Питања читалаца
• Да ли је Луцифер име које Библија користи за Сатану?
Име Луцифер се у Писму појављује једном и то само у неким преводима Библије. На пример, King James Version преводи Исаију 14:12: „Ти паде с неба, о Луциферу, зорин сине!“
Хебрејска реч преведена са „Луцифер“ значи „сјајан“. Септуагинта користи грчку реч која значи „онај који доноси јутро“. Стога, неки преводи ту изворну хебрејску реч преводе као „јутарња звезда“ или „звезда даница“. Али Јеронимова латинска Вулгата користи реч „Луцифер“ („светлоноша“), и то је разлог због чега се тај израз појављује у различитим преводима Библије.
Ко је тај Луцифер? Израз „сјајан“ или „Луцифер“ налази се као део онога што је Исаија пророчански заповедио Израелцима да изнесу као „песму [„причу“, ДК] о вавилонском краљу“. Стога је то део приче који је првенствено упућен вавилонској династији, почев од Навуходоносора. Да је тај епитет „сјајан“ дат човеку а не неком духовном створењу надаље се види и из следеће изјаве: „Ти у Шеол паде“. Шеол је заједнички гроб човечанства — а не неко место које је запосео Сатана Ђаво. Осим тога, они који виде Луцифера у том стању питају: „То л’ је онај [човек, NW] који је чинио да се земља тресе?“ Јасно је да се израз „Луцифер“ односи на једног човека, а не на неко духовно створење (Исаија 14:4, 15, 16).
Зашто је један тако значајан опис упућен вавилонској династији? Морамо схватити да је вавилонски краљ требало да буде назван сјајним тек после његовог пада и то на један подругљив начин (Исаија 14:3). Себичан понос је покретао вавилонске краљеве да себе издижу изнад других. Охолост династије је била толико велика да се описује као хвалисање: „Попећу се до неба, више звезда Божјих престо свој ћу уздигнути, сешћу на гору зборну, на страну северну... са Свевишњим једнак ћу ја бити“ (Исаија 14:13, 14).
’Звезде Божје‘ су краљеви из Давидове краљевске лозе (Бројеви 24:17). Од Давида па надаље, те „звезде“ су владале с горе Сион. Кад је Соломон изградио храм у Јерусалиму, назив Сион је почео да се примењује на читав град. Под савезом Закона, сви мушкарци у Израелу су били обавезни да одлазе на Сион три пута годишње. Тако је он постао ’гора зборна‘. Својом решеношћу да покори јудејске краљеве, а затим да их уклони с те горе, Навуходоносор открива своју намеру да се уздигне изнад тих „звезда“. Уместо да припише заслугу Јехови за победу над њима, он се охоло поставља на Јеховино место. Зато се тек после свог пада вавилонска династија подругљиво назива ’сјајном‘.
Понос вавилонских владара заиста је одражавао став ’бога овог система ствари‘ — Сатане Ђавола (2. Коринћанима 4:4). И он жуди за моћи и чезне да заузме место изнад Јехове Бога. Али Луцифер није име које је Библија дала Сатани.
• Зашто 1. Летописа 2:13-15 говори да је Давид седми Јесејев син, док 1. Самуилова 16:10, 11 указује да је он био осми?
Када се краљ древног Израела, Саул, одвратио од правог обожавања, Јехова Бог је послао пророка Самуила да помаже за краља једног од Јесејевих синова. Надахнути извештај тог историјског догађаја, који је Самуило записао у 11. веку пре н. е., представља Давида као осмог Јесејевог сина (1. Самуилова 16:10-13). Па ипак, извештај који је забележио свештеник Јездра, око 600 година касније, каже: „Јесеј роди Елијава, првенца, Аминадава, другога, Саму, трећега, Натанаила, четвртога, Радаја, петога, Осема, шестога, Давида, седмога“ (1. Летописа 2:13-15). Шта се десило једном од Давидове браће и зашто је Јездра изоставио његово име?
Писмо наводи да Јесеј „имаше осам синова“ (1. Самуилова 17:12). Један од његових синова очигледно није живео довољно дуго да би се оженио и имао децу. Пошто није имао потомство, није имао право на племенско наслеђе нити било какав значај у родословним записима Јесејеве лозе.
Замислимо како је било у Јездрино време. Размисли о околностима под којима је саставио књиге Летописа. Изгнанство у Вавилону се завршило око 77 година раније и Јевреји су се поново вратили у своју земљу. Персијски краљ је опуномоћио Јездру да наименује судије и учитеље Божјег Закона и да украси дом Јеховин. Постојала је потреба за тачним родословним записом како би се потврдило племенско наслеђе и да би се засигурало да само опуномоћени људи служе као свештеници. Тако је Јездра направио један комплетан извештај историје те нације, укључујући и тачан и поуздан извештај о Јудиној и Давидовој лози. Име Јесејевог сина који је умро без деце било је неважно. Зато је Јездра изоставио његово име.