Да ли те дух света трује?

ДВАНАЕСТОГ септембра 1990. догодила се експлозија у једној фабрици у Казахстану. Опасна радиоактивност била је испуштена у атмосферу, угрожавајући здравље 120 000 тамошњих становника, од којих су многи изашли на улице у знак протеста против смртоносног отрова.

Али како је све више информација долазило на светло дана, открили су да већ деценијама живе у затрованој околини. Током година, 100 000 тона радиоактивног отпада бацано је на једно неограђено место под ведрим небом. Премда им је опасност била на прагу, нико то није схватао озбиљно. Зашто није?

Свакодневно, на тамошњем стадиону, службеници су излагали ниво радијације, који је давао утисак да не постоји никаква опасност. Бројке су биле тачне, али оне су указивале само на гама зрачење. Алфа зрачење, које није мерено, може бити исто тако смртоносно. Многе мајке су почеле да се питају зашто су им деца тако болешљива.

Говорећи у духовном смислу, ми такође можемо бити затровани невидљивом контаминацијом. И попут тих несрећних људи у Казахстану, већина није ни свесна те опасности по живот. Библија идентификује то загађење као ’дух овог света‘, који је изманеврисао нико други до Сотона Ђаво (1. Коринћанима 2:12). Божји Противник злобно користи овај дух — то јест преовладавајући став — света да поткопа нашу божанску оданост.

Како дух света може црпсти нашу духовну снагу? Тако што стимулише жељу очију и тако што игра на нашу урођену себичност (Ефесцима 2:1-3; 1. Јованова 2:16). На пример, размотрићемо три различита подручја на којима би светско размишљање могло постепено затровати нашу духовност.

Тражити најпре Краљевство

Исус је подстакао хришћане да се ’старају најпре за Краљевство Божје и правду његову‘ (Матеј 6:33). С друге стране, дух света би нас могао навести да придајемо неприкладан значај нашим властитим интересима и удобностима. Почетна опасност лежи, не у потпуном занемаривању духовних интереса, већ у потискивању тих интереса на друго место. Могли бисмо превидети опасност — као људи у Казахстану — због лажног осећаја сигурности. Наше године верне службе и наше цењење за духовну браћу и сестре могло би нас уљуљкати у размишљање да никада не бисмо могли занемарити пут истине. Можда су многи у ефеској скупштини размишљали на тај начин.

Отприлике 96. године н. е., Исус им је дао следећи савет: „Што имам против тебе то је да си напустио прву љубав своју“ (Откривење 2:4). Ти хришћани који су служили већ много година, поднели су многе тешкоће (Откривење 2:2, 3). Поучавале су их верне старешине, укључујући и апостола Павла (Дела апостолска 20:17-21, 27). Међутим, током година њихова љубав према Јехови је ишчезавала, и изгубили су свој духовни полет (Откривење 2:5).

Вероватно је на неке ефежане утицао комерцијализам и благостање у граду. Нажалост, материјалистичка струја данашњег друштва исто тако је понела са собом неке хришћане. Одлучна тежња за лагодним начином живота, неизбежно ће нас одвратити од духовних циљева. (Упореди с Матејем 6:24.)

Упозоравајући на ту опасност, Исус је рекао: „Светиљка тела је око. Ако је, дакле, око твоје једноставно, цело твоје тело биће светло; али ако је око твоје зло [„завидљиво“, фуснота], цело твоје тело биће мрачно“ (Матеј 6:22, 23, NW). „Једноставно“ око је око које је духовно усредсређено, око које је усмерено на Божје Краљевство. С друге стране, „зло“ око или „завидљиво“ око је кратковидо, способно да се усредсреди само на тренутне телесне жеље. Духовни циљеви и будуће награде леже ван његовог видокруга.

У претходном стиху Исус је рекао: „Где је благо твоје, онде ће бити и срце твоје“ (Матеј 6:21). Како можемо знати да ли је наше срце усмерено на духовне или материјалне ствари? Можда је најбољи показатељ наш говор, пошто „уста говоре оно што у срцу изобилује“ (Лука 6:45). Ако затичемо себе како стално причамо о материјалним стварима или о светским достигнућима, то је доказ да нам је срце подељено и да је наша духовна визија непотпуна.

Кармен,a једна сестра Шпањолка, борила се с тим проблемом. „Одгајана сам у истини“, објашњава Кармен, „али када сам имала 18 година основала сам своје обданиште. Три године касније имала сам четири раднице, посао је цветао, и зарађивала сам доста новца. Међутим, оно што ме је можда највише задовољавало била је чињеница да сам финансијски независна и ’успешна‘. Да будем искрена, моје срце је припадало мом послу — он је био моја највећа љубав.

„Сматрала сам да још увек могу бити Сведок док већину свог времена посвећујем пословним интересима. С друге стране, такође сам имала сталан осећај да бих могла више служити Јехови. Оно што ме је коначно навело да интересе Краљевства ставим на прво место био је пример две пријатељице које су биле пионирке. Једна од њих, Хулијана, била је у мојој скупштини. Није ме присиљавала да будем пионир, али њени разговори и радост коју је очигледно извлачила из своје службе, помогли су ми да преиспитам своје духовне вредности.

„Нешто касније, док сам била на одмору у Сједињеним Државама, одсела сам код Глорије, једне сестре пионирке. Однедавно је постала удовица, и бринула се о својој петогодишњој кћерки и мајци која је имала рак. Ипак је била пионир. Њен пример и њено искрено цењење за службу дирнули су моје срце. Четири кратка дана која сам провела у њеној кући дала су ми одлучност да Јехови дам најбоље од себе. Прво сам постала општи пионир, а неколико година касније, мој супруг и ја смо били позвани да служимо у Бетелу. Рекла сам збогом послу — препреци мог духовног напретка — и сада осећам да је мој живот успешан у Јеховиним очима, а то је оно што заиста вреди“ (Лука 14:33).

Ако научимо да се ’уверимо у важније ствари‘, као што је то Кармен урадила, то ће нам помоћи да доносимо мудре одлуке у вези с нашим запослењем, образовањем, становањем и начином живота (Филипљанима 1:10, NW). Али да ли се уверавамо у важније ствари и када се ради о рекреацији? То је још једно подручје на коме дух света врши огроман притисак.

Слободно време задржи на исправном месту

Дух света лукаво искоришћава природну људску жељу за одмором и слободним временом. Пошто већина људи нема реалну наду за будућност, разумљиво је што се труде да садашњост испуне забавом и релаксацијом. (Упореди са Исаијом 22:13; 1. Коринћанима 15:32.) Да ли затичемо себе како слободном времену придајемо све више и више важности? То би могао бити знак да светски начин размишљања обликује наше гледиште.

Библија упозорава: „Ко воли весеље [„забаву“, Lamsa] остаје сиромах“ (Пословице 21:17). Није погрешно забављати се, али волети то, то јест придавати томе првенствену важност, водиће до духовног сиромаштва. Наш духовни апетит неизбежно ће се покварити, и имаћемо мање времена на располагању за проповедање добре вести.

Због тога нас Божја Реч саветује да будемо „ментално растерећени за акцију, под савршеном самоконтролом“ (1. Петрова 1:13, The New English Bible). Да бисмо ограничили наше слободно време на оно што је разумно, потребна нам је самоконтрола. Бити растерећен за акцију значи бити спреман за духовну активност, било да је то проучавање, састанци или служба на терену.

А шта је с потребним одмором? Да ли треба да се осећамо кривима када издвајамо време за релаксацију? Нипошто. Одмор је преко потребан, нарочито у данашњем стресном свету. Упркос томе, као предани хришћани не можемо дозволити да се наш живот окреће око слободног времена. И сувише слободног времена може нас уљуљкати у све мање смисаону активност. Оно може ослабити наш осећај хитности, и чак нас може подстаћи на самоповлађивање. Како онда можемо имати уравнотежено гледиште о одмору?

Библија препоручује да се узме мало одмора уместо да се претерано тешко ради — нарочито ако је световни посао непотребан (Проповедник 4:6). Иако одмор помаже нашем телу да поврати снагу, извор духовне енергије јесте Божја активна сила (Исаија 40:29-31). Ми добијамо тај свети дух у повезаности с нашим хришћанским активностима. Лични студиј храни наша срца и стимулише исправне жеље. Посећивање састанака потхрањује цењење према нашем Створитељу. Учествовањем у хришћанској служби унапређујемо осећања према другима (1. Коринћанима 9:22, 23). Као што је Павле реално објаснио, „спољашњи човек стварно пати од трошења, али унутрашњи човек сваког дана прима свежу снагу“ (2. Коринћанима 4:16, Philips).

Илеана, мајка шесторо деце и жена мужа који није у вери, води живот препун обавеза. Она има обавезе према својој породици и према неколико других рођака, што значи да увек изгледа као да јури на све стране. Упркос томе, она такође оставља пример вредан пажње у проповедању и припремању за састанке. Како може да испуни толике обавезе?

„Састанци и служба на терену заиста ми помажу да изађем на крај с другим одговорностима“, објашњава Илеана. „Рецимо, после проповедања имам много тога о чему размишљам док радим по кући. Често певам док то радим. С друге стране, ако сам пропустила неки састанак или урадила мало у служби на терену, кућни послови постају прави напор.“

Каква супротност прекомерној важности која се придаје слободном времену!

Духовна лепота свиђа се Јехови

Живимо у свету који је у све већој мери опседнут физичким изгледом. Људи троше огромне суме новца за третмане осмишљене да побољшају свој изглед и да смање последице старења. То обухвата пресађивање и фарбање косе, силиконске груди и козметичку хирургију. Милиони посећују центре за смањивање тежине, часове аеробика и гимнастике, или купују видео-касете с вежбама и књиге о исхрани. Свет хоће да нас натера да верујемо да је пасош за срећу наш физички изглед, да је све у нашем „имиџу“.

У Сједињеним Државама, једна анкета коју је навео часопис Newsweek открила је да 90 посто америчких тинејџера белаца „није задовољно својим телом“. Очајничка тежња за идеалном линијом може утицати и на нашу духовност. Дора је била млада Сведокиња за Јехову која се стидела свог телесног изгледа јер је била мало дебља. „Кад сам одлазила у куповину, било ми је тешко да нађем прикладну одећу моје величине“, објашњава она. „Изгледало је као да је елегантна одећа била прављена само за витке тинејџере. Што је још горе, људи су имали заједљиве коментаре о мојој тежини, који су ме доста узнемиравали, нарочито када су долазили од моје духовне браће и сестара.

„Као последица тога, постала сам све опседнутија својим изгледом, до те мере да су духовне вредности почеле да заузимају друго место у мом животу. Било је као да моја срећа зависи од мог струка. Неколико година је прохујало, и сада када сам сазрела као жена и као хришћанка, ствари видим другачије. Иако водим рачуна о свом изгледу, схватам да је духовна лепота оно што је најважније, и да је то оно што ми пружа највеће задовољство. Када сам једном то схватила, могла сам интересе Краљевства ставити на право место.“

Сара је била верна жена старог доба која је имала то уравнотежено гледиште. Премда Библија говори о њеној телесној лепоти када је имала преко 60 година, она првенствено обраћа пажњу на њене фине особине — на скривену особу срца (Постање 12:11; 1. Петрова 3:4-6). Она је показала благ и питом дух, и подложно је слушала свог мужа. Сара није прекомерно бринула о томе како други гледају на њу. Иако је потицала из богате средине, драге воље је живела у шаторима више од 60 година. Кротко и несебично је подржавала свог мужа; била је жена од вере. То је оно што ју је учинило заиста лепом женом (Пословице 31:30; Јеврејима 11:11).

Као хришћани, ми смо заинтересовани за побољшавање наше духовне лепоте, а та лепота, ако се редовно негује, биће све већа и трајнија (Колошанима 1:9, 10). О нашем духовном изгледу можемо водити рачуна на два главна начина.

У Јеховиним очима постајемо лепши док учествујемо у животоспасавајућој служби (Исаија 52:7; 2. Коринћанима 3:18–4:2). Сем тога, док учимо да одражавамо хришћанске особине, наша лепота се продубљује. Има обиље прилика за побољшавање наше духовне лепоте: „Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците... Будите духа пламенога... Будите гостољубиви... Радујте се с онима који су радосни и плачите с онима који плачу... Никоме не враћајте зла за зло... Имајте мир са свим људима“ (Римљанима 12:10-18). Развијање таквих ставова учиниће нас драгима и Богу и људима, и то ће свести на најмању могућу меру ружан изглед наших наслеђених грешних склоности (Галатима 5:22, 23; 2. Петрова 1:5-8).

Ми се можемо борити са светским духом!

На толико много суптилних начина, отрован дух света може ослабити наш интегритет. Може нас натерати да будемо незадовољни с оним што имамо и толико забринути да наше потребе и интересе стављамо испред Божјих. Или нас може навести да размишљамо људским мислима уместо Божјим, тиме што слободном времену или телесном изгледу придајемо неприкладну важност. (Упореди с Матејем 16:21-23.)

Сотона је решен да уништи нашу духовност, а дух света је једно од његових главних оружја. Сети се да Ђаво може да промени своју тактику, од тактике ричућег лава па до тактике опрезне змије (Постање 3:1; 1. Петрова 5:8). Повремено, свет побеђује хришћанина бруталним прогонством, али много чешће га полако трује. Павле је био забринутији за ову последњу опасност: „Као што змија заведе Еву лукавством својим, тако се плашим да се и мисли ваше не искваре и не одврате од чистоте која је у Христу“ (2. Коринћанима 11:3).

Да бисмо се заштитили од змијиног лукавства, треба да идентификујемо пропаганду која потиче „од овога света“ и да је затим одлучно одбацимо (1. Јованова 2:16). Не смемо бити заведени веровањем да је светски начин размишљања нешкодљив. Отрован ваздух сотониног система већ је достигао алармантне нивое (Ефесцима 2:2).

Кад једном идентификујемо светско размишљање, можемо се борити против њега тиме што испуњавамо мисли и срце Јеховиним чистим учењем. Попут краља Давида, кажимо и ми: „Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме стазама својим! Упути ме истини својој, научи ме, јер ти си Бог спасења мога“ (Псалам 25:4, 5).

[Фусноте]

[Слика на 26. страни]

Тежња за удобним начином живота може нас одвратити од духовних циљева