Како крштење може нас да спаси
„Нас . . . спашава крштење“ (1. ПЕТРОВА 3:21).
1, 2. Шта је потребно пре него што се неко подложи крштењу у води?
ЈЕХОВА поставља одређене захтеве онима који хоће да буду спашени. Они морају постићи тачну спознају, показивати веру, кајати се за своје грехе, обратити се, предати се Богу и као верници подложити се крштењу (Јован 3:16; 17:3; Дела апостолска 3:19; 18:8). Кандидати за крштење мора јавно да покажу да су се на темељу Исусове жртве покајали и предали Јехови. Такође морају схватити да их предање и крштење идентификује као Јеховине сведоке.
2 Читава припрема крштења, укључно са јавном изјавом вере је потребна за спасење (Римљанима 10:10). То је потврдио апостол Петар који је написао: „Нас . . . спашава крштење“ (1. Петрова 3:21). Али како треба да се разумеју ове речи? Шта показује контекст?
Како крштење спашава
3. Како би ти својим властитим речима сажео ставке из 1. Петрове 3:18-21?
3 Петар је указао на то да је Исус као духовно ускрснута особа објављивао осуђујућу вест злим духовима у затвору, то јест демонима који су задржани у вечним оковима за суд великог дана Јеховиног. Ови духови су били непослушни тако што су се утеловили и живели заједно са женама, „кад је Божја стрпљивост чекала у Нојевим данима, док је арха била прављена, у којој је мало људи, то јест, осам душа безбедно пренешено кроз воду“. Петар је додао: „То, што одговара томе, спашава сада и вас, наиме крштење, (не уклањање телесне нечистоће, него Богу упућена молба за добру савест), посредством ускрсења Исуса Христа“ (1. Петрова 3:18-21, НС; 1. Мојсијева 6:1, 2; 2. Петрова 2:4; 2. Коринћанима 7:1).
4. Шта је Павле мислио са речима „То, што одговара томе“?
4 Шта је Павле мислио са речима „То, што одговара томе“? Он је с тим хтео да каже, да крштење које почива на вери одговара чувању Ноја и његове породице, који су били сигурно ношени кроз воду потопа, која је уништила оне што су били ван архе. Као што је Ноје требао веру за градњу архе тако морају сви који су крштени ученици Исуса Христа и сведоци за Јехову имати веру да би одолели притиску који врши свет и његов бог Сотона, Ђаво (Јеврејима 11:6, 7; 1. Јованова 5:19).
5. Како спасење долази „посредством ускрсења Исуса Христа“?
5 Крштење само по себи није оно што спашава. Мада морамо да ’отклонимо телесну нечистоћу’, само то нас не спасава, него спасење долази „посредством ускрсења Исуса Христа“. Кандидати за крштење мора да верују да је спасење једино могуће зато што је Божји син умро жртвеном смрћу и био ускрснут. Даље, морају признати Исуса као свог Господа који има овлашћење да суди живима и мртвима. Петар је за њега рекао: „Који је с десне стране Богу, пошто пође на небо, те се њему и анђели и власти и силе покорише“ (1. Петрова 3:22, Ба).
6. Шта мора да учини кандидат за крштење да би постигао добру савест?
6 Петар је са крштењем такође повезао ’Богу упућену молбу за добру савест’. Да би онај који се жели крстити постигао добру савест, он се мора покајати за своје грехе, напустити свој неисправни начин поступања и без ограничења предати се Јехови Богу у молитви преко Исуса Христа. Тако дуго док крштена особа има добру савест и док се покорава Божјим мерилима, налази се у стању спасења и неће бити осуђена од Јехове.
Испунити услове за крштење
7. Како су поступали мисионари тзв. хришћанства у вези са крштењем?
7 Кад је Исус својим следбеницима заповедио да крштавају ученике, он их није упутио да прскају водом на хиљаде неверника. Али шта су учинили мисионари тзв. хришћанства? У вези Индије исусовац Френсис Ксавијер је писао 1545. године: „Ја могу да известим да сам у Царству Траванкора, у једном једином месецу крстио више од десет хиљада људи, жена и деце . . . Ишао сам од села до села и правио хришћане.“ Исус није на тај начин правио хришћане. Људи који желе да се крсте мора да испуне услове за крштење.
8. Шта се говори у небиблијским списима о особама које су ишле на крштење?
8 Чак су и неки назови-хришћани у пост-апостолском времену били мишљења да особе које иду на крштење мора да испуне строге услове. У вези таквих кандидата за крштење, у небибилијским списима, који су погрешно приписани апостолу Павлу стоји: „Нека се испита њихово понашање и живот. . . . Ако су неожењени, нека се науче да не чине курварство, већ да се жене законски. . . . Ако дође блудница, она нека напусти проституцију, ако не, онда да се одбије. Ако дође произвођач идола, он нека напусти свој посао или да се одбије. . . . Они који су се огрешили о поменуте грехе . . . као и мађионичар, чаробњак, астролог, погађач, онај што употребљава чаробне речи . . . произвођач амајлија, који чара, врачар, видовит човек, који гледа у длан . . ., ови да се испробају извесно време, . . . и ако су напустили ове обичаје, да се приме; али ако се противе, да се одбију.“
9. Зашто скупштинске старешине воде разговоре са особом која жели да се крсти?
9 Додуше, Јеховини сведоци се не управљају по небиблијским списима као што су горе наведени, али старешине разговарају са особама које желе да се крсте. Зашто? Да би се уверили да се код дотичних ради о верницима који одговарају божанским захтевима и који су се предали Јехови (Дела апостолска 4:4; 18:8; 2. Солуњанима 3:2). Приликом разговора о питањима из књиге Проводимо организовано нашу службу може се установити да ли кандидат испуњава услове за крштење. Ако не разуме неке тачке или још није довео свој живот у сагласност са Божјим мерилима, тада му старешине радо пружају даљњу помоћ у духовном погледу.
10. Какав став треба да имамо ако желимо да се крстимо?
10 Ако ценимо Божју доброту, која се види у томе што нам је помогао да упознамо његове намере, тада смо као људи којима је Павле у Антиохији (Малој Азији) проповедао. „Чујући то [прилику да буду прихваћени од Бога], радоваху се паганци (упркос јеврејског противљења] и слављаху реч Божју, и примише веру сви који беху одређени за живот вечни“ (Дела апостолска 13:48, Ба). Такви верници су се крштавали.
Крштење у младости
11. Да ли је исправно да се млада особа преда Богу, и зашто тако одговораш?
11 Онима који су „исправно настројени за вечни живот“ припадају и многи млади. Међутим запазимо да се родитељи не могу предати Богу у име своје деце, иако су Самуило и Јован Крститељ већ били одвојени за Бога пре свог рођења (1. Самуилова 1:11, 24-28; 2:11, 18, 19; Лука 1:15, 66). Али као резултат добре библијске поуке, многи млади су толико напредовали да се могу крстити. Једна мисионарка која је још у тинејџерским годинама крштена је рекла: „Као што ми се чини, већ сам била предана мом Створитељу да му служим, кад сам била довољно стара да спознам да он постоји, али кад сам постигла тачну спознају о њему и његовим намерама, хтела сам да се крстим у знак мог предања. Па ипак моја мајка је сумњала у то да сам ја била свесна онога што сам намеравала да учиним, и зато је предложила, да чекам тако, дуго док још неко не буде спреман да се крсти.“ Тада су нашли једну жену која је хтела да се крсти. Сестра је даље наставила: „Тада кандидати нису били посебно поучавани, мада је наименовани вођа службе . . . љубазно разговарао са мном о озбиљности корака који сам намеравала да учиним. Одмах сам била сагласна са свим условима, и једног сјајног недељног преподнева у мају 1921, крстиле смо се [та жена] и ја.“
12. Како је брат Расел гледао на предање једног малолетника?
12 1914. године Ч. Т. Расел (тадашњи председник Друштва Кула стражара) је добио писмо у ком је један брат у вери питао да ли треба свом 12-годишњем сину да да̂ до знања да се преда Богу. Одговор брата Расела је гласио: „На твом месту ја га не бих терао на посвећење [предање], али бих му дао до знања да је то једини исправни пут за све разумне људе, који су дошли до Божје спознаје и његове добре намере . . . Без посвећења неће нико никада моћи да постигне вечни живот . . . Од посвећења твој син неће имати никакву штету, али му оно може бити велика помоћ. . . . Ко може да тврди да један десетогодишњак не може потпуно и сасвим да разуме неограничено посвећење у мислима, речима и делима? Осврћући се на прошлост, морам да кажем, да сам се ја само мало касније потпуно посветио Богу, наиме кад сам имао преко дванаест година.“
13. Шта је било речено деци и омладини пре 94 године у овом часопису?
13 У Сионској Кули стражари од 1. јула 1894. се каже: „КУЛА СТРАЖАРА поздравља сву драгу децу и омладину, која су дала своје срце Богу и свакодневно се труде да опонашају Исуса. Ми познајемо неке од тих врло малих, који воле Исуса и не стиде се да га заступају пред другима, пред децом, која га не воле или не гледају да му се допадну, а неки су храбри и верни Богу, чак ако су исмејавани или ако их њихови школски другови сматрају да су чудни, док им они причају о доброј вести Царства. Такође се радујемо, видећи да су неки млади храбро одбили свет и његове амбиције и задовољства, и да припадају највернијима који су се [предали] Господу. Многи наши сарадници у бироима као и многи успешни колпортери су доста млади.“ Разговарај са твојим родитељима о предању Јехови Богу, иако си још млад.
Улога родитеља
14. Какву корист имају млади који се предају Јехови?
14 Осмотримо каква корист произлази деци из родитељског вођства, које води до крштења (Ефесцима 6:4). Ако размишљају о библијским стварима то им помаже да избегну светске замке и уплитање (1. Јованова 2:15-17). Они не жању горке последице до којих се долази ако се сеје ’с озиром на тело’ (Галатима 6:7, 8). Пошто су учени да воде Богу допадљив живот, они доносе плодове Божјег духа (Галатима 5:22, 23). Услед свог предања Богу, они се радују блиском односу са њим. И зато што су научили ’да се уздају у Јехову’, они допуштају да буду вођени од небеске мудрости и ходе на путевима љубазности и мира (Приче Соломонове 3:5, 6, 13, 17).
15. Шта могу да учине хришћански родитељи да би обликовали живот своје деце?
15 Ако је за младе људе од тако велике користи да се предају Јехови, хришћански родитељи би требали да учине све што је у њиховој моћи да и одговарајуће обликују живот своје деце. Она могу од ране младости бити упућена у Писмо, тако да ’остану при стварима које су научили и у које су уверени’ (2. Тимотеју 3:14, 15). Богу одани родитељи могу да утичу на своју децу сопственим примерним понашањем и да им посредују толико знања колико им омогућује њихов властити однос са Богом, њихово искуство и моћ разлучивања. Ако су деца исправно вођена тада ти напори нису узалуд (Приче Соломонове 22:6).
16. Шта треба деца да спознају из родитељског примера и поуке?
16 Родитељи, помозите вашој деци, како примером тако и поуком, да сазнају да је између Јеховине и Сотонине организације јасно повучена граница. Покажите им да не смемо ући ни у какве компромисе са светом и да се као хришћани морамо одрећи његових подмуклих ствари, безбожног уживања, себичних нагињања и његовог друштва (1. Коринћанима 15:33; 2. Коринћанима 4:2). Ваша деца треба кроз ваш став, поуку и пример да спознају да су светска задовољства празна и да су светски људи заведени у супротности од Јеховиних сведока. Објасните им како вас је Бог водио својим светим духом, како вас је сачувао да не скренете на пут који би вас одвео у муке и бриге, и како вас је подупирао у време утучености и туге. Немојте никада направити грешку, да помислите како ће ваша деца постати верници ако допустите да се крећу светским стазама, које се одликују поносом, себичношћу, лакомисленошћу и глупошћу. Штитите вашу децу од злог утицаја света и помажите им да Јехова постане центар њихове наклоности и наде, да их свет не би ухватио у клопку.
Након крштења
17. а) Зашто неки од крштених хришћана доживљавају пад у духовном погледу? б) Како треба да сматрамо наше предање?
17 Кандидат за крштење, био он млад или стар, сигурно жели да остане веран Јехови. Али зашто неки крштени хришћани доживљавају пад у духовном погледу? Додуше, узрок тога може бити више фактора, али постоји основни разлог — дотични није схватио шта је све повезано са предањем. Ми се не предајемо делу. Тада би додуше били делотворни, али не као духовни људи. Важно је да имамао на уму, да се нисмо предали делу, него особи — Јехови Богу. То нам помаже да не погрешимо, да наше предање сматрамо механичким кораком, који је био потребан да би могли да учествујемо у том делу. Предање треба да сматрамо као почетак животоважног односа, који увек мора да буде чуван и одржаван. У том погледу имамо пример Исуса Христа. Његов став срца, кад се ставио Јехови на располагање, долази до изражаја у пророчанским речима: „Ево долазим! . . . Миље ми је, Јахве, вршит вољу твоју. Закон твој дубоко у срцу ја носим“ (Псалам 40:6-8 [7-9, Ст]; Јеврејима 10:5-10).
18. Како је Божји закон био „у срцу“ Исусовом?
18 Како треба да разумемо Исусове речи „у срцу ја носим“ Јеховин закон? Он је једном јеврејском књижевнику рекао да је Јехова Бог, наш Бог, једини и да нема ниједног другог. Он је тим нагласио Јеховину сувереност. Затим је показао да је битност закона у томе да љубимо Јехову свим нашим срцем, свим нашим разумом и свом нашом снагом, док истовремено љубимо наше ближње као и себе (Марко 12:28-34). Исус је углавном ради тога могао да каже: „Миље ми је, Јахве, вршит вољу твоју.“ Упркос великих искушења и патњи он је могао да се одржи веран у својој служби, и то не само зато што је он то сматрао као добро дело, већ зато што је имао близак однос са Јеховом Богом. Ако и ми признајемо Јеховину сувереност и ако га љубимо непоколебљивом приврженошћу, тада ћемо живети према нашем предању и крштењу.
19. Каква веза постоји између нашег односа с Јеховом и наше делатности?
19 Наравно да постоји повезаност између нашег односа са Богом и наше делатности. Нашим учествовањем на делу проповедања Царства ми показујемо љубав према Богу. Поводом тога покојни Грент Сјутер, некадашњи члан Водећег тела Јеховиних сведока је писао: „Кад је . . . (известан покрајински надгледник) говорио о предности и одговорности служења Јехови, постало ми је јасно шта треба и шта хоћу да радим. Зато сам се лично предао Јехови. Чланови моје породице су учинили то отприлике у исто време, и 10. октобра 1926. симболизовали смо сви заједно наше предање Јехови Богу, тим што смо се зароњавањем у воду крстили у Сан Хозеу (Калифорнија). . . . После крштења . . . мој отац је рекао старешини који је надгледао крштење: ’Па ви идете и у службу са литературом, зар не? Ми би сада радо учествовали на том делу.’ Тако је наша породица започела са службом проповедања.“ Данас, оне особе које испуњавају одговарајуће услове имају значајно учешће у служби проповедања још пре свог крштења.
Крштење нас може спасти
20, 21. На који се начин ’обележавају’ Јеховине слуге? б) Шта је тај „знак“, и шта значи да га имамо?
20 Нашим делима можемо да покажемо да ’припадамо Јехови’. Да, спасење зависи од нашег верног деловања као његових оданих слугу (Римљанима 6:20-23); 14:7, 8). У древно време робови су често били означени белегом на челу. Данашњим делом проповедања у протуслици ’човек обучен у ланено платно’ — остатак помазаних Исусових следбеника — ’означава’ оне који ће преживети крај овог састава. У овом делу помазанике подупиру њихови сарадници (Језекиљ 9:1-7 Ба; Јован 10:16). И какав је „знак“? То је доказ да смо се предали Јехови и да смо Исусови крштени ученици са особинама које су сличне Христу.
21 Нарочито је сада важно да имамо „знак“ и да га задржимо, јер се ’време краја’ много приближило (Данило 12:4). Да би били спашени морамо ’истрајати до краја’ — до краја нашег садашњег живота или данашњег састава (Матеј 24:13). Само ако останемо верни као сведоци Јехове, крштење ће нас спасти.
Питања за понављање
■ Које захтеве треба да испунимо да би били спашени?
■ Зашто старешине воде разговоре са особама које хоће да се крсте?
■ Шта могу родитељи да учине да би својој деци у духовном погледу посредовали право вођство, које води до крштења?
■ Да ли се ми предајемо неком делу?
■ Како крштење може нас да спаси?
[Слика на 17. страни]
Знаш ли како крштење одговара чувању Ноја и његове породице у арки?
[Слика на 19. страни]
Предање и крштење користи младим особама. Знаш ли како?