Сиромашни а ипак богати — како је то могуће?

Пре много векова, један мудар човек се молио да не буде сиромашан. Откуд таква молба? Зато што се плашио да би сиромаштво могло да побуди ставове и поступке који би угрозили његов однос с Богом. То је очигледно из његових речи: „Дај ми само хлебац који ми је потребан... у сиромаштву да не бих ја крао, и не бих напао име Бога свога“ (ПОСЛОВИЦЕ 30:8, 9).

ДА ЛИ то значи да је немогуће да сиромашна особа верно служи Богу? Сигурно да не значи! Кроз целу историју, безбројне слуге Јехове Бога сачувале су интегритет према њему упркос тешкоћама које доноси сиромаштво. Јехова, за узврат, воли оне који се уздају у њега и брине се за њих.

Верни из прошлости

Апостол Павле је и сам доживео времена оскудице (2. Коринћанима 6:3, 4). Он је такође описао ’толики облак‘ верних претхришћанских сведока, од којих су се неки ’потуцали у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици. Они су лутали по пустињама и горама, пећинама и јамама земаљским‘ (Јеврејима 11:37, 38; 12:1, Ча).

Један од тих верних био је пророк Илија. Током троипогодишње суше, Јехова му је редовно обезбеђивао храну. Најпре је Бог учинио да гаврани доносе пророку хлеб и месо (1. Краљевима 17:2-6). Касније је Јехова чудесно продужио залиху брашна и уља чиме је једна удовица бринула за Илију (1. Краљевима 17:8-16). Та храна је била оно најосновније, али је одржавала на животу пророка, ту жену и њеног сина.

Јехова је на сличан начин подржавао верног пророка Јеремију током тешких економских времена. Јеремија је преживео опсаду Јерусалима по Вавилонцима, кад је народ морао да ’једе хлеб на меру и у бризи‘ (Језекиљ 4:16). На крају, глад је у граду постала тако тешка да су неке жене јеле месо властите деце (Јеремијине тужбалице 2:20). Премда је Јеремија био у притвору због свог неустрашивог проповедања, Јехова се побринуо да сваког дана добија „један хлеб“ ’докле је трајало хлеба у граду‘ (Јеремија 37:21).

Тако је Јеремија, попут Илије, имао мало хране. Писмо нам не каже шта је, нити колико је често Јеремија јео кад је у Јерусалиму нестало хлеба. Па ипак, ми знамо да га је Јехова подржавао и да је он преживео то страшно време глади.

Данас сиромаштво постоји у свим деловима света. Према Уједињеним нацијама, највећа концентрација сиромаштва налази се у Африци. Једна изјава УН за штампу објављена 1996. рекла је: „Најмање је половина свих Африканаца сиромашна.“ Упркос све тежим економским приликама, све већи број Африканаца примењује библијска начела у животу и верно служи Богу, уверени да ће их он подржавати. Осмотримо неке примере из једног дела нашег проблематичног света.

Остати поштен

Мајкл,a који живи у Нигерији, фармер је који има шесторо деце коју треба да издржава. „Тешко је бити поштен кад немаш новца да бринеш за своју породицу“, каже он. „Међутим, кад сам искушан да будем непоштен, сетим се Ефесцима 4:28, где стоји: ’Који је крао више да не краде, него да ради, да [чини] добро рукама својим.‘ И зато, ако дођем у искушење, питам се: ’Јесам ли ја зарадио тај новац?‘“

„На пример“, додаје Мајкл, „док сам једног дана ходао, видео сам торбицу како је пала с једног мотора. Нисам могао да зауставим возача, па сам подигао торбицу и видео да је пуна новца! Користећи личну карту из торбице, нашао сам власника и вратио му торбицу.“

Борити се против депресије

Један човек из северне Африке је приметио: „Сиромаштво је [као] да си у некој дубокој рупи, а ипак можеш да видиш светло и људе како слободно ходају, али немаш гласа да вичеш у помоћ нити да затражиш лестве да изађеш.“ Није ни чудо што сиромаштво често доноси осећања депресије и фрустрираности! Чак и Божје слуге могу да посматрају богатство других и да почну размишљати како живот у интегритету не вреди. (Упореди с Псалмом 73:2-13.) Како се могу надвладати таква осећања?

Питер, човек из западне Африке, био је пензионисан после 19 година државне службе. Сада живи углавном од мале пензије. „Кад ме снађу периоди обесхрабрења“, каже Питер, „присетим се онога што сам прочитао у Библији и публикацијама Watch Tower Societyja. Овај стари систем треба да прође, а ми чекамо бољи систем.

„Такође, размишљам о 1. Петровој 5:9, где стоји: ’Браните се од [Сотоне] чврстом вером, знајући да једнаке патње погађају и вашу браћу у свету.‘ Значи, ја нисам једини који подноси тешкоће. Ти подсетници ми помажу да одбацим мисли које су обесхрабрујуће и депресивне.“

„Осим тога“, додаје Питер, „Исус је извршио многа чуда кад је био на земљи, премда никога није материјално обогатио. Зашто бих ја очекивао да мене обогати?“

Моћ молитве

Приближавање Јехови у молитви још један је начин за борбу против негативног размишљања. Кад је Мари 1960. постала Јеховин сведок, њена породица ју је оставила. Неудата и сада у 50-им, она је крхка и има веома мало у материјалном погледу. Па ипак, она је ревна у хришћанској служби.

Мари каже: „Кад се осећам обесхрабрено, обратим се Јехови у молитви. Знам да ми нико не може помоћи као он. Научила сам да кад се уздаш у Јехову, он ти и помаже. Увек се сетим тих речи краља Давида, из Псалма 37:25: ’Млад бејах, остарео сам, ал’ не видех праведника напуштена, нити хлеба деца његова да просе.‘

„Такође извлачим охрабрење из искустава старије духовне браће и сестара која су испричана у Кули стражари. Јехова Бог им је помагао, тако да знам да ће и мени и даље помагати. Он благосиља мој мали посао продавања фуфуа [јело од касаве], тако да успевам да задовољим своје дневне потребе. Понекад кад једва да имам нешто новца и питам се шта да радим, Јехова пошаље некога ко ми нешто поклони и каже: ’Сестро, молим те да узмеш ово.‘ Јехова ме никада није разочарао.“

Вредност библијског студија

Јеховини сведоци цене вредност студија Божје Речи, Библије, а сиромашни међу њима нису изузетак. Шездесетогодишњи Џон служи као пионир (пуновремени проповедник Краљевства) и слуга помоћник у скупштини. Он живи у једној трошној двоспратној кући коју дели 13 породица. Његова соба је један део ходника на првом спрату, одвојен шперплочом. Ту се налазе две старе столице и сто с хрпом помагала за проучавање Библије. Спава на сламарици.

Џон је зарађивао око долар дневно продајући хлеб, али кад је забрањен увоз пшенице, више није могао да се издржава на тај начин. Он каже: „Понекад ми је веома тешко, али и даље сам пионир. Јехова је тај који ме подржава. Радим све што нађем и не ослањам се ни на једног човека да ме издржава или храни, премда су браћа из скупштине веома сусретљива. Помажу ми да тражим посао и понекад ми дају новчане дарове.

„Узимам времена да читам Библију и публикације Watch Tower Societyja. Проучавам у раним јутарњим сатима кад је у кући мирно и читам касно увече кад год имамо струје. Знам да морам да одржавам свој лични студиј.“

Поучавати децу за живот

Данијел је удовац који има шесторо деце. Године 1985, изгубио је посао на којем је био 25 година, али је нашао посао као магационер. „Живот је за породицу тежак у економском погледу“, каже он. „Сада можемо јести само једном дневно. Једном смо били без хране три дана. Могли смо само да пијемо воду да бисмо остали живи.“

Данијел служи као старешина у скупштини. „Никада не пропуштам хришћанске састанке, и запослен сам теократским задацима“, каже он. „Кад год има нешто да се ради око Дворане Краљевства, водим рачуна да будем ту. А кад је тешко, сетим се Петрових речи упућених Исусу, записаних у Јовану 6:68: ’Господе, коме ћемо ићи?‘ Ако престанем да служим Јехови, куд бих пошао? Павлове речи које налазимо у Римљанима 8:35-39 такође ме испуњавају одлучношћу зато што показују да нас ништа неће раставити од Божје и Христове љубави. То је став који усађујем у моју децу. Стално им причам да никада не смемо оставити Јехову.“ Данијелова ревност, заједно с редовним породичним библијским студијем, позитивно утиче на његову децу.

Дух давања

Неко би могао помислити да они који живе у крајњем сиромаштву тешко да могу бити у положају да финансијски доприносе унапређивању интереса Краљевства. Али то није случај. (Упореди с Луком 21:1-4.) Неки Сведоци из Гане чије је главно запослење узгајање основних производа, издвајају једно парче своје земље које ће употребити за унапређивање интереса Краљевства. Кад продају производе с тог дела земље, тај новац искључиво користе за ту намену, што укључује и давање прилога у локалној Дворани Краљевства Јеховиних сведока.

Пионирка по имену Џоан живи у централној Африци. Да би се бринула за парализованог мужа и четворо других чланова породице, она продаје хлеб. Кад су скупштини коју она посећује биле потребне клупе за Дворану Краљевства, Џоанина породица је одлучила да поклони сва средства која су имали у кући. Тако су остали без ичега. Међутим, следећег дана неко је неочекивано вратио један давни дуг, давши им новац за који су изгубили наду да ће га икада добити!

Џоан је весела и не брине се претерано око новца. „Објасним моју ситуацију Јехови у молитви, и затим кренем у службу на терену. Знамо да има мало наде да се ствари поправе у овом систему ствари. Ипак, свесни смо да ће се Јехова бринути за наше потребе.“

Бити марљив

Јеховини сведоци се препознају по својој међусобној љубави (Јован 13:35). Они који имају новца помажу сухришћанима који су у оскудици. Често је то у облику поклона, а понекад и у облику помоћи око запослења.

Марк, који живи у Конгу, пати од губе. Она је деформисала његове прсте на ногама и рукама. Зато се у ходу ослања на штаке. Кад је решио да служи Јехови, Марк је почео да прави велике промене у свом животу. Уместо да проси за храну као раније, почео је сам да узгаја храну. Такође је правио ћерпич, који је продавао.

Упркос својој физичкој инвалидности, Марк је и даље марљиво радио. Коначно је купио комад земље и направио на њој скромну кућу. Данас Марк служи као скупштински старешина и веома је поштован у граду где живи. Сада он помаже другима који су у оскудици.

Наравно, на многим местима практично је немогуће наћи посао. Један хришћански старешина који служи у једној канцеларији подружнице Watch Tower Societyja у централној Африци написао је: „Овде многа браћа немају посао. Неки покушавају да створе властити посао, али то је тешко. Многи резонују да пошто ће патити без обзира шта да раде, они ће се материјално жртвовати као проповедници пионири. Чинећи то, многи увиђају да су благословљени обилније него кад би имали посао с малом или никаквом зарадом.“

Јехова подржава свој народ

Исус Христ је о себи рекао: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а син човечји нема где главу наслонити“ (Лука 9:58). Слично томе, апостол Павле је написао: „До овога часа трпимо и глад и жеђ и голотињу, и мучимо се, и потуцамо се“ (1. Коринћанима 4:11).

И Исус и Павле су изабрали да живе животом с оскудним економским средствима како би могли потпуније да испуне своју службу. Многи данашњи хришћани су сиромашни зато што немају другог избора. Међутим, они примењују библијска начела у животу и ревно настоје да служе Богу. Знају да их Јехова веома воли док доживљавају истинитост Исусовог засигурања: „Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно [материјалне ствари] ће вам се све додати“ (Матеј 6:25-33). Осим тога, те сиромашне Божје слуге имају доказ да „благослов Господњи богатство даје“ (Пословице 10:22).

[Фусноте]

[Оквир на 6. страни]

Ко су „извршиоци речи“?

ПРЕМА једној Галуповој анкети из 1994, 96 посто Американаца „верује у Бога или у неки универзални дух“. Исто тако, „у Сједињеним Државама постоји више цркава по глави становника него у било којој другој држави на свету“, рекао је U.S.News & World Report. Упркос том побожном изгледу, ветеран на подручју анкетирања Џорџ Галуп, мл., каже: „Груба чињеница је да већина Американаца не зна у шта верује или зашто у то верује.“

Статистике такође показују да постоји велики јаз између религиозног уверења многих људи и њихових поступака. На пример, „социолози примећују да су поједина подручја у земљи с највећом стопом криминала истовремено и места где су религиозна веровања и поступци најснажнији“, каже писац Џефри Шелер.

То не треба да нас изненади. Зашто? Зато што је апостол Павле још у првом веку упозорио сухришћане да се чувају оних који „говоре да познају Бога, а делима га се одричу“ (Титу 1:16). Поред тога, Павле је рекао младом Тимотеју да ће у „последње дане“ постојати људи који ће ’имати изглед побожности, али ће одбацити оно што чини силу њезину‘ (2. Тимотеју 3:1, 5).

Међутим, прави хришћани чине све што могу да следе заповест Исуса Христа да ’иду и науче све народе‘ (Матеј 28:19). Они на тај начин постају „извршиоци речи, а не само слушачи“ (Јаков 1:22, Ча).

[Слика на 7. страни]

Људи широм света веома цене библијски студиј