Гледиште Библије

Који је смисао живота?

„ДАРВИНИСТИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА ДОВОЉНО ОБЈАШЊЕЊЕ ЗА ОРГАНСКИ ЖИВОТ. ИПАК ИЗГЛЕДА ЗДРАВОРАЗУМСКИ ДА, УКОЛИКО СЕ ЈЕДАН ОРГАНИЗАМ РАЗВИЈА КА ВЕЋОЈ СЛОЖЕНОСТИ, САМОСВЕСНОСТИ И ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ, ОНДА ЈЕ ТО ЗБОГ ТОГА ШТО СУ ТЕ ОСОБИНЕ ПОЖЕЉНЕ“ ДИЛАН ТОМАС (DYLAN THOMAS; 1914–1953, ВЕЛШКИ ПЕСНИК И ПИСАЦ).

ПОТРАГА за смислом живота није нова. Она вековима окупира мисли знатижељних. Недавна анкета показује да је она у мислима Новозеланђана, данас више него пре десет година. Четрдесет девет посто становништва од 15 и више година, каже извештај који је објављен у Лисенеру, „често је размишљало о смислу живота“, што представља пораст од 32 посто од кад је 1985. било спроведено једно слично испитивање.

Новозеланђани изгледа да изражавају осећаје које имају и људи других нација. Лисенер наставља: „Растућа тенденција да се значење нашег постојања доводи у питање може указивати на то да смо сада забринутији него што смо били 80-их, несигурнији у правац којим треба ићи.“

Очито, одговори ко-ји су еволуционисти дали на универзално питање „Зашто смо овде?“ нису задовољавајући за све већи број људи. Може ли Библија пружити морални компас који је потребан да би се пронашао смисао у животу особе?

„Примарна мотивациона сила“

Од свих земаљских створења, једино човек размишља о сврси живота. Знате ли зашто? Библија пружа један разлог у Проповеднику 3:11. О Створитељу, она каже: „Он је човеку дао осећај за време прошло и будуће“ (Нова енглеска Библија ⁄ The New English Bible ⁄ ). Иако све живо нагиње да приања уз живот, изгледа да је човек јединствен у томе што поседује представу о времену — прошлом, садашњем, и будућем. Човек може медитирати о прошлости и гледати у будућност, планирајући је, да, чак јако желећи да учествује у њој. И може постати фрустриран кад не може остварити своје снове о будућности због пролазне природе свог кратког животног века.

Дакле, само човек поставља питања „Зашто сам овде?“ „Куда идем?“ Психијатар Виктор Франкл је написао: „Тежња да се пронађе смисао у сопственом животу јесте примарна мотивациона сила у човеку. ... Не постоји ништа на свету, усуђујем се да то кажем, што ће особи тако делотворно помоћи да преживи чак и најгоре услове, као што је спознање да постоји смисао у њеном животу.“

Соломоново откриће које је Исус потврдио

Потреба да се пронађе смисао у животу копкала је народе старог века. Прелистајмо странице историје три хиљаде година уназад до краљевства Израела под Соломоновом владавином. О њему, краљица Савска је рекла: „Истина је дакле све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. Ја у то нисам веровала пре но што дођох и видех својим очима, и гле, ни пола ми није казано. Твоја мудрост и твоја срећа надвисују гласове које сам слушала“ (1. Краљевима 10:6, 7).

Пишући библијску књигу Проповедника, Краљ Соломон обавештава своје читаче о резултатима једног експеримента који је спровео како би бацио светло на сврху живота. Био је то експеримент у могућностима радовања животу које приличе типичном краљу древног Истока. У 2. поглављу, стиховима 1-10, он је осликао живот пун задовољстава који је данас тешко замислити. Пробао је све што живот нуди у погледу материјалног богатства и телесних задовољстава. Каква је била његова оцена о смисаоности оваквих тежњи? Његов одговор треба да изненади претерано самопоуздане.

Кад се осврнуо уназад и сагледао све ове ствари, његов суд је често био неповољан. Биле су узалудне, губљење времена. Написао је: „И ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, и гле, све је то таштина и трчање за ветром, и никакве користи нема од онога што се под сунцем ради“ (Проповедник 2:11).

Он је закључио да, у најбољем случају, земаљска задовољства доносе само привремено задовољство. Чак ни људска мудрост не може човека спасти од бола и патњи живота.

Исус Христ је дошао до сличног закључка кад је, у одговору на претерану бригу једног човека за материјалним наслеђем, рекао гомили која је слушала: „Пазите се, и чувајте се од свакога лакомства, јер живот човека није у имању његовом, ма и у изобиљу био“ (Лука 12:15).

Само Јехова Бог може у потпуности надвладати људске слабости из свакодневног живота и пружити мудру сврху човековој делатности. Према томе, живот без Бога је узалудан. Као што је забележено у Проповеднику 12:13, Соломон је објаснио: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све.“

Откривање сврхе живота

Соломоново мишљење да се смисао живота не може раздвојити од здравог страха од Бога, Исус Христ је увек изнова потврђивао. „Писано је“ рекао је Исус, цитирајући Божју Реч, „’Не живи човек само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Божјих‘“ (Матеј 4:4; Поновљени закони 8:3). Да, да би живот човека био испуњен, не може се игнорисати духовна димензија. Надаље, Исус је о себи рекао: „Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово“ (Јован 4:34). Послушно служење свом небеском Оцу било је извор радости и задовољства. То га је хранило. То је дало сврху његовом животу.

Дакле, може ли живот постићи свој пуни потенцијал без Бога? Не! Интересантно је да је историчар Арнолд Тојнби једном написао: „Права сврха више религије јесте да духовне савете и истине који су у њеној сржи исијава у онолико много душа колико може досегнути, како би свака од ових душа тако могла бити оспособљена да испуни прави циљ Човека. Човеков прави циљ јесте да слави Бога и да Га радује заувек.“ Пророк Малахија је изразио Божје гледиште: „И опет ћете разлику видети измеђ’ праведнога и бездушника, измеђ’ оног који Богу служи и онога који му не служи“ (Малахија 3:18).

[Слика на 25. страни]

Родинов „Мислилац“

[Извор]

Скала/Art Resource, N.Y.