Псалму 32:1-5,

Јер ме рука твоја дан и ноћ тишташе те се осуши сок живота мога као на летњој припеци“. Настојање да потисне савест исцрпило је Давида, а тескоба је смањила његову снагу као што дрво губи животодајну влагу за време суше или на летњој жеги. Он је вероватно трпео душевне и физичке последице болести и изгубио је радост зато што је пропустио да се исповеда Богу. Само је исповедање Богу могло донети опроштење и олакшање. Давид је рекао: ”Блаш[ж]ен човек, коме је проштена кривица, и коме је грех покривен! Грех свој казах теби, не затајих ти кривице своје. Рекох: ”Исповедаћу Господу преступе своје!“ и ти греха мога опрости кривицу“.