19. библијска књига — Псалми

Писци: Давид и други

Писање завршено: отприлике 460. пре н. е.

 1. Шта су Псалми и шта све садржи та библијска књига?

ПСАЛМИ су надахнута песмарица Јеховиних слугу из древних времена. Та библијска књига је збирка од 150 светих песама — псалама — музички обрађених и припремљених за службу која се вршила у Јеховином храму у Јерусалиму. Псалми су хвалоспеви у част Јехови. Међутим, у њима се такође налазе молитве и усрдне молбе за милост и помоћ, као и бројни изрази поверења и поуздања у Бога. Они обилују захвалама Богу и изразима којима писци изражавају своје весеље, усхићеност и велику радост. Неки говоре о догађајима из историје, истичући Јеховину милост и његова велика дела. Препуни су и пророчанстава, од којих су се многа испунила на упечатљив начин. Садрже и бројне поуке које просвећују и духовно изграђују читаоца, а све су изражене узвишеним језиком и тако сликовито да читалац не може остати равнодушан. Псалми су богат духовни оброк, који је тако укусно припремљен и послужен да му се не може одолети.

 2. (а) Како се библијска књига Псалми назива на хебрејском и грчком и шта значе ти називи? (б) Шта је псалам?

² Шта значи назив „Псалми“ и ко их је написао? На хебрејском језику ова библијска књига се назива Сефер техилим, што значи „књига хвалоспева“, или скраћено Техилим, то јест „хвалоспеви“. Ради се о множини именице техила, која се јавља у уводу 145. псалма, а значи „хвалоспев“. Назив „Хвалоспеви“ заиста пристаје тој књизи у којој је у првом плану хваљење Јехове. Назив „Псалми“ потиче из грчке Септуагинте, где је употребљена реч Псалми, која означава песме које се певају уз музичку пратњу. Та реч се налази и на неколико места у грчком делу Библије, на пример у Луки 20:42 и Делима апостолским 1:20. Псалам је света песма или поема којом се исказује хвала и част Богу.

 3. Који се људи наводе у уводима псалама као њихови писци?

³ Велики број псалама има уводе, а у њима се често наводи име писца. У 73 увода спомиње се име Давида, „омиљеног песника Израелова“ (2. Сам. 23:1, Бакотић). Несумњиво је Давид написао и 2, 72. и 95. псалам. (Видети Дела апостолска 4:25, Псалам 72:20 и Јеврејима 4:7.) А 10. и 71. псалам очигледно су наставак 9. односно 70. псалма, па се и они могу приписати Давиду. Дванаест псалама приписује се Асафу, што се очигледно односи на Асафову породицу, будући да неки псалми говоре о догађајима који су се одиграли након његове смрти (Пс. 79; 80; 1. Лет. 16:4, 5, 7; Језд. 2:41). Једанаест псалама се директно приписује Корејевим синовима (1. Лет. 6:31-38). Четрдесет трећи псалам је очигледно наставак 42. псалма, па се и он може приписати Корејевим синовима. Увод 88. псалма не само што спомиње да је то песма „Корејевих синова“ него се тај псалам приписује и Еману, док увод 89. псалма као писца наводи Етана. Деведесети псалам се приписује Мојсију, који је највероватније написао и 91. псалам. Соломон је написао 127. псалам. Дакле, преко две трећине псалама приписано је одређеним писцима.

 4. Током ког времена су писани Псалми и о ком раздобљу говоре?

⁴ Псалми су највећа библијска књига. Као што се види из 90, 126. и 137. псалма, писана је током дугачког раздобља, у најмању руку од времена када је Мојсије написао неке псалме (1513-1473. пре н. е.), па до повратка из Вавилона и вероватно до Јездриних дана (537 — око 460. пре н. е.). Према томе, њено писање је трајало око хиљаду година. Међутим, раздобље које она описује много је дуже. Књига говори о времену стварања света и сажето описује како је Јехова поступао са својим слугама све до времена састављања последњег псалма.

 5. (а) Како Псалми указују на организованост Божјих слугу? (б) Шта садрже уводи? (в) Зашто при читању псалама не треба изговарати реч села?

⁵ Псалми указују на организованост Божјих слугу. То се види по следећим Давидовим речима: „Видели су... поворке Бога мога, Краља мога, које иду у свето место. Певачи су ишли напред, за њима свирачи на жичаним инструментима, а у средини девојке што у даире ударају. У окупљеном мноштву благосиљајте Бога, Јехову“ (Пс. 68:24-26). Ове речи објашњавају зашто се у многим уводима јавља израз „управитељу“ [или: „зборовођи; главном музичару“, како се још може превести изворни хебрејски израз], као и бројни други песнички и музички изрази. Неки уводи разјашњавају сврху или намену псалма или пружају музичка упутства. (Видети уводе 6, 30, 38, 60, 88, 102. и 120. псалма.) У најмање 13 Давидових псалама, као што су 18. и 51. псалам, уводи укратко описују догађаје који су довели до њиховог састављања. Тридесет четири псалма немају увод. За хебрејску реч села, која се у главном тексту појављује 71 пут, углавном се сматра да је стручни музички израз који се користио у музици или приликом рецитовања, али њено тачно значење није познато. Неки сматрају да је означавала паузу коју је требало направити у певању или можда и у певању и у свирању, ради размишљања у тишини. Због тога је не треба изговарати при читању псалама.

 6. (а) Како се деле Псалми? (б) Ко је, по свему судећи, дао коначан облик Псалмима?

⁶ Још од древних времена, Псалми се деле на пет књига, то јест делова: (1) Псалми 1-41, (2) Псалми 42-72, (3) Псалми 73-89, (4) Псалми 90-106 и (5) Псалми 107-150. Изгледа да је прву збирку тих песама саставио Давид. По свему судећи, Јехова је користио Јездру — свештеника и ’вештог преписивача Мојсијевог закона‘ — како би дао Псалмима њихов коначни облик (Језд. 7:6).

 7. Шта је још добро знати о Псалмима?

⁷ Збирка псалама је постепено настајала. То може бити разлог зашто се у различитим деловима неки псалми понављају. То су на пример псалми 14 и 53; 40:13-17 и 70; 57:7-11 и 108:1-5. Сваки од пет делова завршава се благосиљањем Јехове — доксологијом. Прве четири доксологије укључују и одговор народа, а пету чини заправо цео 150. псалам. (Видети фусноту за Псалам 41:13 у енглеском преводу Светог писма Нови свет — с референцама.)

 8. Шта је алфабетски акростих и шта је значајно у вези с његовом употребом у псалмима?

⁸ У девет псалама примењена је посебна врста композиције текста, која се назива алфабетски акростих зато што први стих или сви стихови прве строфе почињу првим словом хебрејског алфабета алеф (א), следећи стих(ови) другим словом бет (ב) и тако даље редом, те су заступљена сва или готово сва слова хебрејског алфабета (Псалми 9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119. и 145). Такав начин писања можда је коришћен ради лакшег памћења. Замисли какав су задатак имали певачи у храму који су морали напамет да науче дугачке песме као што је на пример 119. псалам! Занимљиво је да у Псалму 96:11 налазимо акростих Јеховиног имена. На хебрејском се прва половина тог стиха састоји од четири речи, а почетна слова тих речи читаних здесна налево заправо су четири хебрејска сугласника која чине тетраграм ЈХВХ (יהוה).

 9. (а) Зашто порука многих псалама продире дубоко у ум и срце? (б) Шта још доприноси њиховој снази и лепоти?

⁹ Те свете, лирске песме писане су на хебрејском у стиховима без риме и због свог стила и ритмичког тока мисли одишу ненадмашном лепотом. Њихова порука продире дубоко у ум и срце. Слике које дочаравају изразито су живописне. Чудесна дубина и ширина стихова — како тематска тако и емотивна — делимично се може приписати Давидовим изузетним животним искуствима која су му послужила као надахнуће за многе псалме. Мало људи је проживело толико тога — он је био пастир, био је сам у двобоју против Голијата, био је дворски музичар, бегунац окружен оданим пријатељима, али и издајицама, краљ и освајач, брижан отац притиснут раздорима у сопственој породици, човек који је два пута окусио горке последице тешког греха, али и одани Јеховин слуга који је истински волео његов Закон. Ако имамо на уму таква животна искуства, није никакво чудо што Псалми описују тако широк спектар емоција! Њиховој снази и лепоти доприносе и песнички паралелизми и контрасти, типични за хебрејску поезију (Пс. 1:6; 22:20; 42:1; 121:3, 4).

10. Шта је потврда веродостојности Псалама?

¹⁰ Снажна потврда веродостојности тих древних хвалоспева испеваних у част Јехови јесте и чињеница да су они у потпуном складу са осталим делом Библије. Писци грчког дела Библије често су цитирали Псалме (Пс. 5:9 [Римљ. 3:13]; Пс. 10:7 [Римљ. 3:14]; Пс. 24:1 [1. Кор. 10:26]; Пс. 50:14 [Мат. 5:33]; Пс. 78:24 [Јов. 6:31]; Пс. 102:25-27 [Јевр. 1:10-12]; Пс. 112:9 [2. Кор. 9:9]). Сам Давид је у својој задњој песми рекао: „Дух Јеховин говорио је преко мене, реч његова била је на мом језику.“ Тај дух је деловао на њега од дана када га је Самуило помазао (2. Сам. 23:2; 1. Сам. 16:13). И апостоли су цитирали Псалме. Петар је указао на „речи из Писма, које је свети дух прорекао преко Давидових уста“, док је Павле бројне цитате из Псалама у посланици Јеврејима назвао Божјим речима или их је увео изразом: „Као што свети дух каже“ (Дела 1:16; 4:25; Јевр. 1:5-14; 3:7; 5:5, 6).

11. Како је Исус оним што је изјавио пружио најјачи доказ о веродостојности Псалама?

¹¹ Најјачи доказ веродостојности Псалама пружио је ускрснули Господ Исус, када је својим ученицима рекао: „То је оно о чему сам вам говорио... да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.“ Тиме је Исус груписао књиге хебрејског дела Библије на начин који су Јудејци прихватали и добро познавали. Назив „Псалми“, који је он употребио, заправо је био заједнички назив треће групе библијских књига, која се називала „Списи“ (или: „Свети списи; Хагиографи“), а Псалми су били прва књига те групе. Потврду тога налазимо у речима које је само неколико сати раније рекао двојици ученика на путу у Емаус, када им је „протумачио... оно што је писано о њему у свим Писмима“ (Лука 24:27, 44).

САДРЖАЈ ПСАЛАМА

12. Шта већ на почетку Псалама пише о срећи и Краљевству?

¹² Прва књига (Псалми 1-41). Сви ти псалми, осим 1, 2, 10. и 33, приписују се Давиду. Први псалам већ на почетку истиче главну мисао. Он проглашава срећним човека који, за разлику од безбожних грешника, ужива у Јеховином закону и размишља о њему дан и ноћ како би га што боље примењивао. То је прво место у Псалмима где се описује како човек може бити срећан. Други псалам започиње озбиљним питањем и говори о томе како сви земаљски краљеви и владари заједнички „устају против Јехове и против његовог помазаника“. Јехова им се руга и у гневу им каже: „Ја сам поставио краља свога на Сиону, на светој гори својој.“ Он ће разбити и смрвити све противнике. Земаљским краљевима и владарима псалмиста поручује: „Служите Јехови са страхом“ и позива их да признају Божјег Сина уколико желе да избегну своју пропаст (2, 6. и 11. стих). Тако се у Псалмима већ на почетку истиче главна тема Библије — Божје Краљевство.

13. Шта се још истиче у првој књизи Псалама?

¹³ У првој књизи су истакнуте и молитве, како оне у којима се упућују молбе, тако и оне у којима се изричу захвале. У 8. псалму се упоређује Јеховина величина и човекова незнатност, а 14. псалам разоткрива лудост људи који не желе да се подложе Божјој власти. У 19. псалму се показује како Јеховина дивна стваралачка дела говоре о његовој слави, а стихови 7-14 истичу зашто је добро држати се Јеховиног савршеног закона и које то благослове доноси, о чему опширније говори 119. псалам. Опште је прихваћено да 23. псалам представља једно од највећих ремек-дела светске књижевности, али још величанственијим га чини задивљујућа једноставност којом писац изражава Јехови своје поверење и оданост. Кад бисмо барем сви могли ’многе дане пребивати у дому Јехове, Великог Пастира‘! (23:1, 6). У 37. псалму се пружају добри савети богобојазним људима који живе међу онима који чине зло, а 40. псалам говори о задовољству које човек осећа када врши Божју вољу, што је Давид лично искусио.

14. Шта друга књига Псалама говори о откупнини и које Давидове молитве садржи?

¹⁴ Друга књига (Псалми 42-72). На почетку ове књиге налази се осам псалама Корејевих синова. И 42. и 43. псалам приписују се Корејевим синовима будући да заправо чине једну песму с три строфе, повезане стихом који се понавља (42:5, 11; 43:5). У 49. псалму наглашава се да људски род не може сам понудити откупитеља и указује се на то да је Бог довољно моћан да откупи човека „из руку гроба“ (15. стих). Псалам 51 је молитва коју је Давид упутио Богу након тешког греха који је починио с Витсавејом, женом Урије Хетејина, и одраз је његовог искреног покајања (2. Сам. 11:1–12:24). Ова књига се завршава псалмом „О Соломону“, молитвом Јехови да благослови краља и подари му мир у његовом краљевству (Пс. 72).

15. Шта у трећој књизи Псалама пише о израелској историји, Јеховиним пресудама и његовом савезу за Краљевство?

¹⁵ Трећа књига (Псалми 73-89). Најмање два псалма из ове групе, наиме 74. и 79, написани су након разорења Јерусалима 607. пре н. е. У њима писац тугује због те трагедије и преклиње Јехову да помогне свом народу „због славе имена свога“ (79:9). У 78. псалму се износи историја Израела од Мојсијевог времена до времена када га је Давид почео ’беспрекорног срца пасти‘ (72. стих), а 80. псалам показује да је Јехова прави ’Пастир Израелов‘ (1. стих). У 82. и 83. псалму писац усрдно моли Јехову да изврши пресуду над својим непријатељима и непријатељима свог народа. Наравно, те молбе нису мотивисане жељом за осветом, него је то, према псалмистиним речима, потребно „да би тражили име твоје, Јехова... да би се знало да си једино ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом“ (83:16, 18). Последњи псалам из ове групе — 89. псалам — говори „о љубави Јеховиној“, која се на истакнут начин огледа у његовом савезу с Давидом. Тај савез гарантује Давиду наследника на његовом престолу који ће заувек владати пред Јеховом (стихови 1, 34-37).

16. Како четврта књига Псалама велича Јехову као краља и његову верност савезу који је склопио?

¹⁶ Четврта књига (Псалми 90-106). И ова књига садржи 17 псалама као и трећа књига. Започиње Мојсијевом молитвом, која истиче оштру супротност између Божјег вечног постојања и кратког животног века смртног човека. У 92. псалму се величају Јеховине предивне особине. Потом следи значајна група псалама, од 93. до 100, која започиње узвиком: „Јехова је почео краљевати!“ Зато „сви људи на земљи“, позива писац, „певајте Јехови, благосиљајте име његово!... Јер је велик Јехова и достојан највеће хвале.“ „Велик је Јехова на Сиону“ (93:1; 96:1, 2, 4; 99:2). У 105. и 106. псалму писац захваљује Јехови за чудесна дела која је учинио за свој народ и за то што је верно испунио савез који је склопио са Аврахамом, давши земљу његовим потомцима, иако су му безброј пута приговарали и бунили се против њега.

17. По чему је посебно занимљив 104. псалам и која се тема понавља од тог псалма па надаље?

¹⁷ Посебно је занимљив 104. псалам. Тај псалам велича Јехову због славе и величанства којима се оденуо и описује његову мудрост која се огледа у његовим многобројним делима и стваралаштву на Земљи. Потом се на врло изражајан начин, ускликом „Хвалите Јах!“ (35. стих), који се овде први пут јавља, истиче тема целе књиге Псалама. Тај позив свим Јеховиним слугама да му упућују хвале достојне његовог имена састоји се на хебрејском језику од само једне речи — халелујах — а људима је данас познатији у облику „Алилуја“. Након овог стиха тај израз се појављује на још 24 места, а неколико псалама и започиње и завршава се њиме.

18. (а) Који се рефрен истиче у 107. псалму? (б) Шта су Халел псалми?

¹⁸ Пета књига (Псалми 107-150). Псалам 107 нас упознаје с догађајима у којима је Јехова избављао свој народ, а опис је пропраћен мелодичним рефреном: „Нека захваљују Јехови за доброту његову и за чудесна дела према синовима људским“ (8, 15, 21. и 31. стих). Псалми 113-118 зову се Халел псалми. У Мишни стоји да су Јевреји певали те псалме приликом прославе Пасхе, Педесетнице, Празника сеница и Празника посвећења.

19. По чему се разликују 117. и 119. псалам и које су неке истакнуте одлике 119. псалма?

¹⁹ Псалам 117 оставља снажан утисак управо због своје једноставности. То је најкраћи псалам и уједно најкраће поглавље у Библији. Псалам 119 је најдужи псалам и уједно најдуже библијско поглавље. Има 176 стихова сврстаних у 22 алфабетски поређане строфе, од којих свака има 8 стихова. Сви ти стихови (изузев 90. и 122) на неки начин говоре о речи или закону Јехове Бога. Наиме, у свакој строфи се понављају неки или чак сви изрази (закон, опомена, наредба, заповест, одлука) који се налазе и у Псалму 19:7-14. На Божју реч се указује више од 170 пута неким од следећих израза: заповест, законска одлука, закон, наредба, пропис, опомена и реч.

20, 21. (а) Шта су ’песме за успињање‘? (б) Како оне показују да је Давид увиђао колико је важно да Божје слуге уједињено обожавају Бога?

²⁰ Затим следи још једна група псалама — 15 ’песама за успињање‘ — коју чине псалми од 120 до 134. Преводиоци тај израз преводе на разне начине јер његов смисао није сасвим јасан. Неки кажу да он указује на узвишен садржај тих псалама, премда не постоје разлози због којих би ове псалме требало уздизати изнад осталих надахнутих псалама. Многи тумачи заступају мишљење да увод тих псалама показује да су те песме певали верници који су се успињали ка Јерусалиму на прославу годишњих празника. Наиме, до Јерусалима се требало успети зато што се налазио у јудејским брдима. Давид је нарочито увиђао колико је важно да Божји народ уједињено обожава Бога. Радовао се позиву: „Хајдемо у дом Јеховин.“ Племена су се одазвала и успињала су се у град „да дају хвале имену Јеховином“. Због тога је он усрдно молио Бога да подари мир, сигурност и добро Јерусалиму. Рекао је: „Ради дома Јехове, Бога нашега, молићу се за твоје добро“ (Пс. 122:1, 4, 9).

²¹ У 132. псалму се говори о томе како се Давид заклео да се неће смирити док не нађе достојно почивалиште Јехови, чију је присутност предочавао ковчег савеза. Псалам прекрасним поетским језиком описује шта је Јехова рекао након што је ковчег био смештен на Сиону: „Ово је почивалиште моје заувек, овде ћу становати, јер сам тако желео.“ Јехова је прихватио то место као центар праве религије и „заповедио да тамо буде благослов“. У складу с тим је и позив: „Нека те са Сиона благослови Јехова“ (132:1-6, 13, 14; 133:3; 134:3; видети и 48. псалам).

22. (а) Како се у псалмима велича Јехова као Бог који је достојан хвале? (б) На који начин главна тема Псалама достиже врхунац у завршним псалмима?

²² Псалам 135 велича Јехову као Бога који је достојан хвале и који чини све што пожели, за разлику од безвредних и ништавних идола, чији ће градитељи постати попут њих. Следећи, 136. псалам, намењен је наизменичном певању, а сваки стих завршава се рефреном: „Вечна је љубав његова.“ Такав начин певања се очигледно практиковао у многим приликама (1. Лет. 16:41; 2. Лет. 5:13; 7:6; 20:21; Језд. 3:11). Псалам 137 описује како су јудејски изгнаници у Вавилону свим срцем чезнули за Сионом и сведочи да нису заборавили сионске песме, то јест псалме, иако су били далеко од домовине. Псалам 145 велича Јеховину доброту и краљевску власт и показује да он „чува све оне који га воле, а зле ће све истребити“ (20. стих). А у упечатљивом закључку, псалми од 146 до 150 поново истичу главну тему књиге тако што сваки од њих и започиње и завршава речима: „Хвалите Јах!“ Та мелодична хвала достиже врхунац у 150. псалму, где се чак 13 пута у само 6 стихова сва створења позивају да хвале Јехову.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

23. (а) Шта садржи жива порука Псалама? (б) Како та књига велича Јеховино име и власт?

²³ Због своје беспрекорне лепоте и стила, библијски псалми се на свим језицима убрајају у највреднија књижевна дела. Међутим, они нипошто нису само књижевна дела. Они су жива порука Свевишњег Господара свега што постоји — Јехове Бога. Они у великој мери разјашњавају темељна библијска учења, али првенствено говоре о Јехови, свом Аутору. Јасно показују да је он Створитељ свемира и свега што се у њему налази (8:3-9; 90:1, 2; 100:3; 104:1-5, 24; 139:14). Псалми величају и Јеховино име. Оно се појављује на око 700 места, а у скраћеном облику „Јах“ појављује се 43 пута. Због тога се може рећи да се Божје име у просеку јавља око 5 пута у сваком псалму. Осим тога, на Јехову се на око 350 места указује речју Елохим, што значи Бог. У бројним псалмима Јехова се назива „Суверени Господ“, што показује да је он Врховни Владар (68:20; 69:6; 71:5; 73:28; 140:7; 141:8).

24. Шта говоре Псалми о смртном човеку и које добре савете садрже?

²⁴ У оштрој супротности с вечним Богом, човек је у псалмима описан као створење коме треба откупитељ јер је рођено у греху, као ’смртни човек који се у прах враћа‘ и одлази у шеол, то јест симболично место где почивају умрли (6:4, 5; 49:7-20; 51:5, 7; 89:48; 90:1-5; 115:17; 146:4). У Псалмима се истиче колико је важно живети по Божјем закону и уздати се у Јехову (1:1, 2; 62:8; 65:5; 77:12; 115:11; 118:8; 119:97, 105, 165). Псалми одвраћају од охолости и „тајних греха“ (19:12-14, фуснота; 131:1) и саветују нам да се дружимо са онима који су поштени и који ће нас духовно изградити (15:1-5; 26:5; 101:5). Показују да узорним животом стичемо Јеховино одобравање (34:13-15; 97:10). Дају дивну наду, истичући да „спасење долази од Јехове“ и да ће Јехова онима који га се боје ’душу од смрти избавити‘ (3:8; 33:19). То нас доводи до пророчанстава.

25. (а) На шта често наилазимо у Псалмима? (б) Како је Петар помоћу Псалама разјаснио ко је Већи Давид?

²⁵ Псалми су препуни пророчанстава која се односе на Исуса Христа, „сина Давидовог“, и на улогу коју он има као Јеховин Помазаник и Краљa (Мат. 1:1). Када је на Педесетницу 33. н. е. настала хришћанска скупштина, свети дух је почео да омогућава апостолима да разумеју како су се та пророчанства испунила. Тог дана, Петар је у свом чувеном говору више пута цитирао из Псалама како би поткрепио оно о чему је говорио у свом осврту на „Исуса Назарећанина“. Задњи део његове аргументације готово у потпуности се темељио на цитатима из Псалама, којима је доказао да је Исус Христ Већи Давид и да Јехова није оставио Исусову душу у гробу, него да га је ускрснуо. Не, „Давид није узашао на небо“, али његов Господ јесте, како је то и било проречено у Псалму 110:1. А ко је Давидов Господ? Петар је дошао до упечатљивог врхунца свог говора одважно одговоривши: ’Тај Исус кога сте ви прибили на стуб‘! (Дела 2:14-36; Пс. 16:8-11; 132:11).

26. По чему се види да је Петров говор постигао свој циљ?

²⁶ Да ли је Петров говор, који се темељио на псалмима, постигао свој циљ? Крштење око 3 000 особа које су се тог дана придружиле хришћанској скупштини довољан је одговор на то питање (Дела 2:41).

27. Како је помоћу светог духа протумачен 2. псалам?

²⁷ Убрзо након тога, ученици су се на једном посебном састанку помолили Јехови и у молитви су цитирали Псалам 2:1, 2. Рекли су да су се те речи испуниле када су се владари удружено супротставили Божјем ’светом слузи Исусу, кога је Бог помазао‘. У извештају даље стоји да су се сви „испунили светим духом“ (Дела 4:23-31).

28. (а) О чему Павле на темељу Псалама пише у прва три поглавља посланице Јеврејима? (б) Како је Павле искористио Псалам 110:4 као темељ свог разматрања када је говорио о свештенику који је попут Мелхиседека?

²⁸ Осврнимо се сада на посланицу Јеврејима. У прва два поглавља налазимо више цитата из псалама који говоре о томе да је Исус већи од анђела јер му је Бог као свом Сину дао престо на небу. Павле на темељу Псалма 22:22 и других цитата показује да Исус има скупштину ’браће‘, који су део Аврахамовог потомства и „учесници у небеском позиву“ (Јевр. 2:10-13, 16; 3:1). Апостол затим у посланици Јеврејима, од 20. стиха 6. поглавља и даље у 7. поглављу, опширно пише о још једној служби коју Исус врши, објашњавајући да је он „заувек постао првосвештеник попут Мелхиседека“. На то Божје свечано обећање забележено у Псалму 110:4 Павле се неколико пута осврнуо како би доказао да је Исусова свештеничка служба вреднија од Аронове. Павле објашњава да по Јеховиној заклетви Исус Христ није постао свештеник на земљи него на небу, и да „он заувек остаје свештеник“, што значи да ће користи од његове свештеничке службе вечно трајати (Јевр. 7:3, 15-17, 23-28).

29. Који пример оданости Богу треба да опонашамо, у складу с Псалмима и објашњењем у Јеврејима 10:5-10?

²⁹ Надаље, у Јеврејима 10:5-10 сазнајемо да је Исус дубоко поштовао Божју вољу, по којој је требало да умре жртвеном смрћу, и да је чврсто одлучио да изврши ту вољу. То разматрање се темељи на Давидовим речима из Псалма 40:6-8. Тако је Исус свима нама пружио добар пример својом оданошћу Богу. Ако будемо размишљали о његовом ставу и настојали да га опонашамо, доживећемо неизмерне благослове и стећи ћемо Божје одобравање. (Видети и Псалам 116:14-19.)

30. Које су појединости у вези са завршетком Исусове службе биле проречене у Псалмима и на који начин су га сигурно тешиле?

³⁰ У Псалмима су биле проречене важне појединости о Исусовој служби, чији је врхунац била његова ужасна патња на мученичком стубу. Између осталог, било је проречено да ће му понудити сирће да пије, да ће бацати коцку за његове хаљине, да ће му руке и ноге бити у ранама, да ће му се ругати, али и нешто још теже, а то је да ће доживети душевну патњу која се огледа у његовом самртном вапају: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мат. 27:34, 35, 43, 46; Пс. 22:1, 7, 8, 14-18; 69:20, 21). На темељу онога што стоји у Јовану 19:23-30 можемо закључити да је чак и током тих мучних сати Исус налазио велику утеху и вођство у Псалмима, знајући да се сви ти стихови морају испунити до најситнијег детаља. Исус је знао да Псалми говоре и о његовом ускрсењу и прослављању. Несумњиво је о свему томе размишљао када је задње ноћи пре своје смрти ’запевао хвалоспеве‘, то јест псалме, са својим апостолима (Мат. 26:30).

31. Шта је у Псалмима проречено о Потомку који ће наследити Краљевство и о Исусовој скупштини?

³¹ Дакле, Псалми јасно показују да је „син Давидов“ и Потомак који ће наследити Краљевство заправо Исус Христ, који је сада прослављен и као Краљ и као Свештеник на небеском Сиону. Простор нам не допушта да детаљно опишемо како су се на Исусу као Јеховином Помазанику испунили сви они цитати из Псалама који се појављују у грчком делу Библије, али овде наводимо још неколико примера: Пс. 78:2 — Мат. 13:31-35; Пс. 69:4 — Јов 15:25; Пс. 118:22, 23 — Мар. 12:10, 11 и Дела 4:11; Пс. 34:20 — Јов. 19:33, 36; Пс. 45:6, 7 — Јевр. 1:8, 9. У Псалмима је такође било проречено да ће постојати Исусови прави следбеници који ће сачињавати његову скупштину, као и то да ће имати Божју наклоност и да ће доћи из свих народа како би заједнички хвалили Јеховино име. (Упоредити: Пс. 117:1 — Римљ. 15:11; Пс. 68:18 — Еф. 4:8-11; Пс. 95:7-11 — Јевр. 3:7, 8; 4:7.)

32. (а) Шта Псалми говоре о оправдању Јеховиног права да буде врховни владар и о његовим намерама у вези с Краљевством? (б) Како можемо изразити своје цењење, оданост и захвалност Јехови као краљу?

³² Проучавање Псалама може знатно продубити наше цењење према Јехови Богу као краљу, који влада посредством обећаног Потомка и Наследника Краљевства, који ће га прославити и доказати да Бог има право да буде врховни владар. Будимо заувек међу оданим Јеховиним слугама које се радују ’величанственом сјају славе његове‘ и о којима 145. псалам, насловљен као „Давидова хвала“, говори овако: „О слави краљевства твога причаће, и о моћи твојој говориће, да синовима људским објаве моћна дела твоја и славу величанственог краљевства твога. Краљевство је твоје краљевство вечно, и власт твоја траје кроз све нараштаје“ (Пс. 145:5, 11-13). О сјају Божјег успостављеног Краљевства којим влада Христ већ данас се говори људима свих народа, чиме се испуњава овај пророчански псалам. Како само треба да будемо захвални Богу за то Краљевство и за његовог Краља! Заиста су на месту закључне речи Псалама: „Све што дише нека хвали Јах! Хвалите Јах!“ (Пс. 150:6).

[Фуснота]