ценио да се она директно њему обратила, рекао је: „Ако је то што би ви училе толико важно, тада нека проучава читава моја породица.“ То је довело до тога да је ова тринаестогодишњакиња започела студиј са читавом породицом, којој припада ожењен син са својом женом и друга одрасла деца.
Добро понашање почиње код куће
14. Где почиње добро понашање, и шта игра важну улогу?
14 Добро понашање младих Сведока говори често о добром васпитању, које су очигледно добили код куће. Да, у нашем понашању одражава се наш начин живљења. Зато се добром понашању код куће треба придавати велики значај, супротно ономе што неки мисле. У вези овога је као и на другим подручјима породичног живота родитељски пример од највеће важности (2. Тимотеју 1:5). Тим ако се деци каже: „Чини оно што кажем, а не оно што ја чиним“, она се наравно неће научити понашању. Безбројне појединости доброг понашања се уче не само усменим поучавањем, него посматрањем и опонашањем. „Родитељи нису само елементарни учитељи, него и примери, јер наша деца уче тако што опонашају наш начин поступања“, приметила је Беверли Феломан, аутор једног чланка о успешној деци. Какво понашање виде твоја деца код тебе?
15. Како могу родитељи да помогну својој деци да развију добро понашање које ће им бити од доживотне вредности?
15 „Ви, очеви, не раздражујте своју децу“, гласи библијски савет (Ефесцима 6:4, НС). То раздражује и обесхрабрује децу ако се од њих захтева да буду љубазна и обзирна, а она виде да се њихови родитељи свађају, оговарају, неотесано понашају или брзо разљуте. Можемо ли им замерити ако се она исто тако понашају? С друге стране у Писму даље пише: „Него их и даље одгајајте у стези и Јеховиним усмеравањем мишљења.“ И томе припадају основна правила доброг понашања — на пример, поздравити се, замолити за нешто, захвалити се или се извинити, друге поштовати и са њима поделити (3. Мојсијева 19:32; Римљанима 16:3-7). Ове код куће стечене мудрости понашања биће од доживотне вредности (Приче Соломонове 22:6).
16. Која су напрезања потребна, и какав ће бити резултат?
16 Према томе, родитељи и деца треба свакодневно да практикују добро понашање, да им буде рутинска навика, а не да за то чекају посебну прилику. У погледу грешака које деца неизбежно чине, родитељи треба да буду стрпљиви и попустљиви. Дајте им до знања колико вам значи њихово добро понашање, и не чекајте са похвалом, ако су напредовали. То наравно не иде без напрезања. Али зар у Писму не пише да божанска темељна начела треба деци да се усаде, „кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш“? (5. Мојсијева 6:7, НС). То у породици ствара срдачну и угодну атмосферу, која помаже при одгајању деце, тако да од њих коначно постану одрасле особе које су спремне да помогну, искрене и васпитане. Тада ће родитељима и створитељу Јехови Богу, приредити хвалу и част.
Васпитани људи
17. Шта се може приметити у краљевским дворанама Јеховиних сведока?
17 „Више од 1 000 Јеховиних сведока“, који су се оног септембарског послеподнева састали у Њујорку пред општинском зградом, показали су само у малом обиму како се Јеховини сведоци уобичајено понашају. Један човек који је на другом месту по први пут присуствовао на састанку у краљевској дворани је после тога рекао: „Ја сам у једном једином дану упознао више пријатних људи, који су ми били потпуно страни, него за сво време у цркви у којој сам одрастао.“ Резултат? „Било је очигледно да сам пронашао истину“, изјавио је. Овај човек је променио начин свога живљења и седам месеци касније предао се Јехови и крстио. (Упореди 1. Коринћанима 14:25.)
18. Како пристојно понашање Јеховиних сведока делује на посматраче са стране?
18 Јеховини сведоци су већ више пута за њихово примерно понашање похваљени на њиховим државним и међународним конгресима. Поводом једног конгреса у Јапану, недавно је један водич за странце рекао: „Приликом изласка из аутобуса сваки ми се захвалио, без изузетака, деца такође. То ме је веома обрадовало.“ На станици у близини једног другог конгреса неки чиновник се једном Сведоку овако изјаснио: „Приликом претходног сусрета од 12 000 људи у сали дворца Осаке био је хаос.“ Даље је рекао: „Код вас стварно влада ред, и то нас радује. Молим вас, пренесите наше поздраве одговорнима — било ко да су.“
19. На шта би свако од нас требао да буде одлучан у вези понашања?
19 Шта показују такве изјаве? Да се Јеховини сведоци у целини ’понашају онако као што доликује доброј вести’. Како је са нама као појединцима? Као деца која гледају у љубазног оца ми треба да подигнемо очи ка Јехови, нашем небеском оцу, да будемо поучени чак у непристојном свету да будемо пристојан народ (5. Мојсијева 8:5; Приче Соломонове 3:11, 12).
Да ли се још сећаш?
◼ Зашто су добри манири неопходни за изврсно понашање?
◼ Који су добри облици понашања умесни за наше место обожавања?
◼ Како добро понашање може да се покаже у служби проповедања?
◼ Како родитељи могу да помогну својој деци да развију добро понашање?
◼ Који високи ниво понашања требамо настојати да одржимо?