Брзонога и фасцинантна птица која не лети — ној

Од дописника Пробудите се! из Кеније

МЕЂУ жирафама, зебрама, дивљим зверима и газелама које тумарају огромном афричком саваном, пребивају нека од најчудеснијих створења која је Створитељ осмислио. Људи који их виде импресионирани су њиховом огромном величином, висином, снажним ногама и прекрасним баршунастим перјем. Два и по метра високе, а тешке и до 155 килограма, то су највеће птице које постоје. На свахили језику, називају се мбуни, али их можете препознати по њиховом уобичајенијем имену – ној.

Као гиздава камила

Некада давно, ној је био назван struthocamelus, што је комбинација латинског и грчког, и указује на наводну сличност с камилом. Попут камиле, ној подноси високе температуре и добро се сналази у пустињском поднебљу. И он има дуге густе трепавице, које штите његове крупне очи од прашине из шипражја. Ноге су му дуге и жилаве, а стопала јака и дебела, са само два прста. Гледајући ноја како се шепури на отвореном, посматрачи су задивљени његовом окретношћу, издржљивошћу, и другим карактеристикама које имају камиле.

Ној пасе међу својим комшијама копитарима, хранећи се скоро свим што се миче или пузи. Он је сваштојед и своје оброке не ограничава само на инсекте, змије, глодаре, и већину вегетације већ гута и дрво, љуске, камење, гранчице и скоро све мале предмете светлих боја.

Због огромне величине и тежине ној не може да лети. Међутим, његове мишићаве ноге су довољно јаке да га чине једним од најбржих створења на земљи. Трчећи кроз пустињу може достићи брзину и до 65 километара на час. Ној се ’смеје коњу а и коњанику‘, запажа Библија (Јов 39:21). У складу с тим запажањем, велика брзина и издржљивост на дуге стазе омогућују овом тркачу двоношцу да с лакоћом престигне многе од најбржих четвороножних грабљиваца.

Обичаји приликом гнежђења

У сезони парења, ној мужјак изводи компликовану церемонију удварања. Клечећи пред женком, шири своја велика црно-бела крилна пера и почиње ритмички да их тресе. Попут две огромне лепезе, померају се с једне на другу страну. Његова гола шија и ноге почињу да румене, попримајући светлоружичасту боју, која представља диван контраст његовом изразито црном телесном перју. Машући дугом шијом с једне на другу страну, удара ногама по тлу.

Вероватно је ова маштовита перната егзибиција осмишљена да импресионира жућкастосмеђу женку. Ипак, веома често, док мужјак наставља свој свадбени удварачки плес, женка се креће тамо-амо кљуцајући по земљи, незаинтересована и равнодушна према гунгули која се дешава око ње.

Кад је женка одабрана, мужјак изабира место за гнежђење. Он ће негде у пространој савани ископати једно плитко удубљење у прашини и довешће до њега још неколико женки. После две или три недеље, у гнезду има двадесетак и више јаја, која су снеле те женке.

Током шест недеља потребних за излегање јаја, мужјак ће на гнезду седети ноћу, а једна од женки дању. Јаја су у то време осетљива и на удару гладних лавова, хијена, шакала, па чак и Белих кања, које разбијају љуску јаја бацајући камење.

Гигантска јаја, огромни пилићи

Нојева јаја, сивобела или боје слонове кости, највећа су на свету и свако од њих може бити тешко око један и по килограм. Љуска је чврста и сјајна, и има стакласту глазуру налик порцелану. Свако јаје је као 25 кокошјих, и високо се цени због свог богатог садржаја и изврсног укуса. Бушмани понекад користе празне љуске као посуде за воду.

Кад дође време излегања, из огромног јајета изађе џиновско пиле! Новоизлегли су немоћни да се бране, али брзо расту и рођени су тркачи. За месец дана њихове снажне ноге носе их брзином од скоро 55 километара на сат!

Пилићи се за заштиту ослањају на своје родитеље. Пука измишљотина је да нојеви забадају своју главу у песак кад се суоче с опасношћу. Напротив, птице родитељи могу да буду жестоко агресивне кад штите своје младунце, терајући грабљивце снажним ударцима. Још једна тактика у одбрани коју користе јесте одвраћање грабљивца тако што се претварају да су рањени, скрећући тиме пажњу са својих младих на себе. Међутим, ако им се грабљивац превише приближи, родитељи обично подвију реп и беже главом без обзира, остављајући своје младе да се сами бране. Библијска изјава се показала тачном, јер је ној у тим приликама ’немилостив птићима својим, као да нису његови‘ (Јов 39:19).

Раскошно перје

Већ хиљадама година, човек се диви ноју. Слике урезане у стене приказују древне египатске краљеве како луком и стрелом лове ноја. Неке цивилизације су сматрале нојеве за свете. Кинези су сматрали драгоценим савршено симетрична нојева јаја и давали су их као веома вредне поклоне владарима. Хиљадама година, раскошно грациозно нојево перје украшавало је главе генерала, краљева и афричких поглавица.

У 14. веку, перје ноја су почели веома да цене помодарски Европљани. Међутим, ловити нојеве копљем и стрелом није било једноставно, пошто те животиње имају оштар вид и брзо побегну од опасности. У то време, ноју није претила опасност од истребљења.

Затим, у 19. веку, нојево перје је поново ушло у моду. Овог пута, наоружани савременим оружјем, ловци су поубијали на милионе нојева. Ту огромну птицу, која не може да лети, вероватно је од истребљења спасао долазак фарми нојева. Сада гајени у заробљеништву, нојеви се припитомљавају и чувају због перја за модне потребе и за перјане пајалице. Од њихове коже праве се мекане рукавице и ташне, а месо се послужује у неким ресторанима.

Данас, овај фасцинантни ној још увек тумара афричким равницама. Иако је његово раније пребивалиште умногоме смањено, а у неким подручјима је већ и истребљен, он и даље живи у усамљеном сувом шипражју које му толико прија. Тамо још увек може да се види како махнито трчи равницама са својим великим грациозним перјем, како изводи своје удварачке плесове, или како извирује из свог гнезда лежећи на огромним јајима. Заиста је ова брзонога птица која не лети још једно фасцинантно крилато створење које доноси радост и дивљење ономе ко је посматра.

[Слика на 16. страни]

Ној мужјак

[Слика на 16. и 17. страни]

Нојеви спадају у најбржа створења на земљи

[Слика на 16. и 17. страни]

Њихова стопала могу да буду снажно оружје

[Слика на 18. страни]

Женка ноја