’Добар човек стиче Божје признање‘
САВ живи свет потиче од Јехове Бога (Псалам 36:10). Да, „по њему имамо живот и мичемо се и постојимо“ (Дела апостолска 17:28). И зар нам срце није препуно захвалности кад размишљамо о награди коју дарује онима који имају близак однос с њим? Заиста, „дар који даје Бог је вечни живот“ (Римљанима 6:23). Зато је стварно важно да тражимо Јеховино признање!
Псалмиста нам с уверењем каже да ’Бог милост даје‘ (Псалам 84:12). Али коме је даје? У данашње време људи често исказују наклоност другима због њиховог образовања, богатства, расне припадности, етничког порекла и других сличних ствари. Према коме Бог исказује милост? Соломон, краљ древног Израела, одговара следећим речима: „Добар човек стиче Јеховино признање, а човека који има зле замисли Бог проглашава злим“ (Пословице 12:2, NW).
Сасвим је јасно да је Јехова задовољан човеком који је добар — особом која је крепосна. Када се каже да је добар човек крепостан онда се мисли да он има особине као што су самодисциплина, поштење, понизност, самилост и разборитост. Мисли таквог човека су честите, његове речи су охрабрујуће, а дела праведна и корисна. Први део 12. поглавља библијске књиге Пословица показује нам како доброта треба да утиче на наш свакодневни живот и наглашава какве су користи ако исказујемо ту особину. Разматрање онога што је ту речено даће нам ’разумност да бисмо добро чинили‘ (Псалам 36:4). Примењивање тих мудрих савета помоћи ће нам да стекнемо Божје признање.
Дисциплина је преко потребна
„Знање љуби ко опомену [„дисциплину“, NW] љуби“, каже Соломон, „а луд је ко опомену презре“ (Пословице 12:1). Добар човек жуди за дисциплином јер жели да изгради своју личност. Он ће одмах прихватити савет који добије на хришћанским састанцима или у неком приватном разговору. Речи из Библије и публикација темељених на Библији су попут палица које га усмеравају на прави пут. Он се труди да стекне знање и кад га стекне, користи га да би исправио своје стазе. Да, човек који воли дисциплину воли и знање.
Правим обожаваоцима је дисциплина стварно неопходна — нарочито самодисциплина! Можда желимо да стекнемо дубље спознање из Божје Речи. Можда желимо да будемо ефикаснији у хришћанској служби и да будемо бољи учитељи Божје Речи (Матеј 24:14; 28:19, 20). Али да би такве жеље постале стварност треба да будемо самодисциплиновани. Самодисциплина је потребна и на другим подручјима живота. Примера ради, данас постоји обиље ствари које су осмишљене тако да пробуде неисправне жеље. Зар није потребна самодисциплина да бисмо скренули поглед с непристојних сцена? Осим тога, пошто су „мисли срца човечјега зле од младости његове“, неморална мисао заиста може да се појави у неком скривеном кутку наше свести (Постање 8:21). Треба да будемо самодисциплиновани да се не бисмо бавили њоме.
С друге стране, човек који мрзи опомену не воли ни дисциплину ни знање. Пошто попушта грешној људској склоности да се увреди кад га неко опомене, он се спушта на ниво неразумне животиње — на ниво једне звери — која нема осећај за морал. Морамо се снажно одупирати тој склоности.
„Корење које се не може ишчупати“
Добар човек, наравно, не може бити непоштен или неправедан. Зато је такође неопходно да будемо праведни да бисмо стекли Јеховино признање. Краљ Давид је песмом рекао: „Јер ти, Јехова, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом“ (Псалам 5:13). Правећи разлику између праведних и злих, Соломон каже: „Неће човек злобом се утврдити; а корен праведника неће се помаћи“ (Пословице 12:3).
Можда изгледа да зли људи напредују. Погледајмо искуство псалмисте Асафа. Он каже: „Али нога моја у мало не клону, у мало се не спотакоше кораци моји.“ Зашто? Асаф каже: „Јер завидех безумнима гледајући срећу бездушника“ (Псалам 73:2, 3). Али када је ушао у Божје светилиште схватио је да их је Јехова поставио на клизаво место (Псалам 73:17, 18). Било какав успех који зли људи можда постигну је привременог карактера. Зашто бисмо им онда завидели?
За разлику од њих, човек који има Јеховино признање је стабилан. Користећи као метафору јак коренов систем неког дрвета, Соломон каже: „Добар човек има корење које се не може ишчупати“ (Пословице 12:3, The New English Bible). Невидљиво корење неког огромног дрвета, као што је на пример калифорнијска секвоја, простире се на неколико јутара земље и може да буде чврсто упориште кад наиђу поплаве и јаки ветрови. Џиновска секвоја може да издржи чак и јак земљотрес.
Као корење у плодној земљи тако и наше мисли и срце треба да продиру дубоко у Божју Реч и да црпе њене животодајне воде. Тако наша вера бива снажно укорењена и јака, а наша нада сигурна и чврста (Јеврејима 6:19). Неће нас ’тамо-амо носити сваки ветар лажне науке‘ (Ефешанима 4:14). Наравно, осетићемо деловање олујних кушњи и можда ћемо се уплашити кад нас снађу недаће. Али наш ’корен се неће помаћи‘.
’Вредна жена је венац свом мужу‘
Многи људи знају за изреку: „Иза сваког успешног мушкарца стоји добра жена.“ Истичући колико је важно да жена подржава мужа, Соломон каже: „Вредна жена венац је свом мужу, али која га срамоти, та је као болест што му кости гризе“ (Пословице 12:4). У речи „вредна“ сажети су многи аспекти доброте. Врлине добре жене, као што је детаљно описано у 31. поглављу Пословица, односе се на марљивост, верност и мудрост. Жена која има такве особине је венац своме мужу зато што му њено добро понашање доноси част и уздиже га у очима других. Она се никада неће амбициозно гурати испред њега нити ће се такмичити с њим да би стекла признање. Напротив, биће му права помоћница.
Како би жена могла да срамоти свог мужа, и с каквим последицама? То срамно понашање може да се креће од свадљивости до прељубе (Пословице 7:10-23; 19:13). Такви поступци само уништавају њеног мужа. Она је као „болест што му кости гризе“ у том смислу што га „уништава, као болест која слаби тело“, каже се у једном приручнику. „Одговарајући савремени израз био би ’рак‘ — болест која човеку постепено црпе снагу“, каже се у једном другом приручнику. Надамо се да ће се хришћанке трудити да стекну Божје признање тако што ће одражавати врлине вредне жене.
Од мисли до поступака, од поступака до последица
Мисли воде до поступака, а дела до последица. Соломон сада износи како тече пут од мисли до поступака, упоређујући при томе праведне и зле. Он каже следеће: „Мисли праведника само су праведне, намисли рђавих само су преваре. Крваве су замке речи бездушника, ал’ су избављење уста праведника“ (Пословице 12:5, 6).
Чак и мисли добрих људи су морално чисте и усмерене према ономе што је добро и праведно. Пошто су праведни људи мотивисани љубављу према Богу и ближњима, они су добронамерни. С друге стране, зли људи су мотивисани себичношћу. Сходно томе, њихове намере, то јест методе којима постижу свој циљ, јесу превара. Подмукло поступају. Не устручавају се да поставе замку недужном човеку, на пример на суду, тако што износе лажне оптужбе. Њихове речи су ’крваве замке‘ зато што желе да науде недужним жртвама. Праведни људи могу да избегну ту опасност зато што знају за зле сплетке и имају мудрост која им је потребна да би били опрезни. Они чак могу да упозоре несмотрене и да их избаве из лукавих сплетки злих људи.
Како ће проћи праведни и зли? „Оборени, злобни више не постоје“, одговара Соломон, „али праведника дом се одржава“ (Пословице 12:7). У једном приручнику се каже да се дом „односи на домаћинство и на све што је човеку драгоцено и што му омогућује да лепо живи“. Може чак да се односи и на породицу и на потомство праведног човека. У сваком случају, поента ове пословице је сасвим јасна: Праведници ће чврсто стајати упркос недаћама.
Понизан човек ће боље проћи
Наглашавајући вредност разборитости, краљ Израела каже: „Човека ће хвалити због разборитих уста његових, а ко је изопачен у срцу биће презрен“ (Пословице 12:8, NW). Разборита особа не дозвољава себи да јој речи непромишљено излазе из уста. Она размишља пре него што нешто каже и има добре односе с другима зато што је ’разборита уста‘ наводе да пажљиво бира речи. Кад разборитом човеку неко постави глупа или спекулативна питања он може да ’устегне речи своје‘ (Пословице 17:27, ДК). Таквог човека други хвале и он се допада Јехови. Колико се он само разликује од човека који има изопачено мишљење које проистиче из ’изопаченог срца‘!
Да, разборитог човека хвале, а следећа пословица нас учи колико је корисно бити понизан. Она каже: „Боље је скроман бити и сам себи служити, него се величати, а хлеба не имати“ (Пословице 12:9). Изгледа да Соломон хоће да каже да је боље бити понизан иако сиромашан, и сам себи служити, него новац који је неопходан за основне потребе трошити за живот на високој нози. То је стварно добар савет за нас — да живимо у оквиру својих могућности!
Земљораднички живот нас учи о доброти
Користећи земљораднички начин живота као илустрацију, Соломон износи две поуке о доброти. „Праведник се и за стоку своју брине“, каже он, „али је срце злобника свирепо“ (Пословице 12:10). Праведан човек се добро брине о својој стоци. Он зна шта тој стоци треба и труди се да јој буде добро. Зла особа можда каже да се брине за животиње, али је у ствари не занимају њихове потребе. Она је мотивисана себичношћу, и како ће се понашати према животињама зависи од тога колике ће користи имати од њих. Оно што таква особа сматра адекватном бригом за животиње у ствари је свирепост.
Оно што важи за бригу о животињама важи и за бригу о кућним љубимцима. Стварно би било свирепо да неку животињу узмемо за кућног љубимца и онда је пустимо да се пати тако што је занемаримо или малтретирамо! У случају да животиња много пати због неке озбиљне болести или повреде, можда би било добро окончати њен живот.
Користећи као илустрацију још једну одлику земљорадничког живота — обрађивање земље – Соломон каже: „Који своју њиву ради насити се хлеба.“ Заиста, смисаон напоран рад доноси користи. „Али безумник је који трчи за таштином“ (Пословице 12:11). Пошто нема добро просуђивање или разумевање, „безумник“ предузима јалове, несигурне и безвредне подухвате. Поука из ова два стиха је сасвим јасна: Буди милосрдан и вредан.
Праведници напредују
„Злобник лаком је за оним што злобници грабе“, каже мудри краљ (Пословице 12:12а). Како то злобник ради? Очигледно тако што жели плен који је стечен на злобан начин.
Шта се може рећи за човека који је добар? Такав човек воли дисциплину и чврсто је укорењен у вери. Он је честит и праведан, разборит и понизан, саосећајан и вредан. ’Корен праведника‘, каже Соломон, ’плода даје‘, то јест напредује (Пословице 12:12б). „Корен праведника остаће заувек“, каже An American Translation. Таква особа је стабилна и поуздана. Заиста, ’добар човек стиче Јеховино признање‘. Зато се ’уздајмо у Јехову и чинимо добро‘ (Псалам 37:3).
[Слике на 31. страни]
Вера праведника је снажно укорењена као што је и здраво дрво снажно укорењено