Шта значи уздати се у Јехову

18, 19. Које нас речи из Библије храбре да се уздамо у Јехову, али које погрешно мишљење о томе неки имају?

¹⁸ Божја Реч нас подстиче: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао [„свој разум“, NW] немој се ослањати.

Пословице 3:5

Ово су лепе и охрабрујуће речи. Нема сумње, у читавом свемиру нема никога ко је толико достојан поверења као наш вољени небески Отац. Међутим, ове речи из Пословица је лакше прочитати него спровести у дело.

¹⁹ Многи имају погрешно мишљење о томе шта значи уздати се у Јехову. Неки мисле да је такво поуздање само неко пуко осећање, нека врста блаженог стања које би природно требало да се јави код човека. Други изгледа верују да поуздање у Бога значи да од њега можемо очекивати да нас заштити у свакој невољи, да реши сваки проблем, да сваки изазов с којим се суочавамо у свакодневном животу реши управо онако како бисмо ми то хтели — и да то уради одмах! Али такве идеје немају никакву основу. Такво поуздање је нешто много више од само неког осећања и оно није нереално. Када су у питању зрели људи, поуздање у Бога укључује и доношење промишљених, разборитих одлука.

20, 21. Шта подразумева поуздање у Јехову? Прикажи.

²⁰ Запази опет шта стоји у Пословицама 3:5. Ту се прави разлика између поуздања у Јехову и ослањања на сопствени разум, што показује да не можемо радити и једно и друго. Да ли ово значи да нам није дозвољено да користимо своје способности разумевања? Не, зато што Јехова, онај који нам је дао те способности, очекује од нас да их користимо док му служимо (Римљанима 12:1). Али, на шта се ослањамо, то јест у кога се уздамо? Ако се наше размишљање не слаже с Јеховиним, да ли његову мудрост ипак прихватамо због онога што она јесте — неупоредиво узвишенија од наше? (Исаија 55:8, 9). Уздати се у Јехову значи дозволити да његово размишљање управља нашим размишљањем.

²¹ Да то прикажемо: Замисли једно мало дете које седи на задњем седишту аутомобила, док његови родитељи седе напред. Отац је за воланом. Када током путовања дође до неких потешкоћа — на пример када родитељи нису сигурни у ком правцу треба ићи или настану проблеми због временских прилика и услова на путу — како ће реаговати једно послушно дете које има поверења? Да ли ће са задњег седишта викати у ком правцу треба ићи и говорити свом оцу како да вози? Да ли ће сумњати у одлуке родитеља и да ли ће се противити када га опомену да остане да седи и да не одвезује појас? Неће, јер верује да се родитељи, иако несавршени, могу изборити с проблемима. Јехова је наш савршени Отац. Зар не би требало да се безусловно уздамо у њега, нарочито када се суочавамо са изазовним ситуацијама? (Исаија 30:21).