Шта каже Библија
Да ли је наука Библију учинила застарелом?
ДА ЛИ је наука са својим напредним разумевањем о универзуму учинила Библију збирком митова и легенди? Није мало њих који су данас тог мишљења. Али шта ти мислиш о томе?
Можда си као и многи други од детињства одгајан у том духу, и можда ниси никада посумњао у то. Зато те позивамо да то сада поближе испиташ. Размотри само један пример: библијску изјаву о универзуму. Ова изјава била је у крајњој супротности не само с оним што су говорили тадашњи ”мудраци“, него и с оним што се још хиљаде године после тога веровало.
Питање гравитације
На чему стоји Земља? Шта одржава Месец, Сунце и звезде у њиховој позицији? Овим питањима су се људи бавили већ хиљаде година. Што се тиче Земље, Библија даје једноставан одговор. У Јобу 26:7 стоји: ”Он [Бог] држи земљу о ништа обешену.“ Овде употребљена изворна хебрејска реч за ”ништа“ (belima) у Библији се појављује само на овом месту, и дословно значи ”не нешто“. Научници сматрају ову представу о Земљи која је окружена празнином ”спомена вредном визијом“ — нарочито за оно време.a
Било је то сасвим супротно представама о универзуму што су их људи имали у оно време. Једна на пример говори да је Земља постављена на слонове који стоје на леђима велике корњаче.
Познати грчки филозоф и научник четвртог века пр. н. е. Аристотел научавао је да Земља нипошто не лебди у празном простору. Уместо тога, био је мишљења да су сва небеска тела учвршћена на површини једне од више чврстих прозирних сфера, од којих је свака уграђена у следећој већој, при чему је Земља средиште универзума, а звезде леже на најудаљенијој сфери. Свака сфера треба ротирати у следећој, при чему се објекти на њој — Сунце, Месец и звезде — крећу небом.
У време кад је Аристотел ширио своју науку, библијска изјава која каже да је ’земља о ништа обешена‘ била је већ 1 100 година стара. Ипак, Аристотела су сматрали највећим мислиоцем свог времена. Његова гледишта научавана су као чињеница чак 2 000 година после његове смрти. The New Encyclopœdia Britannica каже да су његове науке у 16. и 17. веку н. е. у очима цркве достигле ”статус религиозне догме“.
Ђордано Бруно, филозоф 16. века, посумњао је у представу да су звезде ”уграђене такорећи у један једини свод“. Написао је да је ”то смешна представа, као што деца можда представљају себи [звезде] прибијене јаким ексерима или чврсто приљепљенима за небески свод, јер би иначе падале попут гра̂да на земљу“. У то време побијати науке Аристотела значило је опасну игру с ватром — и Бруна је црква живог спалила, јер је ширио своје неортодоксне представе о свемиру.
Космичка супа
Проналаском телескопа све више астронома је посумњало у науку Аристотела. Ако ли пак Сунце, Месец и звезде нису причвршћени на сфере које круже око Земље, шта би их тада могло држати тамо горе и покретати? Рене Декарт, математичар 17. века, био је уверен да је пронашао одговор. Мислио је попут Аристотела да простор између нас и осталих небеских тела не може бити празан. Зато је претпоставио да је свемир испуњен прозирном течношћу — некаквом космичком супом.
Овом теоријом су наизглед решене две ствари. Као прво, објашњено је како су небеска тела остала на небу — пливала су у супи — а као друго, тиме се објаснило кретање планета. Декарт је заступао гледиште да вртложне струје или вирови у течности одржавају планете на њиховим путањама. Ова ”теорија вртлога“, како су је тада називали, можда нам се чини као нека фантазија, али у неким земљама је ова теорија више од једног века била доминантна код изучавања свемира.
Многи научници дали су предност овој теорији насупрот новини — универзалном закону гравитације Исака Њутна објављеном 1687. Њутн је тврдио да планете нису зависне од механичких, опипљивих објеката или супстанци које би их држале на небу. Уместо тога, гравитација (сила тежа) је оно што их држи у покрету и на њиховим путањама. Заиста висе у празном простору, ни о чему. Многи Њутнови другови су се само смешкали ради његове представе о гравитацији. А и самом Њутну било је тешко представити да је простор свемира већим делом без материје.
Упркос томе, гледишта Њутна су се коначно пробила. Данас се лако заборави да је питање што држи планете у њиховој позицији међу ученим и бриљантним научницима изазвало жестока препирања још неких 32 века након што је Библија елегантном једноставношћу објаснила да ’земља стоји о ништа обешена‘. Одакле је Јоб знао то тако изразити? Зашто је рекао да Земљу не држи чврсто никаква супстанца, кад су чак ”експерти“ требали преко 3 000 година како би дошли до истог закључка?
Зашто је Библија толико испред свог времена?
Библија нам даје логичан одговор. У 2. Тимотеју 3:16 (НС) читамо: ”Све је Писмо од Бога надахнуто.“ Дакле, Библија није производ људске мудрости, него тачно саопштење мисли Створитеља.
Животоважно је да сам за себе истражиш да ли је ова тврдња Библије истинита (1. Солуњанима 2:13). Тиме можеш спознати мисли оне особе која нас је створила. Може ли постојати поузданији ауторитет који нам може рећи шта будућност доноси и како можемо у овом немирном свету водити срећан и продуктиван живот?
[Фуснота]
a У делу Theological Wordbook of the Old Testament стоји: ”У Јобу 26:7 описује се тадашњи познати свет на зачудан начин, као свет који лебди у простору и тиме показује будуће научно откриће.“
[Извор слике на 13. страни]
Уз дозволу British Library