15. библијска књига — Јездра

Писац: Јездра

Место писања: Јерусалим

Писање завршено: отприлике 460. пре н. е.

Обухваћено раздобље: од 537. до отприлике 467. пре н. е.

 1. Која пророчанства су гарантовала да ће Јерусалим бити обновљен?

БЛИЖИО се крај прореченог раздобља од 70 година током којег је Јерусалим лежао пуст након што су га разорили Вавилонци. Вавилон је био познат по томе што никада није ослобађао своје заробљенике, али показало се да је Јеховина реч снажнија од вавилонске моћи. Назирало се ослобођење Јеховиног народа. Ускоро ће бити обновљен Јеховин храм који је био разорен, а на Јеховином олтару ће се поново приносити жртве за очишћење греха. У Јерусалиму ће се поново чути клицање и хвале Јеховиних слугу. Јеремија је прорекао колико ће опустошење трајати, а Исаија је прорекао како ће заробљеници бити ослобођени. Исаија је чак навео по имену Кира Персијанца, који ће као ’Јеховин пастир‘ оборити поносни Вавилон с положаја треће светске силе у библијској историји (Иса. 44:28; 45:1, 2; Јер. 25:12).

 2. Када је и под каквим околностима пао Вавилон?

² Пропаст је задесила Вавилон у ноћи 5. октобра 539. пре н. е. (према грегоријанском календару), док су вавилонски краљ Валтасар и његови великаши пили у част својих демонских богова. Гозба је била разуздана, а ти пагани су чак користили свете посуде из Јеховиног храма и из њих се опијали. Стога је било сасвим на месту што се те ноћи Кир налазио пред вавилонским зидинама како би испунио пророчанство.

 3. Који Киров проглас је омогућио да се обнови света служба Јехови тачно 70 година од опустошења Јерусалима?

³ Година 539. пре н. е. заправо је кључна година, што потврђује и световна и библијска историја. Током прве године краљевања у Вавилону Кир је „по целом свом краљевству... објавио“ да Јудејци могу да оду у Јерусалим како би обновили Јеховин дом. Тај проглас је вероватно био издат крајем 538. пре н. е. или почетком 537. пре н. е.a Верни остатак се вратио у Јерусалим на време да сагради олтар и принесе прве жртве у ’седмом месецу‘ (тишрију, који одговара нашем септембру-октобру) 537. пре н. е. — тачно 70 година од месеца у којем је Навуходоносор опустошио Јуду и Јерусалим (Језд. 1:1-3; 3:1-6).

 4. (а) У каквим околностима је настала Јездрина књига и ко ју је написао? (б) Када је написана и које раздобље обухвата?

⁴ Дошло је време обнове. У таквим околностима је настала Јездрина књига. Будући да је текст од 27. стиха 7. поглавља па све до 9. поглавља написан у првом лицу, може се јасно закључити да је писац био Јездра. Пошто је био „вешт преписивач Мојсијевог закона“ и човек који је живео по вери те је ’припремио своје срце да истражује Јеховин закон, да поступа по њему и да њему поучава‘, Јездра је био добро оспособљен да напише овај историјски извештај, као што је написао и Летописе (Језд. 7:6, 10). Будући да је Јездрина књига наставак Летописа, многи сматрају да је написана у исто време — отприлике 460. пре н. е. Она обухвата раздобље од 70 година, које је трајало од времена када су Јудејци били скрхан и раштркан народ, „смрти предани“, до завршетка градње другог храма и очишћења свештенства након Јездриног повратка у Јерусалим (Језд. 1:1; 7:7; 10:17; Пс. 102:20).

 5. У каквој је вези Јездрина књига с Немијином и на којим језицима је написана?

⁵ Хебрејско име Јездра значи „помоћ“. Јездрина и Немијина књига првобитно су биле један свитак (Нем. 3:32).b Јевреји су касније поделили тај свитак на два дела која су назвали Прва и Друга Јездрина. У савременим Библијама на хебрејском, те две књиге се називају Јездра и Немија, као што се називају и у другим савременим Библијама. Део Јездрине књиге (4:8–6:18 и 7:12-26) написан је на арамејском, а остатак на хебрејском. Из тога можемо закључити да је Јездра добро знао оба језика.

 6. Шта потврђује тачност Јездрине књиге?

⁶ Данас већина изучавалаца Библије прихвата тачност Јездрине књиге. Вилијам Олбрајт је у једној својој студији овако написао о припадности Јездрине књиге библијском канону: „Археолошки подаци јасно су и недвосмислено доказали истинску аутентичност књига Јеремије и Језекиља, као и Јездре и Немије. Потврдили су уврежену слику о догађајима и о редоследу којим су се они одвијали“ (The Bible After Twenty Years of Archaeology).

 7. Шта показује да је Јездрина књига заиста део Божје Речи?

⁷ Премда писци хришћанског грчког дела Библије не цитирају директно из Јездрине књиге нити директно указују на њу, нема сумње у то да она припада библијском канону. Она описује Јеховин однос према Јудејцима све до времена када је направљен попис надахнутих хебрејских књига, који је према јеврејској традицији већим делом саставио Јездра. Осим тога, Јездрина књига потврђује тачност свих пророчанстава о обнови, доказујући тако да је саставни део Божје Речи и да је у потпуном складу с њом. Поред тога, она велича исправан начин обожавања и посвећује велико име Јехове Бога.

САДРЖАЈ ЈЕЗДРИНЕ КЊИГЕ

 8. Опиши догађаје који су довели до краја 70-годишњег опустошења.

⁸ Повратак остатка (1:1–3:6). Јехова је утицао на персијског краља Кира тако да је он издао проглас да се Јудејци врате у Јерусалим и саграде Јеховин дом. Јудејце који су одлучили да остану у Вавилону Кир је подстакао да дају великодушне прилоге за тај подухват, а онима који су одлучили да се врате допустио је да понесу посуде које су биле однете из првог храма. За намесника који ће водити ослобођени народ био је изабран Зоровавељ (Сасавасар), један од поглавара из краљевског Јудиног племена и потомак краља Давида, а првосвештеник је био Исус (Језд. 1:8; 5:2; Зах. 3:1). Остатак, који је бројио 42 360 верних Јеховиних слугу, међу којима су били мушкарци, жене и деца, кренуо је на далек пут. До седмог месеца, према јеврејском календару, већ су били у својим градовима, а затим су се окупили у Јерусалиму како би принели жртве на месту где је некада стајао храмски олтар и прославили Празник сеница у јесен 537. пре н. е. Тако се 70 година опустошења завршило тачно на време.c

 9. Како је почела градња храма и шта се касније догодило?

⁹ Обнова храма (3:7–6:22). Материјал је био сакупљен, па су друге године након њиховог повратка били постављени темељи Јеховиног храма уз радосно клицање народа и плач старијих Јудејаца који су се сећали првог храма. Околни народи, који су заправо били њихови противници, понудили су се да помогну при градњи, тврдећи како и они траже истог Бога, али јудејски остатак је одлучно одбио било какво удруживање с њима. Од времена владавине краља Кира па све до владавине краља Дарија противници су покушавали да обесхрабре и уплаше Јудејце и прекину им посао. На крају, у данима „Артаксеркса“ (Бардије или можда припадника свештеничке касте који се звао Гаумата, 522. пре н. е.) успели су краљевском забраном да на силу зауставе посао. Забрана је била на снази „све до друге године владања Дарија, краља Персије“ (520. пре н. е.), више од 15 година након полагања темеља (4:4-7, 24).

10. (а) Како је подршка Божјих пророка заједно с краљевом наредбом помогла да се заврши посао? (б) Каква радост је обележила посвећење другог храма?

¹⁰ Тада је Јехова послао своје пророке Агеја и Захарију да подигну Зоровавеља и Исуса, па су се грађевински радови наставили с новим жаром. Противници су се поново жалили краљу, али радови су настављени несмањеним полетом. Дарије I (Хистасп) прегледао је Киров првобитни проглас и потом је заповедио да се радови наставе и да их нико не омета. Чак је заповедио противницима да набаве све што је потребно како би се олакшала градња. Уз сталну подршку Јеховиних пророка градитељи су завршили градњу храма за мање од пет година. Било је то у месецу адару шесте године Дарија, то јест пред почетак пролећа 515. пре н. е. Целокупна градња трајала је отприлике двадесет година (6:14, 15). Затим су радосно одржали свечаност посвећења Божјег дома и принели одговарајуће жртве. Народ је затим прославио Пасху, а онда су „седам дана... радосно славили Празник бесквасних хлебова“ (6:22). Радост и весеље обележили су посвећење тог другог храма, на славу Јехови.

11. Како је краљ дао Јездри „све што је тражио“ и како је Јездра реаговао на то?

¹¹ Јездра се враћа у Јерусалим (7:1–8:36). Прошло је готово 50 година. Била је 468. пре н. е., седма година персијског краља Артаксеркса (који је био познат као Дугоруки јер му је десна рука била дужа од леве). Краљ је дао вештом преписивачу Јездри „све што је тражио“ за пут у Јерусалим како би тамо пружио Јудејцима преко потребну помоћ (7:6). Овластивши га за тај задатак, краљ је подстакао Јудејце да и они пођу с Јездром. Дао му је сребрне и златне посуде за храмску службу, као и жито, вино, уље и со. Свештенике и храмске раднике ослободио је плаћања пореза. Краљ је заповедио Јездри да поучи народ и објавио је да ће свако ко се не буде држао Јеховиног и краљевог закона бити најстроже кажњен. Јездра је био захвалан Јехови што му је исказао такву милост преко краља и одмах је почео да извршава свој задатак.

12. Како је Јехова показао да је током целог путовања био уз Јездру и његове људе?

¹² Одатле је Јездра почео да описује оно што је лично видео, па је писао у првом лицу. Сакупио је јудејске повратнике на реци Ави како би им дао последња упутства. Довео је неке Левите и придружио их групи од 1 500 одраслих мушкараца која је већ била окупљена. Јездра је био свестан опасности које су их чекале на путу, али није хтео да тражи пратњу од краља јер се то могло протумачити као да немају веру у Јехову. Уместо тога, прогласио је пост и са свима окупљенима почео је да се моли Богу. Јехова је услишио ту молитву и његова рука је била над њима током целог тог дугог путовања. Тако су успели да безбедно донесу благо (према данашњим вредностима отприлике 35 000 000 евра) у Јеховин дом у Јерусалиму (8:26, 27 и фусноте).

13. Како је Јездра уклонио нечистоћу међу Јудејцима?

¹³ Чишћење свештенства (9:1–10:44). Међутим, није баш све текло без проблема током 69 година живота у обновљеној земљи. Јездра је сазнао нешто што га је јако узнемирило. Наиме, и обичан народ и свештеници и Левити женили су се паганкама из Ханана. Верни Јездра био је запањен. Изнео је тај проблем Јехови у молитви. Народ је признао свој грех и замолио Јездру да ’буде јак и крене на посао‘ (10:4). Јездра је подстакао Јудејце да оставе жене туђинке којима су се оженили насупрот Божјем закону, тако да је та нечистоћа била одстрањена у року од три месеца (10:10-12, 16, 17).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

14. Шта Јездрина књига показује с обзиром на Јеховина пророчанства?

¹⁴ Као прво, Јездрина књига је корисна зато што показује да се Јеховина пророчанства непогрешиво тачно испуњавају. Јеремија, који је тако тачно прорекао разорење Јерусалима, прорекао је и да ће град бити обновљен након 70 година (Јер. 29:10). Јехова је у право време исказао милосрђе свом народу, верном остатку, и вратио га у Обећану земљу да тамо настави да му служи.

15. (а) У ком смислу је обновљени храм служио сврси коју му је наменио Јехова? (б) У ком смислу није био величанствен као први храм?

¹⁵ Обновљени храм је поново величао свету службу Јехови међу његовим народом и сведочио о томе да Јехова на диван начин милостиво благосиља оне који му се обрате и који желе да га обожавају на исправан начин. Иако тај храм није био величанствен као Соломонов, служио је својој сврси у складу с  Божјом вољом. Нови храм није био раскошан. Није могао да се мери с првим храмом ни што се тиче духовног блага, јер у њему више није било ковчега савеза и неких других предмета.d Ни свечаност поводом посвећења Зоровавељевог храма није се могла упоредити са свечаношћу поводом посвећења храма у Соломоново време. Број жртвованих говеда и оваца није био ни један посто од броја жртава које су биле принете у Соломоновом храму. Облак Јеховине славе није испунио други храм, као што је испунио претходни, нити је ватра од Јехове сишла како би спалила жртве паљенице. Упркос томе, оба храма су служила важној сврси — величала су обожавање Јехове, правог Бога.

16. Који је храм надмашио славу земаљских храмова?

¹⁶ Храм који је саградио Зоровавељ, свети шатор који је направио Мојсије и храмови које су саградили Соломон и Ирод, заједно са свим пропратним одликама, заправо су предочавали нешто друго. Представљали су ’прави шатор, који је подигао Јехова, а не човек‘ (Јевр. 8:2). Тај духовни храм омогућава да се људи на темељу Христове помирбене жртве приближе Јехови и служе му (Јевр. 9:2-10, 23). Јеховин величанствени духовни храм је ненадмашан у слави и неупоредив у лепоти и привлачности. Његов сјај не бледи и ниједно здање на Земљи не може се упоредити с њим.

17. Које вредне поуке можемо наћи у Јездриној књизи?

¹⁷ Јездрина књига садржи поуке које су изузетно важне за данашње хришћане. У њој читамо о Јеховином народу који је спремно давао прилоге за његово дело (Језд. 2:68; 2. Кор. 9:7). Сигурно нас је охрабрило када смо сазнали како се Јехова увек бринуо да се одрже празници њему у част и како их је благосиљао (Језд. 6:16, 22). У књизи можемо видети добар пример Нетинеја и других верних странаца који су се придружили остатку како би свим срцем подржали обожавање Јехове (2:43, 55). Присетимо се и како се народ понизно покајао када га је Јездра упозорио на грех који су починили женећи се паганкама из околних народа (10:2-4). Лоше друштво довело је до тога да се Бог разгневио на њих (9:14, 15). Радост и ревност с којом су Јудејци вршили Јеховино дело донела им је његово признање и благослов (6:14, 21, 22).

18. Зашто је обнова Јеховиног народа била важан корак који је водио до доласка Месијанског Краља?

¹⁸ Премда на Јеховином престолу у Јерусалиму више није седео краљ, обнова је пробудила наду да ће Јехова правовремено омогућити рођење обећаног Краља из Давидове лозе. Обновљени народ сада је био у могућности да пази на свете објаве и на службу Богу све до времена када ће се појавити Месија. Да се тај остатак није верно одазвао на позив и вратио у своју земљу, коме би Месија дошао? Догађаји описани у Јездриној књизи заиста су важан део историје која води до доласка Месије и Краља. Та књига је врло поучна за нас и стога би требало да је проучавамо.

[Фусноте]