Да ли имаш Јеховин осећај за правду?

1, 2. (а) Коју су неправду доживели Навутеј и његови синови? (б) Шта ћемо научити из примера који ће бити обрађени у овом чланку?

ЗАМИСЛИМО следећу сцену. Један човек је оптужен да је починио озбиљан злочин. Против њега су сведочили лажни сведоци, који су били на гласу као покварени људи. На крају су тај човек и његови синови били погубљени. Сигурно је то страшно утицало на оне који воле правду! Међутим, ово није нека измишљена прича. У питању је оно што се десило Навутеју, верном Јеховином слуги, који је живео у време израелског краља Ахава (1. Краљ. 21:11-13; 2. Краљ. 9:26).

² У овом чланку ћемо најпре видети шта се тачно десило Навутеју. Касније ћемо размотрити и пример једног зрелог старешине из првог века, који је у једном тренутку погрешно проценио ствари. Ти примери ће нам помоћи да видимо колико је важно да будемо понизни и да спремно опраштамо ако желимо да имамо Јеховин осећај за правду.

3, 4. (а) Шта знамо о Навутеју? (б) Зашто је одбио да прода свој виноград?

³ Навутеј је живео у време када се већина Израелаца поводила за лошим примером краља Ахава и његове зле жене, Језавеље. Тај краљ и његова краљица обожавали су Вала и нису уважавали Јехову и његова мерила. С друге стране, Навутеј је био веран Јехови и био је спреман да положи свој живот за њега.

⁴ Прочитати 1. Краљевима 21:1-3. Краљ Ахав је желео да купи Навутејев виноград или да му у замену да бољи, али је то Навутеј одбио. Зашто? С поштовањем је објаснио краљу: „Никада ти не бих дао наследство својих праочева јер знам да би то у Јеховиним очима било неисправно.“ Навутеј је знао да Јеховин закон забрањује да се породично имање бесповратно прода (Лев. 25:23; Бр. 36:7). Он је поштовао Јеховин закон.

 5. Шта је Језавеља учинила да би се докопала Навутејевог винограда?

⁵ Нажалост, када је Навутеј одбио да прода виноград, краљ Ахав и зла Језавеља су се окомили на њега. Она је смислила да га осуде на основу лажног сведочења два покварена човека. Тако су Навутеј и његови синови били погубљени. Шта ће Јехова учинити поводом ове страшне неправде?

6, 7. Како је Јехова показао да воли правду и зашто је то било утешно?

⁶ Јехова је одмах послао пророка Илију код Ахава. Илија је осудио Ахава да је убица и лопов. Коју казну је Јехова изрекао? Ахав, његова жена и његови синови биће погубљени, као што су то били Навутеј и његови синови (1. Краљ. 21:17-25).

⁷ Иако су Навутејева породица и пријатељи патили због страшне неправде коју је Ахав починио, сигурно им је донекле лакнуло када су сазнали како је Јехова брзо реаговао на ту неправду. Међутим, убрзо ће њихова понизност и поверење у Јехову бити испитани. Како?

 8. Шта се десило када је Ахав чуо Јеховину осуду?

⁸ Када је Ахав чуо Јеховину осуду, „раздерао је своје хаљине и ставио кострет на своје тело. Постио је, спавао у кострети и ходао потиштено“. Дакле, понизио се и било му је веома жао због оног што је учинио. Шта се затим десило? Јехова је рекао Илији: „Зато што се понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота. У време његовог сина пустићу зло на његов дом“ (1. Краљ. 21:27-29; 2. Краљ. 10:10, 11, 17). Јехова, који испитује срца, указао је Ахаву милост (Посл. 17:3).

 9. Зашто је за Навутејеву породицу и пријатеље понизност била тако важна?

⁹ Како је то што је Јехова указао Ахаву милост могло да утиче на Навутејеву породицу и пријатеље? То је могао бити испит њихове вере. Али понизност би их штитила и помогла им да наставе да верно служе Јехови. Она би их навела да нимало не сумњају у Јеховину праведност. (Прочитати Поновљене законе 32:3, 4.) Неправда која је учињена Навутеју и његовим синовима биће у потпуности исправљена када их Јехова у будућности буде ускрснуо међу праведницима (Јов 14:14, 15; Јов. 5:28, 29). Зашто је још понизност важна? Она помаже особи да задржи на уму да ће „истинити Бог донети суд о сваком делу и о свему што је скривено, и рећи ће да ли је оно добро или зло“ (Проп. 12:14). Дакле, када Јехова просуђује ствари, он узима у обзир и чињенице које ми не познајемо. Зато понизност штити оне који су жртве неправде од духовног пада и губитка вере.

10, 11. (а) Када наш осећај за правду може бити испитан? (б) Како ће нам помоћи понизност?

¹⁰ Размислимо сада о нашем времену. Како би реаговао ако би старешинство донело одлуку коју можда не разумеш или се не слажеш с њом? На пример, шта би учинио ако ти или неко с ким си близак не можете више да служите у одређеном својству? Шта ако твој брачни друг, дете или пријатељ буду искључени, а ти се не слажеш с тим? Шта ако сматраш да неко ко је починио неки преступ не заслужује милосрђе које му је указано? Овакви случајеви могу бити испит за нашу веру у Јехову и његову организацију. Како ће нам помоћи понизност? Погледајмо два начина.

¹¹ Као прво, понизност ће нам помоћи да признамо да не познајемо све чињенице. Без обзира колико смо упућени у неку ситуацију, ипак не можемо да читамо срца. То може само Јехова (1. Сам. 16:7). Та непобитна чињеница ће нас подстаћи да понизно признамо да немамо потпуни увид. Тада ћемо бити спремни да своје размишљање ускладимо с Јеховиним. Као друго, понизност ће нам помоћи да будемо подложни и стрпљиви док чекамо на Јехову да исправи било коју стварну неправду. Један мудар човек из библијских времена је о томе рекао: „Знам да ће добро бити онима који се боје истинитог Бога [...] Али зломе неће бити добро, нити ће продужити дане своје“ (Проп. 8:12, 13). Понизност је увек најбољи пут и за нас и за друге. (Прочитати 1. Петрову 5:5.)

12. Зашто ћемо осмотрити оно што се десило у скупштини у Антиохији?

¹² Хришћани из Антиохије у Сирији суочили су се са ситуацијом која је испитала не само њихову понизност него и спремност да опраштају. Погледајмо шта се десило у тој скупштини из првог века и на основу тога испитајмо да ли смо спремни да опраштамо. Оно што се десило с Петром у Антиохији помоћи ће нам да схватимо да Јехова може да користи људе који праве грешке, а да притом не снижава своја мерила.

13, 14. (а) Шта знамо о Петру? (б) Како је Петар показао да је храбар?

¹³ Апостол Петар је био зрео старешина за ког су чули многи хришћани у првом веку. Директно је сарађивао са Исусом и имао је многа важна задужења (Мат. 16:19). Примера ради, 36. године је пренео добру вест Корнелију и његовим укућанима. То је био важан догађај, пошто је Корнелије био необрезани нејевреј. Када су Корнелије и његови укућани примили свети дух, Петар је увидео да се они сада могу крстити као хришћани. Зато је рекао: „Може ли ико ускратити воду да се не крсте ови који су примили свети дух као што смо га и ми примили?“ (Дела 10:47).

¹⁴ Године 49, апостоли и старешине у Јерусалиму су се окупили да би размотрили да ли нејевреји који су прихватили хришћанство треба да се обрежу. На том састанку, Петар је одважно подсетио браћу да је био сведок када су нејевреји примили свети дух, иако нису били обрезани. То што је рекао помогло је водећем телу из првог века да донесе добру одлуку (Дела 15:6-11, 13, 14, 28, 29). Сигурно су хришћани и јеврејског и нејеврејског порекла ценили то што је храбро изнео чињенице. Било је лако имати поверења у тако зрелог и духовног човека (Јевр. 13:7).

15. Коју је грешку Петар направио у скупштини у Антиохији? (Видети слику на почетку чланка.)

¹⁵ Кратко након састанка 49. године, Петар је отишао у Антиохију у Сирији. Док је тамо био, радо се дружио с нејеврејском браћом. Несумњиво им је много значило његово знање и искуство. Међутим, одједном је престао да једе с њима. Чак је утицао и на друге јеврејске хришћане, на пример на Варнаву, да и они следе његов пример. То је нејеврејске хришћане веома изненадило и разочарало. Шта је навело једног тако зрелог старешину да направи грешку која је чак могла довести до подела у скупштини? Што је још важније, како нам то што се десило с њим може помоћи ако нас неки старешина повреди речима или делима?

16. (а) Како је Петар прекорен? (б) Која питања се намећу?

¹⁶ Прочитати Галатима 2:11-14. Петар је упао у замку страха од људи (Посл. 29:25). Иако је знао Јеховин став према нејеврејским хришћанима, уплашио се шта ће рећи јеврејски хришћани који су дошли из Јерусалима. Због тога га је апостол Павле прекорио и рекао му да је лицемеран. Зашто му је то рекао? Зато што је чуо Петра како на састанку 49. у Јерусалиму брани нејеврејске хришћане (Дела 15:12; Гал. 2:13). Сада се намећу следећа питања: Како ће нејеврејски хришћани реаговати на Петрово неправедно поступање? Да ли ће се спотаћи у вери? Да ли ће Петар изгубити своја задужења?

17. Како је Јехова реаговао када је Петар исправио свој став?

¹⁷ Очигледно је Петар исправио свој став. Иако је био прекорен, нигде у Библији не можемо наћи да је остао без својих задужења. Заправо, Јехова га је касније надахнуо да напише две библијске књиге. У једној од њих, Петар за Павла каже да је „вољени брат“ (2. Петр. 3:15). Грешка коју је Петар направио сигурно је била болна за нејеврејске хришћане у Антиохији. Међутим, Исус, поглавар скупштине, није престао да га користи (Еф. 1:22). Тако су хришћани у скупштини у Антиохији имали прилику да се угледају на Исуса и његовог Оца и спремно опросте Петру. Надамо се да се нико од њих није спотакао због његове грешке.

18. У којим ситуацијама би требало да покажемо да имамо Јеховино гледиште о правди?

¹⁸ У првом веку није било савршеног старешине, као што га ни данас нема, будући да „сви често грешимо“ (Јак. 3:2). Можда смо свесни те чињенице, али друга је прича када смо лично погођени. Да ли ћемо и у таквој ситуацији показати да имамо Јеховино гледиште о правди? На пример, како ћемо реаговати уколико неки старешина каже нешто што делује као да има предрасуде? Надаље, да ли ћемо се спотаћи ако он непромишљено каже нешто што нас повреди? Уместо да брзо закључимо како тај брат не треба више да буде старешина, зар не би било боље да стрпљиво чекамо на Исуса, поглавара скупштине? Да ли ћемо се потрудити да стекнемо ширу слику, можда тако што ћемо узети у обзир многе године верне службе тог брата? Уколико брат који нам је учинио нешто нажао настави да служи као старешина, или чак добије додатна задужења, да ли ћемо бити срећни због њега? Ако смо спремни да опростимо, показаћемо да имамо Јеховино гледиште о правди. (Прочитати Матеја 6:14, 15.)

19. На шта треба да будемо одлучни?

¹⁹ С обзиром да волимо правду, једва чекамо да Јехова искорени сваку врсту неправде коју трпимо због Сатане и његовог злог света (Ис. 65:17). До тада, будимо одлучни да, када се суочимо с неправдом, понизно признамо да не познајемо све чињенице и спремно опростимо онима који нам учине нешто нажао. Тако ћемо показати да имамо Јеховино гледиште о правди.