9. библијска књига — 1. Самуилова

Писци: Самуило, Гад, Натан

Место писања: Израел

Писање завршено: отприлике 1078. пре н. е.

Обухваћено раздобље: отприлике 1180-1078. пре н. е.

 1. До које је значајне промене у организацији вођства израелског народа дошло 1117. пре н. е. и шта се догодило после тога?

ГОДИНЕ 1117. пре н. е. дошло је до значајне промене у организацији вођства израелског народа. Израелци су добили људског краља. Било је то у време када је Самуило служио као Јеховин пророк у Израелу. Иако је Јехова предвидео и прорекао да ће се то догодити, Самуилу је тешко пало што је израелски народ захтевао успостављање монархије. Будући да је од рођења предано служио Јехови и с пуно страхопоштовања признавао Јеховину краљевску власт, Самуило је предвидео да ће то имати погубне последице за његове сународнике — Божји свети народ. Тек када му је Јехова рекао да послуша народ, Самуило је удовољио њиховом захтеву. „Онда је Самуило објавио народу права која ће имати краљ и записао их у књигу коју је ставио пред Јехову“ (1. Сам. 10:25). Тако се завршило раздобље владавине судија, а започело је раздобље владавине људских краљева током ког се Израел уздигао до неслућене моћи и утицаја да би на крају пао у Јеховину немилост и изгубио његову наклоност.

 2. Ко су писци Прве Самуилове и зашто су били погодни за то?

² Ко је био погодан да под Божјим надахнућем напише извештај о том значајном раздобљу? Јехова је с правом изабрао верног Самуила да почне с писањем ове књиге. „Самуило“ значи „име Божје“, а он је у то време стварно све чинио да би се Јеховино име славило. Самуило је вероватно написао прва 24 поглавља ове књиге. Након његове смрти, Гад и Натан су наставили с писањем и забележили догађаје који су се збивали у наредних неколико година, све до Саулове смрти. На тај закључак указује 1. Летописа 29:29, где читамо: „Дела краља Давида, од почетка до краја, забележена су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада.“ Чињеница да Самуилове књиге, за разлику од две Књиге о краљевима и две Књиге летописа, готово уопште не указују на раније записе потврђује да су их написали Давидови савременици Самуило, Гад и Натан. Сва тројица су били особе од поверења и Јеховини пророци који су се борили против идолопоклонства због којег је народ изгубио снагу.

 3. (а) Како је Прва Самуилова постала засебна књига у Библији? (б) Када је била завршена и које раздобље обухвата?

³ Две Самуилове књиге првобитно су биле један свитак, једна књига. Књига је била подељена на два дела када је био објављен тај део грчке Септуагинте. У Септуагинти се Прва Самуилова звала Прва о краљевствима. Та подела и назив Прва о краљевима били су прихваћени у латинској Вулгати и до данас су задржани у неким католичким Библијама. Масоретска белешка за 1. Самуилову 28:24, у којој стоји да се тај стих налази на средини Самуилове књиге, јасно показује да су Прва и Друга Самуилова првобитно биле једна књига. Писање књиге вероватно је завршено отприлике 1078. пре н. е. Дакле, Прва Самуилова по свој прилици обухвата нешто више од сто година, то јест раздобље од отприлике 1180. до 1078. пре н. е.

 4. Како је потврђена тачност Прве Самуилове?

⁴ Постоји мноштво доказа који потврђују тачност тог библијског извештаја. Географски локалитети одговарају описаним догађајима. Занимљиво је да је Јонатанов успешан напад на филистејску војску код Михмаса, који је довео до потпуног пораза Филистеја, за време Првог светског рата поновио један официр британске војске, који је наводно потукао Турке следећи нека географска обележја описана у Самуиловом надахнутом извештају (14:4-14).a

 5. Како писци Библије сведоче о веродостојности Прве Самуилове?

⁵ Међутим, постоје још јачи докази да је ова књига надахнута од Бога и веродостојна. Наиме, у њој се на изванредан начин испуњава Јеховино пророчанство да ће Израелци тражити краља (П. зак. 17:14; 1. Сам. 8:5). Много година касније Осија је потврдио веродостојност тог извештаја цитирајући Јеховине речи: „Дао сам ти краља у свом гневу и узећу га у својој јарости“ (Ос. 13:11). Петар је указао на то да је Самуило био надахнут од Бога када је рекао за њега да је пророк који је ’указивао на [Исусове] дане‘ (Дела 3:24). Павле је цитирао 1. Самуилову 13:14 када се укратко осврнуо на историју Израелског народа (Дела 13:20-22). Сам Исус је показао да је тај извештај веродостојан када је упитао фарисеје свог времена: „Зар нисте читали шта је Давид учинио кад су он и његови људи огладнели?“ Затим је испричао догађај када је Давид тражио од свештеника хлеб који је био стављен пред Бога (Мат. 12:1-4; 1. Сам. 21:1-6). И Јездра је сматрао да је тај извештај истинит, као што је већ споменуто (1. Лет. 29:29).

 6. Који други докази унутар саме Библије сведоче да је Прва Самуилова надахнута од Бога?

⁶ Будући да је ово први запис о Давидовом животу, свако указивање на Давида у другим деловима Библије потврђује да је Самуилова књига део Божје надахнуте Речи. Неки догађаји из ње чак се спомињу у насловима Давидових псалама, на пример у 59. псалму (1. Сам. 19:11), 34. псалму (1. Сам. 21:13, 14) и 142. псалму (1. Сам. 22:1 или 1. Сам. 24:1, 3). Тако докази унутар саме Божје Речи уверљиво сведоче о томе да је Прва Самуилова надахнута од Бога.

САДРЖАЈ ПРВЕ САМУИЛОВЕ

 7. Наведи имена израелских вођа чији је живот описан у овој књизи.

⁷ Ова књига обухвата, делимично или у потпуности, животни век четворице израелских вођа: првосвештеника Илија, пророка Самуила, првог краља Саула и Давида који је био помазан за следећег краља.

 8. У каквим се околностима Самуило родио и почео да „служи Јехови“?

⁸ Судија Илије и млади Самуило (1:1–4:22). На почетку књиге упознајемо Ану, вољену жену Левита Елкане. Она није имала деце, па ју је због тога исмевала Елканина друга жена Фенина. Када је једном приликом породица била у својој уобичајеној годишњој посети Силому, где се налазио ковчег Јеховиног савеза, Ана се усрдно молила Јехови да јој да сина. Обећала је да ће то дете дати у службу Јехови ако јој молитва буде услишена. Бог јој је услишио молитву и она је родила сина, Самуила. Када је престала да га доји, довела га је у Јеховин дом да га ’да Јехови‘ и предала га је првосвештенику Илију да се брине за њега (1:28). Ана је потом изразила своја осећања у радосној захвалној песми. Тако је дечак „остао да служи Јехови пред свештеником Илијем“ (2:11).

 9. Како је Самуило постао пророк у Израелу?

⁹ Међутим, Илије је имао великих проблема. Био је стар, а његова два сина су била покварени људи који „нису марили за Јехову“ (2:12). Своју свештеничку службу су користили како би задовољавали своју похлепу и неморалне жеље. Илије их није казнио. Стога је Јехова послао објаве против Илијевог дома, упозоривши да ’у његовом дому више неће бити старих‘ и да ће оба Илијева сина погинути истог дана (1. Сам. 2:30-34; 1. Краљ. 2:27). На крају је послао дечака Самуила да пренесе Илију осуду која је запрепастила све који су је чули. Тако је млади Самуило био овлашћен да служи као пророк у Израелу (1. Сам. 3:1, 11).

10. Како је Јехова извршио пресуду над Илијевим домом?

¹⁰ Јехова је у време које је одредио довео Филистеје и тако извршио ту осуду. Када су почели да губе битку, Израелци су уз гласно клицање донели ковчег савеза из Силома у свој војни логор. Када су Филистеји чули то клицање и сазнали да је у израелски логор донет ковчег, добили су нову снагу и извојевали запањујућу победу, наневши Израелцима тежак пораз. Ковчег је био отет, а Илијеви синови убијени. Илије је са стрепњом у срцу слушао вести из битке. Када је гласник споменуо ковчег, Илије је пао на леђа са столице и сломио врат. Тако се завршило 40-годишње раздобље у коме је служио као судија. Заиста се може рећи да је „слава... отишла од Израела“, јер је ковчег предочавао Јеховину присутност међу његовим народом (4:22).

11. Како се показало да ковчег није чаробна амајлија?

¹¹ Самуило суди Израелцима (5:1–7:17). Дошло је време да и Филистеји, на своју велику жалост, науче да се Јеховин ковчег не сме користити као чаробна амајлија. Када су однели ковчег у Дагонов храм у Азоту, њихов бог је пао на лице. Другог дана је Дагон пао на праг, али овог пута су му били одсечени глава и оба длана. Од тада сујеверни Филистеји више ’нису стајали на Дагонов праг‘ (5:5). Филистеји су журно послали ковчег у Гат, а одатле у Акарон, али све је било узалуд. Снашле су их невоље — обузео их је силан страх, добили су шуљеве и глодари су им похарали земљу. Како се број мртвих стално повећавао, филистејски савезнички кнезови су на крају били толико очајни да су ставили ковчег на нова кола у која су упрегли две краве дојилице и вратили га у Израел. У Вет-Семесу су погинули неки Израелци јер су гледали ковчег (1. Сам. 6:19; Бр. 4:6, 20). Ковчег је на крају остао у Авинадавовој кући у граду Киријат-Јариму.

12. Који су благослови уследили зато што се Самуило заузимао за обожавање правог Бога?

¹² Ковчег је двадесет година био у Авинадавовој кући. Самуило, који је тада већ био одрастао човек, позвао је Израелце да уклоне ликове Вала и Астароте и да свим срцем служе Јехови. Они су га послушали. Када су се скупили у Миспи да би стали пред Јехову, филистејски савезнички кнезови су искористили прилику да их нападну, и затекли су их неспремне. Израелци су преко Самуила призивали Јехову у помоћ. Тада је Јехова загрмео на Филистеје снажном грмљавином и смео их, а Израелци су, ојачани тиме што су принели жртву паљеницу и помолили се, извојевали велику победу. Од тада је „Јеховина рука била... подигнута против Филистеја све време док је Самуило био жив“ (7:13). Али за Самуила није било одмора. Током целог живота је судио Израелцима и сваке године је одлазио из Раме, која се налазила северно од Јерусалима, и обилазио Ветиљ, Галгал и Миспу. У Рами је саградио олтар Јехови.

13. Како су Израелци одбацили Јехову као Краља и на које је последице Самуило упозорио?

¹³ Саул, први израелски краљ (8:1–12:25). Самуило је остарио служећи Јехови, али његови синови се нису угледали на њега, него су прихватали мито и неправедно судили. Тако су израелске старешине дошле код Самуила са захтевом: „Постави над нама краља да нам суди, као што је то код свих других народа“ (8:5). Самуила је то много узнемирило, па се обратио Јехови у молитви. Јехова му је одговорио: „Не одбацују они тебе, него одбацују мене, јер не желе да будем њихов краљ... Зато сада послушај њихов глас“ (8:7-9). Међутим, Самуило је најпре морао да упозори Израелце на страшне последице њиховог бунтовничког захтева: строго надзирање народа, порези, губитак слободе и на крају велика жалост због које ће вапити к Јехови. Али народ није желео да одустане од својих захтева, него је и даље тражио краља.

14. Како је била потврђена Саулова краљевска власт?

¹⁴ Тада упознајемо Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је био најлепши и највиши човек у Израелу. Он је уз Божје вођство дошао до Самуила, који му је исказао част на гозби, помазао га и потом представио свем Израелу на скупу у Миспи. Премда се Саул испрва скривао међу пртљагом, на крају га је Самуило представио као краља којег је Јехова изабрао. Самуило је још једном подсетио Израелце на права која има краљ и записао их у књигу. Међутим, тек након што је победио Амонце, који су опседали Јавис у Галаду, Саул се утврдио као краљ, па је народ његову краљевску власт потврдио у Галгалу. Самуило их је поново опоменуо да се боје Јехове, служе му и буду му послушни, а затим је призвао Јехову и молио га за знак, то јест да пошаље громове и кишу, што није било уобичајено у то доба године, у време жетве. Јехова им је на застрашујућ начин показао колико је гневан што су га одбацили као Краља.

15. Који је дрзак грех довео до Саулове пропасти?

¹⁵ Саулова непослушност (13:1–15:35). Филистеји су и даље нападали Израелце. Саулов храбри син Јонатан је побио филистејску војску. Да би се осветили за тај пораз, непријатељи су послали велику војску, које је било „као песка на морској обали“, и улогорили су се у Михмасу. У израелским редовима је завладао страх. Размишљали су: ’Када би само дошао Самуило и пружио нам смернице од Јехове!‘ Међутим, Саул је постао нестрпљив и није више хтео да чека Самуила, него је сам дрско принео жртву паљеницу. Утом се појавио Самуило. Није узео у обзир Саулове неуверљиве изговоре, већ му је објавио Јеховину осуду: „Сада се твоје краљевство неће одржати. Јехова ће себи наћи човека који ће бити по његовом срцу и Јехова ће га поставити да буде вођа његовом народу, јер се ти ниси држао онога што ти је Јехова заповедио“ (1. Сам. 13:14).

16. Који проблеми су настали због Саулове брзоплетости?

¹⁶ Јонатан је у својој ревности за Јеховино име поново напао филистејску стражу, али овај пут само са слугом који му је носио оружје. За кратко време су побили двадесетак људи. Тада се земља затресла, што је изазвало још већи метеж међу непријатељима. Израелци су им нанели тежак пораз и кренули у потеру за њима. Међутим, величина победе била је умањена због Саулове брзоплете заклетве којом је забранио војницима да једу пре него што се заврши битка. Људи су се брзо уморили, а затим су згрешили Јехови јер су јели животиње које су тек биле заклане и којима није истекла крв. Такође, Јонатан се окрепио медом јер није чуо очеву заклетву. Храбро је изјавио да због те заклетве нису извојевали још већу победу. Народ га је спасао од смрти јер је донео велику победу Израелцима.

17. Како је Саул био поново одбачен након другог великог греха?

¹⁷ Затим је дошло време да се изврши Јеховина осуда над подмуклим Амаличанима (П. зак. 25:17-19). Требало је да буду потпуно истребљени. Израелци нису смели да поштеде ни људе ни животиње, нити да узму икакав плен. Све су морали да униште. Међутим, Саул није послушао заповест, него је поштедео амаличког краља Агага и најбољу ситну и крупну стоку, наводно да би је жртвовао Јехови. То је толико разгневило Израеловог Бога да је надахнуо Самуила да још једном објави како је одбацио Саула. Самуило се није обазирао на Саулове изговоре којима је покушавао да сачува свој углед, него је рекао: „Зар су Јехови жртве паљенице и друге жртве исто тако миле као и послушност Јеховином гласу? Знај, послушност је боља од жртве... Пошто си одбацио Јеховину реч, и он тебе одбацује да више не будеш краљ“ (1. Сам. 15:22, 23). На то је Саул преклињући за опроштај дохватио скут Самуиловог огртача, али скут му се истргнуо из руке. Самуило му је јасно рекао да ће Јехова исто тако отргнути од њега краљевство и дати га бољем човеку. Онда је узео мач и погубио Агага, а потом је отишао од Саула и више га никада није видео.

18. Због чега је Јехова изабрао Давида?

¹⁸ Давидово помазање и храброст (16:1–17:58). Јехова је после тога послао Самуила у Јесејев дом, који се налазио у Витлејему у Јуди, да изабере и помаже будућег краља. Јесејеви синови су један за другим долазили пред Самуила, али ниједан није био онај прави. Јехова је упозорио Самуила: „Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу“ (16:7). Јехова је на крају показао да му је по вољи најмлађи син Давид, о којем извештај каже да је био „риђ младић, лепих очију и лепог стаса“, и Самуило га је помазао уљем (16:12). Тада је Јеховин дух дошао на Давида, док је Саула почела да мучи зловоља.

19. Коју је победу још у раној младости Давид извојевао у Јеховино име?

¹⁹ Филистеји су поново напали Израелце и довели свог изазивача Голијата, дива високог шест лаката и један педаљ (око 2,90 метара). Био је толико огроман да му је оклоп био тежак око 57 килограма, а оштрица копља скоро 7 килограма (17:4, 5, 7). Голијат се сваки дан ругао Израелцима и презриво их изазивао да изаберу између себе човека који ће изаћи пред њега и борити се с њим, али нико се није усудио да изађе. Саул је дрхтао од страха у свом шатору. Међутим, Давид је чуо Филистејина како се руга. Пошто му је Јехова дао храброст, Давид је пун праведног гнева изјавио: „Ко је тај необрезани Филистејин да се руга војсци живог Бога?“ (17:26). Давид је одбио Саулов оклоп јер тако нешто никада раније није носио, а затим је изашао на двобој. Узео је само пастирски штап, праћку и пет глатких каменова. Голијату је било испод части да се бори с тим младим пастиром, па је почео да га проклиње. Међутим, тада је одјекнуо Давидов одважан одговор: „Ти идеш на мене с мачем, с дугим и кратким копљем, а ја на тебе идем у име Јехове над војскама“ (17:45). Давид је добро нациљао и једним каменом из праћке погодио филистејског јунака, који се срушио на земљу. Затим је дотрчао до њега и наочиглед обе војске извукао његов мач и њиме му одсекао главу. Било је то стварно велико избављење од Јехове! У израелском логору је настало велико весеље. Када су видели да је њихов јунак погинуо, Филистеји су се дали у бег, а Израелци су уз бојне покличе кренули у потеру за њима.

20. Какав је био Јонатанов однос према Давиду, за разлику од Сауловог?

²⁰ Саул прогони Давида (18:1–27:12). Давидово јуначко дело којим је прославио Јеховино име омогућило му је да склопи једно дивно пријатељство. Било је то пријатељство са Сауловим сином Јонатаном, који је имао право да наследи престо. Јонатан га је „заволео као своју душу“, па су њих двојица склопила савез пријатељства (18:1-3). Будући да је Давидова слава у Израелу све више расла, Саул се разгневио и одлучио да га убије, иако му је дао за жену своју ћерку Михалу. Саулова мржња је прерасла у лудило и Давид је на крају морао да побегне. Јонатан је показао велику љубав и помогао му је у томе. Обојица су плакала на растанку, а Јонатан је потврдио своју оданост Давиду, рекавши: „Јехова је довека сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства“ (20:42).

21. Шта се догодило када је Давид побегао од Саула?

²¹ Побегавши од гневног Саула, Давид и његова мала чета изгладнелих присталица дошли су у Нов. Тамо им је свештеник Ахимелех дао да једу свети хлеб који је био стављен пред Јехову, пошто му је Давид потврдио да су се он и његови људи уздржавали од жена. Наоружавши се Голијатовим мачем, Давид је побегао у Гат, који се налазио на филистејској територији, и тамо се претварао да је луд. После тога је отишао у одоламску пећину, затим у Моав, а касније натраг у Јуду, како му је саветовао пророк Гад. У страху да не дође до побуне којом би Давид добио подршку, болесно љубоморни Саул наредио је Доику Едомцу да побије све становнике у свештеничком граду Нову. Само је Авијатар успео да умакне и побегне код Давида. Он је постао свештеник Давидовим људима.

22. Како је Давид показао да је веран Јехови и да поштује његову организацију?

²² Пошто је био веран Јеховин слуга, Давид је ратовао против Филистеја и био је успешан у томе. Међутим, Саул је наставио свеопшту потеру за Давидом, па је скупио своју војску и прогањао га „у пустињи Ен-Гад“ (24:1). Давид, кога је Јехова волео, сваки пут је успео да буде корак испред својих прогонилаца. Једном приликом је могао да убије Саула, али није хтео то да уради, него је само одсекао скут Сауловог огртача као доказ да му је поштедео живот. Премда је то био безазлен поступак, Давида је његово срце осуђивало јер је сматрао да се подигао против Јеховиног помазаника. Давид је заиста имао дубоко поштовање према Јеховиној организацији.

23. Како је Авигеја изгладила спор с Давидом и на крају му постала жена?

²³ У извештају се затим спомиње да је Самуило умро (25:1), али следећи писац је наставио да записује шта се даље догађало. Давид је тражио од Навала из Маона у Јуди да пошаље храну њему и његовим људима и да му тако узврати за помоћ коју је он пре тога пружио његовим пастирима. Међутим, Навал се „извикао“ на Давидове људе, па је Давид кренуо да га казни (25:14). Навалова жена Авигеја увидела је да њеном дому прети опасност, па је кришом однела храну Давиду и изгладила спор. Давид ју је благословио због њене разборитости и отпустио је у миру. Када је Авигеја рекла Навалу шта се догодило, срце му је замрло и за десетак дана је умро. Давид се потом оженио љупком и лепом Авигејом.

24. Како је Давид поново поштедео живот Саулу?

²⁴ Саул је по трећи пут кренуо у фанатичну потеру за Давидом, и Давид је поново био милостив према њему. Саул и његови људи су „спавали дубоким сном који је Јехова пустио на њих“. То је Давиду омогућило да уђе у логор и узме Саулово копље, али није хтео да дигне руку „на Јеховиног помазаника“ (26:11, 12). Давид је по други пут морао да се склони код Филистеја, који су му дали Сиклаг да живи у њему. Оданде је одлазио у војне походе против других израелских непријатеља.

25. Који је трећи велики Саулов грех?

²⁵ Саулово самоубиство (28:1–31:13). Филистејски савезнички кнезови скупили су војску и дошли у Сунам. Тада се Саул улогорио на гори Гелвуји. Избезумљено је тражио вођство од Јехове, али није добио одговор. Да је бар Самуило био тамо! Саул се прерушио и отишао у Ен-Дор, иза филистејских бојних редова, како би пронашао жену која је знала да призива духове. Тако је починио још један тежак грех. Када ју је пронашао, молио ју је да му дозове Самуила. Саул је брзоплето закључио да је утвара која се појавила умрли Самуило. Међутим, „Самуило“ није имао утешну вест за краља. Саопштио му је да ће сутрадан умрети и да ће му се краљевство узети, како му је Јехова и рекао. У другом логору, филистејски савезнички кнезови су се припремали за бој. Када су у својим редовима видели Давида и његове људе, постали су сумњичави и послали су их кући. Давидови људи су стигли у Сиклаг баш у прави час. Разбојничка чета Амаличана одвела је са собом породице и имовину Давида и његових људи, али они су кренули у потеру за њима и све повратили, не претрпевши никакву штету.

26. Како се завршило лоше краљевање првог израелског краља?

²⁶ На гори Гелвуји је започела битка. Израелци су доживели тежак пораз, а Филистеји су преузели власт над важним подручјима у земљи. Погинули су Јонатан и други Саулови синови, а смртно рањени Саул је извршио самоубиство бацивши се на свој мач. Победници Филистеји обесили су тела Саула и његова три сина на зидине града Вет-Сана, али су људи из Јависа у Галаду прекинули ту срамоту скинувши их оданде. Лоше краљевање првог израелског краља катастрофално се завршило.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

27. (а) У чему су погрешили Илије и Саул? (б) У ком погледу су Самуило и Давид добар пример надгледницима и младим Божјим слугама?

²⁷ Прва Самуилова описује многе узбудљиве историјске догађаје. Отворено пише о свему, откривајући и слабости и снагу израелског народа. Говори о четворици вођа у Израелу — о двојици који су се држали Божјег закона и о двојици који то нису чинили. Присетимо се Илијевих и Саулових пропуста: Илије није радио оно што је требало да ради, а Саул је дрско поступао. С друге стране, Самуило и Давид су од младости показивали да воле Јеховине наредбе и зато су у свему напредовали. Сви надгледници могу извући вредне поуке из тога. Треба да буду одлучни, да пазе на чистоћу и ред у Јеховиној организацији, да поштују његово теократско уређење, да буду неустрашиви, сталожени, храбри, добри и обзирни према другима (2:23-25; 24:5, 7; 18:5, 14-16). Треба напоменути и да је двојици успешних вођа помогло то што су од ране младости добијали теократску поуку и да су одмалена храбро објављивали Јеховине поруке и чували оно што им је било поверено (3:19; 17:33-37). Било би јако лепо да сви млади у Јеховиној организацији буду попут младог Самуила и Давида.

28. Како је наглашена важност послушности и који су савет из Прве Самуилове касније поновили други писци Библије?

²⁸ Од свих поучних речи које су записане у овој књизи посебно је важно запамтити оне којима је Самуило под Јеховиним надахнућем осудио Саула што није ’избрисао спомен на Амалика под небесима‘ (П. зак. 25:19). Поука „послушност је боља од жртве“ понавља се у различитим ситуацијама које су описане у Осији 6:6, Михеју 6:6-8 и Марку 12:33 (1. Сам. 15:22). Врло је важно да и ми извучемо поуку из овог надахнутог извештаја тако да увек и у свему слушамо глас свог Бога Јехове. У 1. Самуиловој 14:32, 33 указује се на важност послушности у погледу светости крви. Када је народ јео месо из ког није прописно истекла крв, сматрало се да „греши Јехови“. Из Дела апостолских 15:28, 29 јасно се може видети да се исто начело примењује и на хришћанску скупштину.

29. Коју грешку израелског народа и њене последице описује Прва Самуилова и на шта упозорава самовољне особе?

²⁹ Прва Самуилова приказује жалосну грешку израелског народа који је почео да мисли како Божје владање с неба више није практично (1. Сам. 8:5, 19, 20; 10:18, 19). Она сликовито и пророчански описује људску власт, која је пуна замки и заправо нема никакву будућност (8:11-18; 12:1-17). За Саула каже да је у почетку био скроман човек на којем је био Божји дух (9:21; 11:6), али како је слабила његова љубав према правди и вера у Бога, тако се нарушила и његова способност исправног просуђивања, а срце му се испунило гневом (14:24, 29, 44). Његова почетна ревност сасвим је изгубила вредност због његових каснијих дрских поступака, непослушности и неверства Богу (1. Сам. 13:9; 15:9; 28:7; Језек. 18:24). Будући да је изгубио веру у Бога, постао је несигуран, а та несигурност је прерасла у завист, мржњу и убиство (1. Сам. 18:9, 11; 20:33; 22:18, 19). На крају је умро како је и живео — није стекао ни Божју наклоност ни наклоност свог народа. Он служи као упозоравајућ пример свима који би могли да постану „самовољни“ попут њега (2. Петр. 2:10-12).

30. Које Самуилове особине могу користити данашњим хришћанима?

³⁰ Међутим, у књизи су наведени и добри примери. Присетимо се, рецимо, верног Самуила, који је целог живота служио израелском народу и није никога преварио, није био пристран нити је икоме повлађивао (1. Сам. 12:3-5). Још од детињства је био спреман да послуша (3:5), био је пристојан и пун поштовања (3:6-8), поуздано је извршавао своје дужности (3:15), био је потпуно предан својој служби и одан Богу (7:3-6; 12:2), вољан да саслуша (8:21), спреман да спроведе Јеховине одлуке (10:24), храбро је преносио осуду чак и особама на високом положају (13:13), био је непопустљив када се радило о послушности (15:22) и истрајан у извршавању добијеног задатка (16:6, 11). Осим тога, и други су добро говорили о њему (2:26; 9:6). Његова служба Богу од ране младости може охрабрити младе да и они служе Богу (2:11, 18), а његова постојаност у служби коју није прекидао до краја живота може помоћи онима који су уморни услед старости (7:15).

31. У ком смислу је Јонатан пружио добар пример?

³¹ Осим тога, у књизи је наведен одличан пример који је пружио Јонатан. Он није био огорчен што је Давид био помазан да прими краљевску власт која је могла њему да припадне. Баш напротив, био је свестан Давидових добрих особина и склопио је савез пријатељства с њим. Таква несебична пријатељства могу деловати врло позитивно и охрабрујуће на све оне који верно служе Јехови (23:16-18).

32. Које добре особине можемо приметити код Ане и Авигеје?

³² Жене се могу угледати на Ану, која је редовно пратила свог мужа на место где су се приносиле жртве Јехови. Она је била понизна жена која је увиђала важност молитве и која је била спремна да се одрекне заједничког живота са својим сином како би одржала реч и показала да цени Јеховину доброту. Била је богато награђена када је видела како он започиње своју плодну службу Јехови, која је трајала цео живот (1:11, 21-23, 27, 28). Осим тога, ту је и Авигеја, која је показала подложност и разумност. Давид ју је због тога похвалио и касније се чак и оженио њом (25:32-35).

33. На шта би требало да нас подстакну Давидова неустрашивост, љубав и верност?

³³ Давид је своју љубав према Јехови дирљиво изразио у псалмима које је написао у пустињи док га је прогонио Саул, отпали „Јеховин помазаник“ (1. Сам. 24:6; Пс. 34:7, 8; 52:8; 57:1, 7, 9). Присетимо се само с каквим је искреним цењењем Давид посветио Јеховино име када се супротставио ругачу Голијату! „Ја на тебе идем у име Јехове над војскама... Данас ће те Јехова предати мени у руке... И сви народи на земљи знаће да Израел има Бога. Све ово мноштво знаће да Јехова не спасава ни мачем ни копљем, јер је битка Јеховина и он ће вас предати нама у руке“ (1. Сам. 17:45-47). Давид је био храбар и веран Јеховин ’помазаник‘, који је величао Јехову као Бога целе земље и као једини Извор правог спасења (2. Сам. 22:51). И ми увек треба да опонашамо пример тог неустрашивог Божјег слуге!

34. Како је Давид био укључен у даљњи развој Јеховине намере у вези с Краљевством?

³⁴ Како се у Првој Самуиловој развија Божја намера у вези с Краљевством? Сада долазимо до најзначајнијих мисли ове библијске књиге. Управо у овој књизи упознајемо Давида, чије име вероватно значи „вољени“. Јехова је волео Давида и изабрао га као ’човека по свом срцу‘, прикладног да буде краљ у Израелу (1. Сам. 13:14). Тако је краљевска власт прешла на Јудино племе, што је било у складу с Јаковљевим благословом записаним у Постанку 49:9, 10. Требало је да краљевска власт остане у Јудином племену док не дође Владар којем ће се покоравати сви народи.

35. Како се Давидово име доводи у везу с Потомком који ће владати Краљевством и које ће Давидове особине он показати?

³⁵ Осим тога, Давидово име се доводи у везу с краљевским Потомком, који се такође родио у Витлејему и који је био из Давидове лозе (Мат. 1:1, 6; 2:1; 21:9, 15). То је прослављени Исус Христ, „Лав из Јудиног племена, Давидов корен“ и „корен и Давидов потомак и сјајна звезда јутарња“ (Откр. 5:5; 22:16). Тај ’син Давидов‘ који ће владати као Краљ показаће сву непоколебљивост и храброст својствену његовом славном претку док се буде борио против Божјих непријатеља. Он ће их потпуно поразити и посветити Јеховино име по свој Земљи. Наше поуздање у тог Потомка који ће владати Краљевством стварно је велико.

[Фуснота]