Копирање геконових стопала

Људи могу много тога научити и од копнених животиња. На пример, мали гуштер гекон може да се пење уза зид и да, окренут наглавачке, стоји на плафону. По тој задивљујућој способности био је познат и у библијска времена (Пословице 30:28). У чему је тајна његове способности да пркоси гравитацији?

Гекон може да се креће чак и по површинама глатким као стакло захваљујући сићушним длачицама званим сете, које му расту на стопалима. Из његових стопала не лучи се лепак, већ се приањање постиже помоћу једне слабе молекуларне силе. Наиме, молекули двеју површина везују се једни за друге због веома слабе привлачне силе познате као Ван дер Валсова сила. Гравитација обично лако надјача ову силу, па се тако човек не може попети уза зид једноставно прислањајући руке уз њега. Међутим, геконове сићушне длачице повећавају површину која је у додиру са зидом. Када се Ван дер Валсова сила вишеструко умножи помоћу хиљада длачица на геконовим стопалима, привлачност коју она ствара довољно је јака да може издржати тежину овог сићушног гуштера.

Како би се ово откриће могло искористити? Вештачки материјали направљени по узору на геконова стопала могли би се користити као замена за чичак-траку, што је још један патент позајмљен из природе.a У часопису The Economist цитиран је један истраживач који је рекао да би материјал направљен од „гекон-траке“ могао бити нарочито користан у „медицини, у случајевима када се не могу употребити хемијски адхезиви“.

Геконова стопала се не прљају, никада не остављају трагове, приањају за све осим за тефлон и лако се причвршћују за подлогу и одвајају од ње. Истраживачи покушавају да их копирају