Јехова, Бог ’спреман да опрости‘

„Јер си ти, Господе, добар и опрашташ [„спреман си да опростиш“, NW]“ (ПСАЛАМ 86:5).

 1. Који је тежак терет носио краљ Давид, и како је нашао утеху за своје узнемирено срце?

ДАВИД, краљ древног Израела, знао је колико може бити тежак терет гриже савести. Он је написао: „Јер безакоња моја изиђоше сврх главе моје, отежаше ми као тешко бреме. Изнемогао сам, сломљен сам; од трзања срца свог јаучем“ (Псалам 38:5, 9). Међутим, Давид је нашао утеху за своје узнемирено срце. Знао је да иако Јехова мрзи грех, он не мрзи грешника — ако се та особа стварно каје и одбацује свој грешан пут (Псалам 32:5; 103:3). С потпуном вером у Јеховину спремност да укаже милосрђе покајнику, Давид је рекао: „Јер си ти, Господе, добар и опрашташ [„спреман си да опростиш“, NW]“ (Псалам 86:5).

 2, 3. (а) Кад грешимо, који терет можда носимо као последицу тога, и зашто је то здраво? (б) Која опасност постоји ако смо ’сатрти‘ кривицом? (в) Које засигурање нам даје Библија о Јеховиној спремности да опрашта?

² Кад грешимо, као последицу тога и ми можда носимо сламајуће бреме узнемирене савести. То осећање гриже савести је нормално, чак и здраво. Може нас подстаћи да предузмемо позитивне кораке ка исправљању наших грешака. Ипак, неки хришћани постају савладани кривицом. Њихово самоосуђивачко срце можда упорно тврди да им Бог неће у потпуности опростити, без обзира колико се кају. „То је ужасно осећање кад мислиш да те Јехова можда више не воли“, рекла је једна сестра, размишљајући о грешци коју је направила. Чак и кад се покајала и прихватила користан савет скупштинских старешина, и даље се није осећала вредном Божјег опроштаја. Она објашњава: „Не прође дан а да не молим Јехову за опроштај.“ Ако смо ’сатрти‘ кривицом, Сотона може покушати да нас наведе да се предамо, да осећамо да нисмо вредни служења Јехови (2. Коринћанима 2:5-7, 11, Ча).

³ Али то ни у ком случају није начин на који Јехова посматра ствари! Његова Реч нам засигурава да када показујемо истинско искрено покајање, Јехова је вољан, чак спреман, да опрости (Пословице 28:13). Зато ако ти Божји опроштај уопште изгледа недостижно, можда ти треба боље разумевање тога зашто и како он опрашта.

Зашто је Јехова ’спреман да опрости‘?

 4. Шта Јехова памти у вези с нашом природом, и како то утиче на начин на који се опходи према нама?

⁴ Читамо: „Колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас. Као што отац показује милосрђе према својим синовима, тако Јехова показује милосрђе према онима који га се боје.“ Зашто је Јехова вољан да покаже милосрђе? Следећи стих одговара: „Јер добро зна грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:12-14, NW). Да, Јехова не заборавља да смо створења од праха, да имамо мане, то јест слабости, као последице несавршености. Израз да он зна „грађу нашу“ подсећа нас на то да Библија упоређује Јехову с лончарем а нас с посудама које он правиa (Јеремија 18:2-6). Лончар рукује са својим глиненим посудама одлучно али ипак нежно, увек свестан њихове природе. Тако и Јехова, Велики Лончар, прилагођава своје поступање с нама у складу са слабостима наше грешне природе. (Упореди с 2. Коринћанима 4:7.)

 5. Како књига Римљанима описује снажан стисак греха на наше пало тело?

⁵ Јехова схвата колико је грех моћан. Писмо описује грех као моћну силу која држи човека у смртоносном стиску. Колико је у ствари јак стисак греха? У књизи Римљанима, надахнути апостол Павле објашњава то сликовитим изразима: ми смо „под грехом“, као што су војници под својим командиром (Римљанима 3:9); он ’влада‘ над човечанством као краљ (Римљанима 5:21); „пребива“ у нама (Римљанима 7:17, 20); његов „закон“ стално ради у нама, у ствари покушава да управља нашим путем (Римљанима 7:23, 25). Како само тешку борбу водимо да бисмо се одупрли снажном стиску греха на наше пало тело! (Римљанима 7:21, 24).

 6. Како Јехова гледа на оне који скрушеног срца траже његово милосрђе?

⁶ Дакле, наш милосрдни Бог зна да је за нас савршена послушност немогућа, без обзира колико наше срце можда жели да му то пружи (1. Краљевима 8:46). Он нас с пуно љубави уверава да кад скрушеног срца тражимо његово очинско милосрђе, он ће дати опроштај. Псалмиста Давид је рекао: „Жртва Богу мила дух је скрушен; срца скрушена [„сломљена“, NW] и смерна ти не одбацујеш, Боже!“ (Псалам 51:19). Јехова никада неће одбацити, то јест одгурнути, срце које је сломљено и смрскано теретом кривице. Како то дивно описује Јеховину спремност да опрашта!

 7. Зашто не можемо да превише рачунамо на Божје милосрђе?

⁷ Међутим, да ли то значи да можемо рачунати на Божје милосрђе, користећи нашу грешну природу као изговор за грех? Ни у ком случају! Јехова није вођен пуким осећањима. Његово милосрђе има границе. Он ни у ком случају неће опростити онима који безосећајно практикују злобан, намеран грех без покајања (Јеврејима 10:26-31). С друге стране, кад види ’сломљено‘ срце, он је ’спреман да опрости‘ (Пословице 17:3). Размотримо нешто од изражајног језика који се у Библији користи да опише потпуност божанског опраштања.

Колико потпуно Јехова опрашта?

 8. Шта Јехова у ствари ради када нам опрашта грехе, и како то треба да утиче на нас?

⁸ Краљ Давид који се кајао, рекао је: „Грех свој казах теби, не затајих ти кривице своје. Рекох: ’Исповедаћу Господу преступе своје!‘ и ти греха мога опрости кривицу“ (Псалам 32:5, курзив наш). Израз „опрости“ превод је хебрејске речи која у основи значи „подићи“, „носити, пренети“. Њена употреба овде значи ’уклонити кривицу, грех, преступ‘. Дакле, Јехова је, да тако кажемо, подигао Давидове грехе и однео их. (Упореди с Левитском 16:20-22.) Нема сумње да је то ублажило осећања кривице која је Давид носио. (Упореди с Псалмом 32:3.) И ми можемо имати потпуно поуздање у Бога који опрашта грехе онима који траже његов опроштај на основу своје вере у откупну жртву Исуса Христа (Матеј 20:28; упореди са Исаијом 53:12). Они чије грехе Јехова тако подиже и односи, не треба да и даље носе бреме осећања кривице за прошле грехе.

 9. Какво је значење Исусових речи: „Опрости нам дугове наше“?

⁹ Исус је употребио однос између поверилаца и дужника да би илустровао како Јехова опрашта. На пример, Исус нас је подстицао да се молимо: „Опрости нам дугове наше“ (Матеј 6:12). Исус је тако „грехе“ упоредио са ’дуговима‘ (Лука 11:4). Кад грешимо постајемо ’дужници‘ Јехови. Грчки глагол преведен ’опростити‘ може значити „отпустити дуг, одступити од дуга, на тај начин што га не тражимо“. У неку руку, кад Јехова опрашта, он брише дуг који би иначе оптерећивао наш рачун. Покајнички грешници тако могу бити утешени. Јехова никада неће захтевати плаћање неког дуга који је он избрисао! (Псалам 32:1, 2; упореди с Матејем 18:23-35).

10, 11. (а) Која је слика дочарана изразом ’избрисати‘, који се налази у Делима апостолским 3:19? (б) Како је илустрована потпуност Јеховиног опраштања?

¹⁰ У Делима апостолским 3:19 (Ча), Библија користи још једну живописну стилску фигуру да опише Божје опраштање: „Покајте се стога и обратите се, да вам се избришу греси.“ Израз ’избрисати‘ превод је грчког глагола који, када се користи метафорички, може значити „обрисати, истрти, поништити или уништити“. Према неким изучаваоцима, слика која је тиме дочарана представља брисање рукописа. Како је то било могуће? Мастило које се обично користило у древна времена било је мешавина угљене прашине, смоле и воде. Одмах после писања таквим мастилом, особа је могла узети мокар сунђер и обрисати оно што је написала.

¹¹ Тиме је дочарана дивна слика о потпуности Јеховиног опраштања. Кад нам опрашта грехе, то је као да узима сунђер и брише их. Не треба да се плашимо да ће у будућности задржати те грехе против нас, јер Библија открива још нешто о Јеховином милосрђу што је стварно изузетно: кад опрашта, он заборавља!

„Њиховог греха нећу се више сећати“

12. Кад Библија каже да Јехова заборавља наше грехе, да ли то значи да их се не може сетити, и зашто тако одговараш?

¹² Преко пророка Јеремије, Јехова је обећао у вези са онима у новом савезу: „Опростићу им њихову грешку, и њиховог греха нећу се више сећати“ (Јеремија 31:34, NW). Да ли то значи да Јехова кад једном опрости не може више да се сети греха? Тешко да би могло бити тако. Библија нам говори о гресима многих особа којима је Јехова опростио, укључујући и Давида (2. Самуилова 11:1-17; 12:1-13). Јехова је очигледно још увек свестан грешака које су починили, а и ми треба да смо их свесни. Извештај о њиховим гресима, као и о покајању и Божјем опраштању, сачувани су за нашу корист (Римљанима 15:4). Шта онда Библија подразумева под тим кад каже да се Јехова ’не сећа‘ грехова оних којима опрашта?

13. (а) Шта је укључено у значење хебрејског глагола преведеног ’сећати се‘? (б) У шта нас Јехова уверава кад каже: „Сва безакоња која почини бише заборављена“?

¹³ Хебрејски глагол преведен ’сећати се‘ садржи у себи више него једноставно сетити се прошлости. Према делу Theological Wordbook of the Old Testament, он обухвата „додатне импликације предузимања одговарајуће акције“. Зато у том смислу, ’сетити се‘ греха обухвата предузимање акције против грешника. Када је пророк Осија рекао у вези са својеглавим Израелцима: „Опоменуће се Господ безакоња њихова“, пророк је мислио да ће Јехова предузети акцију против њих због недостатка покајања. Зато остали део стиха додаје: „Казниће [„обратиће пажњу на“, NW] њихове грехе“ (Осија 9:9). С друге стране, кад Јехова каже: „Сва безакоња која почини бише заборављена“, уверава нас да кад једном опрости покајничком грешнику, он због тих греха неће деловати против њега у неко будуће време (Језекиљ 18:21, 22). Он тако заборавља у том смислу што не износи више пута наше грехе да би нас увек изнова оптуживао или кажњавао. Јехова на тај начин поставља диван пример за нас да га опонашамо у нашем опхођењу с другима. Кад искрсну неспоразуми, најбоље је да не ископаваш прошле увреде које си раније пристао да опростиш.

А шта је с последицама?

14. Зашто опроштај не значи да је покајнички грешник ослобођен свих последица погрешног пута?

¹⁴ Да ли Јеховина спремност да опрашта значи да је покајнички грешник ослобођен свих последица свог погрешног пута? Ни у ком случају. Ми не можемо некажњено грешити. Павле је писао: „Шта човек посеје оно ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Можда се суочавамо са извесним последицама наших поступака или проблема, али након што је опростио, Јехова не узрокује да нас задеси несрећа. Кад искрсну невоље, један хришћанин не треба да мисли: ’Можда ме Јехова кажњава за прошле грехе.‘ (Упореди с Јаковом 1:13.) С друге стране, Јехова нас неће поштедети свих последица наших неисправних поступака. Развод, нежељена трудноћа, сексуално преносива болест, губитак поверења или поштовања — све то могу бити жалосне последице греха, и Јехова нас неће штитити од тога. Сети се да иако је опростио Давиду грехе у вези с Витсавејом и Уријом, Јехова није заштитио Давида од катастрофалних последица које су уследиле (2. Самуилова 12:9-14).

15, 16. Како је закон записан у Левитској 6:1-7 користио и жртви и кривцу?

¹⁵ Наши греси могу имати и друге последице. На пример, размисли о извештају у 6. поглављу Левитске. Овде се Мојсијев закон усредсређује на ситуацију у којој особа чини озбиљну грешку тиме што отима другом Израелцу добра, путем пљачкања, изнуђивања или преваре. Грешник затим пориче да је крив, чак је толико дрзак да се лажно куне. То је реч једне особе насупрот речи друге особе. Међутим, кривца касније гризе савест и он признаје свој грех. Да би добио Божји опроштај, мора да уради још три ствари: да врати што је узео, да плати жртви казну од 20 процената и да принесе овна као жртву за преступ. Затим, закон каже: „И свештеник ће га очистити пред Господом и опростиће му се“ (Левитска 6:1-7; упореди с Матејем 5:23, 24).

¹⁶ Овај закон био је милосрдна припрема од Бога. Користио је жртви, чија је имовина била враћена и која је несумњиво осећала велико олакшање када је кривац коначно признао свој грех. У исто време, закон је користио и особи коју је савест у задњи час подстакла да призна своју кривицу и исправи грешку. Заиста, када то не би урадила, Бог јој не би опростио.

17. Шта Јехова очекује од нас да урадимо када су други повређени нашим гресима?

¹⁷ Иако нисмо под Мојсијевим законом, он нам пружа драгоцен увид у Јеховине мисли, као и у његово размишљање о опраштању (Колошанима 2:13, 14). Када су други повређени или преварени нашим гресима, Јехова је задовољан кад ми радимо оно што можемо да бисмо ’исправили погрешно‘ (2. Коринћанима 7:11, NW). То обухвата признавање нашег греха, прихватање кривице и чак извињавање жртви. Затим се можемо обратити Јехови на темељу Исусове жртве и доживети олакшање због чисте савести и засигурање да нам је Бог опростио (Јеврејима 10:21, 22).

18. Како дисциплина може пропратити Јеховино опраштање?

¹⁸ Попут сваког родитеља пуног љубави, Јехова може пружити опроштај с мером дисциплине (Пословице 3:11, 12). Можда се покајнички хришћанин мора одрећи своје предности да служи као старешина, слуга помоћник или пионир. Можда ће за њега бити болно да за неко време изгуби предности које су му биле драгоцене. Међутим, таква дисциплина не значи да је изгубио Јеховину наклоност или да је Јехова ускратио опроштај. Сем тога, морамо запамтити да је дисциплина од Јехове доказ његове љубави према нама. Прихватање и примењивање дисциплине јесте у нашем најбољем интересу и може водити до вечног живота (Јеврејима 12:5-11).

19, 20. (а) Ако си направио грешке, зашто не треба да мислиш да си ван домашаја Јеховиног милосрђа? (б) Шта ће се разматрати у следећем чланку?

¹⁹ Колико је само освежавајуће знати да служимо Богу који је ’спреман да опрости‘! Јехова види више од наших греха и грешака (Псалам 130:3, 4). Он зна шта је у нашем срцу. Ако осећаш да је твоје срце сломљено и смрскано због прошлих грешака, немој закључити да си ван домашаја Јеховиног милосрђа. Без обзира на то какве си грешке можда направио, ако си се заиста покајао, предузео кораке да исправиш погрешно, и горљиво молио за Јеховин опроштај на основу Исусове проливене крви, можеш бити потпуно уверен да се речи из 1. Јованове 1:9 примењују на тебе: „Ако исповедамо грехе своје, веран је он и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде.“

²⁰ Библија нас охрабрује да опонашамо Јеховино опраштање у међусобном опхођењу. Међутим, до које се мере од нас може очекивати да опраштамо и заборављамо кад други греше против нас. То ће се разматрати у следећем чланку.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Зашто је Јехова ’спреман да опрости‘?

◻ Како Библија описује потпуност Јеховиног опраштања?

◻ У ком смислу Јехова заборавља кад опрашта?

◻ Шта Јехова очекује од нас да урадимо када су други повређени нашим гресима?

[Слика на 12. страни]

Када су други повређени нашим гресима, Јехова очекује од нас да то исправимо