Прецизна до детаља

Да ли археолошки докази потврђују оно што је записано у Библији? У једном часопису који се бави библијском археологијом, 2014. је изашао чланак у ком се наводи да археолошка открића потврђују да је постојало „најмање 50 особа“ које се спомињу у хебрејском делу Светог писма (Biblical Archaeology Review). На тој листи би се могла наћи још нека имена. Примера ради, погледајмо шта је археологија открила о човеку по имену Татнај.

У једном периоду историје је Јерусалим припадао пространом Персијском царству. Он се налазио са западне стране Еуфрата, на подручју које су Персијанци називали подручје „с оне стране Реке“. Након што су освојили Вавилон, Персијанци су ослободили јеврејске заробљенике и дозволили им да обнове Јеховин храм у Јерусалиму (Јездра 1:1-4). Међутим, људи с тог подручја су се противили изградњи храма. Да би је обуставили, лажно су оптужили Јевреје за побуну против Персије (Јездра 4:4-16). Током владавине краља Дарија I (522-486. пре н. е.), персијски намесник по имену Татнај је добио задужење да то испита. Библија каже да је он био „намесник с оне стране Реке“ (Јездра 5:3-7).

Пронађени су многи записи на клинастом писму у којима се спомиње Татнај. Претпоставља се да је то документација која је припадала једној породици. Један од тих записа, који је очигледно био уговор о трансакцији, датира из 502. пре н. е., што је била 20. година владавине краља Дарија I. Тај уговор је занимљив зато што је сведок споменуте трансакције био слуга „Татануа, намесника с оне стране Реке“, то јест Татнаја о ком је писао библијски пророк Јездра.

Које је задужење имао Татнај? Године 535. пре н. е., персијски краљ Кир Велики је своју територију поделио на провинције. Вавилон и с оне стране Реке био је назив једне од њих. Она је касније подељена на две засебне. Провинција С оне стране Реке је обухватала подручје Келе-Сирије, Феникије, Самарије и Јуде, а њоме се управљало из Дамаска. Татнај је управљао овом облашћу од 520. до 502. пре н. е.

По повратку из Јерусалима, Татнај је известио краља Дарија да Јевреји тврде да су добили дозволу од Кира да обнове Јеховин храм. Даљња истрага у краљевској архиви потврдила је да је то тачно (Јездра 5:6, 7, 11-13; 6:1-3). Зато је Дарије наредио Татнају да пусти Јудејце да обављају свој посао, што је он и послушао (Јездра 6:6, 7, 13).

Иако Татнај није личност од великог историјског значаја, вредно је запазити да Библија прецизно наводи титулу коју је он имао — „намесник с оне стране Реке“. То још једном потврђује да је оно што стоји у Библији у складу са археолошким налазима.