Аод — човек вере и храбрости

ПРОШЛЕ су многе године откад су Израелци први пут крочили у Обећану земљу. Мојсије и његов наследник, Исус Навин, одавно су умрли. Без таквих људи вере, цењење према правом обожавању нагло је спласло. Израелци су чак почели да служе Валима и светим стубовима.a Као последица тога, Јехова је предао свој народ да осам година буде у рукама Сиријаца. Затим су Израелци завапили ка Богу за помоћ. Он је милосрдно слушао. Јехова је подигао једног судију, Готонила, да избави свој народ (Судије 3:7-11).

Требало је да ови догађаји поуче Израелце једној основној истини — послушност Јехови доноси благослове, док непослушност води до проклетстава (Поновљени закони 11:26-28). Међутим, израелски народ је пропустио да научи ову лекцију. После 40-годишњег раздобља мира, опет су напустили чисто обожавање (Судије 3:12).

Затечени од Моава

Овог пута Јехова је дозволио да његов народ падне у руке моавског краља Еглона. Библија га описује као ’много дебелог човека‘. Уз помоћ Амона и Амалика, Еглон је напао Израел и подигао палату у Јерихону, ’граду палми‘. Како је иронично што је први ханански град који су Израелци освојили сада био седиште онога ко је обожавао лажног бога Хамоса!b (Судије 3:12, 13, 17).

Еглон је тлачио Израелце наредних 18 година, очигледно захтевајући од њих тегобан порез. Тиме што је тражио периодичан данак, Моав је јачао свој економски положај док је црпео природно богатство Израела. Сасвим разумљиво, Божји народ је завапио за помоћ, а Јехова је опет слушао. Подигао им је још једног спаситеља — овог пута сина Венијаминова по имену Аод. Да би окончао Еглонову тиранију над Израелом, Аод је испланирао да предузме акцију на дан наредног плаћања данка (Судије 3:14, 15).

Да би се припремио за овај храбар потез, Аод је направио двосекли мач дугачак један лакат. Ако је то био кратак лакат, оружје је било дугачко отприлике 38 центиметара. Неки сматрају да је то била кама. Очигледно није било пречке између оштрице и ручке. Стога је Аод могао сакрити свој мали мач у наборима своје одеће. Осим тога, пошто је Аод био леворук, могао је опасати мач на десној страни — што није уобичајено место за оружје (Судије 3:15, 16).

Аодова стратегија није била без ризика. На пример, шта ако би краљеве слуге претресле Аода због оружја? Чак и да то нису урадили, сигурно не би оставили свог краља насамо с једним Израелцем! Али, ако би и то урадили и ако би Еглон могао бити убијен, како би Аод побегао? Колико би далеко могао побећи пре него што би Еглонове слуге откриле шта се десило?

Нема сумње да је Аод размишљао о таквим детаљима, замишљајући можда бројне погубне исходе. Па ипак, он је спровео свој план, испољавајући храброст и показујући веру у Јехову.

Аод се сусреће са Еглоном

Дошао је дан за давање следећег данка. Аод и његови људи ушли су у краљеву палату. Убрзо су стајали пред самим краљем Еглоном. Али још није дошло време да Аод изврши напад. Након давања данка, Аод је отпустио оне који су носили данак (Судије 3:17, 18).

Зашто је Аод оклевао да насрне на Еглона? Да ли је попустио страху? Нипошто! Да би спровео свој план, требало је да Аод буде насамо примљен код краља — нешто што му није пошло за руком приликом овог првог сусрета. Штавише, требало је да Аод брзо побегне. Било би далеко лакше да побегне један човек него цела пратња оних који су носили данак. Зато је Аод чекао своју прилику. Та кратка посета код Еглона омогућила му је да се упозна с планом палате и да дозна обим краљевог обезбеђења.

Кад је стигао до „камених мајдана код Гилгала“, Аод је оставио своје људе и вратио се у Еглонову палату. Пешачење од око два километра пружило је Аоду мало времена да размисли о својој мисији и да се моли Јехови за благослов (Судије 3:19).

Аод се враћа

Аод је очигледно био добро примљен кад се вратио у палату. Можда је Еглон био добре воље због великодушног данка који му је пре тога дат. Иако је прва посета била кратка, можда је она Аоду пружила довољно прилике да успостави добар однос с краљем. Било како било, Аод је поново био у Еглоновом присуству.

„Имам, краљу, једну тајну да ти кажем“, рекао је Аод. Чињеница да је отишао толико далеко указивала је да га је Јехова водио. Ипак, постојао је један проблем. ’Тајна‘ коју је Аод носио није се могла изрећи у присуству краљевих слугу. Ако је Јехова намеравао да интервенише, Аоду је одмах била потребна помоћ. „Мирно!“, заповедио је краљ. Пошто Еглон није желео да се та ’тајна‘ начује, отпустио је своје слуге. Замисли Аодово олакшање! (Судије 3:19).

Еглон је седео у својој летњој соби када је Аод дошао код њега и рекао: „Имам реч Божју за те.“ Споменувши ’Бога‘, да ли је Аод указивао на Хамоса? Можда је Еглон тако мислио. Заинтригиран, устао је с престоља и стајао пун ишчекивања. Аод је пришао, крећући се вероватно опрезно како не би изазвао краљево подозрење на напад. Затим, једним брзим покретом, „Аод потеже левом руком својом, узе мач од десне бедрице и сатера [Еглону] у трбух. И балчак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем јер он не извуче из трбуха мач који, изиђе Еглону с друге стране“ (Судије 3:20-22).

Задржавши се у близини, краљеве слуге се нису ускомешале. Али Аод је још увек био у опасности. Еглонове слуге су сваког тренутка могле улетети унутра и открити леш свог краља. Требало је да Аод брзо умакне! Закључавши врата, побегао је из собе (Судије 3:23, 24а).

Откриће и пораз

Убрзо су Еглонове слуге постале знатижељне. Ипак, нису се усудили да ризикују да краљ буде незадовољан зато што му прекидају приватан састанак. Затим су приметили да су врата собе закључана. „Сигурно покрива ноге у летњој соби“, резоновали су. Међутим, како је време пролазило, чисту радозналост заменио је талас бриге. Еглонове слуге више нису могле да чекају. „Узеше кључ и отворише [врата], и гле, господар им лежаше на земљи мртав“ (Судије 3:24б, 25).

Аод је у међувремену побегао. Прошао је камене мајдане код Гилгала и коначно стигао у Сеират, једно место у планинској области Јефрема. Аод је сакупио израелске мушкарце и повео их у уједињени напад на Моавце. Извештај каже да „потукоше око десет хиљада Моаваца, све јаке и храбре, и ни један не утече“. Пошто је Моав потпао под њихову руку, земља Израела била је у миру 80 година (Судије 3:26-30).

Учити из Аодовог примера

Аода је мотивисала вера у Бога. Једанаесто поглавље Јеврејима не спомиње га посебно као једног од оних „који вером победише краљевства... беху јаки у биткама, растераше војске туђе“ (Јеврејима 11:33, 34). Па ипак, Јехова је подржавао Аода док је поступао у вери и избављао Израел од тиранске силе краља Еглона.

Храброст је била једна од Аодових особина. Морао је бити храбар да би ефикасно носио дослован мач. Као Божје данашње слуге, ми се не хватамо таквог мача (Исаија 2:4; Матеј 26:52). Ипак, ми користимо један мач, „мач духовни“, Божју Реч (Ефесцима 6:17). Аод је био вичан у коришћењу свог оружја. И ми треба да будемо вешти у коришћењу Божје Речи док проповедамо добру вест о Краљевству (Матеј 24:14). Лични студиј Библије, редовно присуствовање хришћанским састанцима, ревно учествовање у служби и ослањање на нашег небеског Оца у молитви помоћи ће нам да опонашамо особине које је испољавао Аод, уистину човек вере и храбрости.

[Фусноте]

[Слика на 31. страни]

Аод и његови људи однели су данак краљу Еглону

[Извор]

Репродуковано из Illustrierte Pracht-Bibel/Heilige Schrift des Alten und Neuen Testaments, nach der deutschen Uebersetzung D. Martin Luther’s