„Цела човекова обавеза“

„Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све [„цела човекова обавеза“, NW]“ (ПРОПОВЕДНИК 12:15).

 1, 2. Зашто је прикладно осмотрити нашу обавезу према Богу?

„ШТО Господ од тебе захтева“? Један древни пророк поставио је то питање. Затим је навео шта Јехова захтева — да идеш по правди, волиш милосрђе и смерно ходиш пред Богом (Михеј 6:8).

² У данашње време индивидуалности и независности, многима је нелагодна идеја да Бог нешто захтева од њих. Они не желе да се обавезују. Али шта је са закључком до ког је Соломон дошао у Проповеднику? „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све [„цела човекова обавеза“, NW]“ (Проповедник 12:15).

 3. Зашто треба озбиљно да промишљамо о књизи Проповедника?’

³ Какве год да су наше околности и наш поглед на живот, можемо имати велику корист уколико осмотримо позадину тог закључка. Краљ Соломон, писац ове надахнуте књиге, разматрао је неке од истих ствари које су део нашег свакодневног живота. Неки би могли брзо закључити да је његово анализирање у основи негативно. Међутим, оно је било божански надахнуто и може нам помоћи да оценимо своје активности и приоритете, с повећаном радости као резултатом.

Задовољити најважније животне потребе

 4. О чему је Соломон истраживао и дискутовао у Проповеднику?

⁴ Соломон је дубоко испитивао ’посао синова човечјих‘. „Ја сам управљао срце своје да мудрошћу испитујем и истражујем све оно што под небом бива.“ Под ’послом‘ Соломон није обавезно мислио на посао, то јест запослење, већ уместо тога на цео опсег онога чиме су људи и жене окупирани кроз сав свој живот (Проповедник 1:13). Осмотримо неке основне бриге, то јест послове, и затим упоредимо своје активности и приоритете.

 5. Која је једна од главних преокупација људи?

⁵ Новац је свакако у жижи многих људских брига и активности. Нико не може с правом рећи да је Соломон имао лежерно гледиште према новцу које неки богати људи имају. Он је спремно признао потребу за нешто новца; имати довољно новчаних средстава боље је него да се мора живети аскетски или у сиромаштву (Проповједник 7:11, 12, ДК). Али ти мора да си видео да новац, с поседима који се њиме купују, може постати примарни циљ у животу — како за сиромашне тако и за богате.

 6. Шта можемо научити о новцу из једне од Исусових илустрација и из Соломоновог личног искуства?

⁶ Присети се Исусове илустрације о богатом човеку који је, никад задовољан, радио да би стекао више. Бог га је просудио као неразумног. Зашто? Зато што наш ’живот није у имању нашем‘ (Лука 12:15-21). Соломоново искуство — вероватно веће него наше — потврђује Исусове речи. Прочитај опис у Проповеднику 2:4-9. Неко време, Соломон се дао на стицање богатства. Изградио је прекрасне куће и баште. Могао је приуштити и добавити лепе пратиље. Да ли му је богатство и оно што му је оно омогућило да уради донело дубоко задовољство, осећај правог достигнућа и смисао живота? Он је искрено одговорио: „И ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, и гле, све је то таштина и трчање за ветром, и никакве користи нема од онога што се под сунцем ради“ (Проповедник 2:11; 4:8).

 7. (а) Шта доказује искуство што се тиче вредности новца? (б) Шта си ти лично видео што потврђује Соломонов закључак?

⁷ То је реално, истина која је потврђена у животима многих. Морамо признати да поседовање више новца једноставно не решава све проблеме. То може решити неке, као што је лакше набављање хране и одеће. Али особа може носити само једну одећу у датом тренутку и уживати само у одређеној количини хране и пића. И читао си о богатим људима чији су животи погођени разводом, злоупотребом алкохола или дроге и завадама с рођацима. Мултимилионер Ж. П. Гети рекао је: „Новац нема обавезно било какву везу са срећом. Можда с несрећом.“ Из доброг разлога, Соломон је среброљубље сврстао у таштину. Контрастрирај ту чињеницу са Соломоновим запажањем: „Сладак је раднику сан, имао он мало или много да једе; али ситост не да богаташу да мирно спава“ (Проповедник 5:9-11).

 8. Који разлог постоји да се не прецењује важност новца?

⁸ Новац и поседи такође не доносе осећај задовољства што се тиче будућности. Да си имао више новца и поседа, вероватно би имао додатну бригу око тога да их заштитиш, и још увек не би знао шта ће донети сутра. Да ли би то све можда изгубио, заједно са својим животом? (Проповедник 5:12-16; 9:11, 12). Будући да је то тако, не треба да буде тешко видети зашто наш живот, то јест посао, треба да има један узвишенији, трајнији смисао од новца и поседа.

Породица, слава и моћ

 9. Зашто се породични живот с правом појавио као предмет Соломоновог истраживања?

⁹ У Соломоново анализирање живота спадала је и ствар преокупираности породицом. Библија истиче породични живот, укључујући радост поседовања и подизања деце (Постање 2:22-24; Псалам 127:3-5; Пословице 5:15, 18-20; 6:20; Марко 10:6-9; Ефесцима 5:22-33). Ипак, да ли је то крајњи аспект живота? Изгледа да многи тако мисле, с обзиром на важност која се у неким културама придаје браку, деци и породичним везама. Па ипак, Проповедник 6:3 показује да чак ни имати стотину деце није кључ за задовољство у животу. Замисли колико је родитеља направило жртве зарад своје деце не би ли им пружили добар почетак и олакшали живот. Иако је то племенито, наш Створитељ сигурно није мислио да је централна сврха нашег постојања само да пренесемо живот на следећу генерацију, као што то животиње инстинктивно раде да би продужиле врсту.

10. Зашто се неприкладно посвећивање породици може показати као таштина?

¹⁰ Соломон је опажљиво изнео неке реалности породичног живота. На пример, човек се може посветити томе да обезбеди своју децу и унучад. Али да ли ће се они показати као мудри? Или ће бити луди с оним што је он настојао да накупи за њих? Уколико се деси ово последње, каква би то била „таштина и зло велико“! (Проповедник 2:18-21; 1. Краљевима 12:8; 2. Летописа 12:1-4, 9)

11, 12. (а) На које су се тежње у животу неки усредсредили? (б) Зашто се може рећи да је тражење истакнутости „ловљење ветра“?

¹¹ У другој крајности, многи су нормалан породични живот подредили својој решености да постигну славу или моћ над другима. То може бити грешка која је уобичајенија међу мушкарцима. Да ли си то видео међу својим школским друговима, колегама с посла или комшијама? Многи се очајнички боре да буду запажени, да постану неко или да имају ауторитет над другима. Али колико је то стварно смисаоно?

¹² Помисли како се неки боре да постану славни, било на ниском или високом нивоу. Ми то видимо у школи, у комшилуку и у различитим друштвеним групама. То је такође покретачка сила у онима који желе да постану познати у уметности, забави и политици. Међутим, није ли то у основи испразан напор? Соломон је то исправно назвао ’ловљењем ветра‘ (Проповедник 4:4). Чак и ако нека млада особа постане истакнута у неком клубу, спортском тиму или у некој музичкој групи — или су неки човек или жена стекли репутацију у некој компанији или средини — колико њих стварно зна за то? Да ли већина људи на другом крају света (или чак исте земље) зна да та особа постоји? Или они једноставно живе даље тотално несвесни тога коју малу славу он или она имају? А исто се може рећи и за било коју моћ или било који ауторитет који особа стекне на радном месту, у граду или у некој групи.

13. (а) Како нам Проповедник 9:4, 5 помаже да имамо исправно гледиште о тежњи за истакнутошћу или моћи? (б) С којим чињеницама треба да се суочимо уколико је овај живот све што постоји? (Види фусноту.)

¹³ Колико таква истакнутост или ауторитет вреде на дуге стазе? Како једна генерација одлази и друга долази, истакнути или моћни људи одлазе са сцене и бивају заборављени. То је случај с градитељима, музичарима и другим уметницима, друштвеним реформаторима и тако даље, баш као што је то случај и с већином политичара и војсковођа. За колико конкретних особа оваквих занимања знаш које су живеле између 1700. и 1800. године? Соломон је исправно проценио ствари, говорећи: „Више вреди живо псето од мртвог лава. Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају... јер се на успомену њихову заборавља [„јер им се спомен заборавио“, ДК]“ (Проповедник 9:4, 5). И ако је овај живот све, онда је тежња за истакнутошћу или моћи стварно таштина.a

Наша жижа и обавеза

14. Зашто књига Проповедника треба лично да нам помогне?

¹⁴ Соломон није коментарисао о многим активностима, циљевима и задовољствима на која људи усредсређују свој живот. Ипак, оно што је написао сасвим је довољно. Наше разматрање те књиге нема потребе да изгледа тмурно или негативно, јер смо реално прегледали једну библијску књигу коју је Јехова Бог промишљено надахнуо за нашу корист. Она сваком од нас може помоћи да исправимо свој поглед на живот и оно на шта се усредсређујемо (Проповедник 7:2; 2. Тимотеју 3:16, 17). То је нарочито тако у погледу закључака до којих је Јехова помогао Соломону да дође.

15, 16. (а) Какво је било Соломоново гледиште о уживању у животу? (б) Који је одговарајући услов Соломон поставио за уживање у животу?

¹⁵ Једна тачка на коју је Соломон увек изнова скретао пажњу била је та да слуге истинитог Бога треба да нађу радост у својим активностима пред Њим. „Познао сам да нема за њих ништа боље него да настоје да су радосни, и за живота свога себи добро траже [„чине добро“, ДК]; али да и кад сваки човек једе и пије, и наужива се добра од свакога труда свога, то је од Бога дар“ (Проповедник 2:24; 3:12, 13; 5:18; 8:15). Запази да Соломон није подстицао на теревенчење; нити је одобравао став ’једимо, пијмо и забављајмо се, јер ћемо сутра умрети‘ (1. Коринћанима 15:14, 32-34). Он је мислио да треба да нађемо ужитак у нормалним задовољствима, као што су јело и пиће, док ’чинимо добро за живота‘. То неоспорно усредсређује наш живот на вољу Створитеља, који одређује шта је стварно добро (Псалам 25:8; Проповедник 9:1; Марко 10:17, 18; Римљанима 12:2).

¹⁶ Соломон је написао: „Хајде, једи свој хлеб с радошћу, и весело своје вино пиј, јер се одавна Бог радује ономе што чиниш“ (Проповедник 9:7-9). Да, човек или жена који стварно имају богат и испуњен живот активни су у делима у којима Јехова налази задовољство. То од нас захтева да га стално узимамо у обзир. Како се ово гледиште разликује од гледишта већине људи, који прилазе животу на темељу људског резоновања!

17, 18. (а) Како многи људи реагују на реалности живота? (б) Који резултат увек треба да имамо на уму?

¹⁷ Иако неке религије научавају о другом свету, многи људи верују да је овај живот стварно све у шта могу бити сигурни. Можда си их видео како реагују као што је Соломон описао: „Како се суд против рђавих дела не извршује одмах, то се срце синова човечјих напуни жељом да зла дела чини“ (Проповедник 8:11). Чак и они који не огрезну у злим делима показују да су највише забринути за садашњост. То је један од разлога због чега новац, поседи, престиж, ауторитет над другима, породица или други такви интереси имају претерану важност код њих. Међутим, Соломон није остао на овој мисли. Он је додао: „Ипак, и сто пута зло чинио грешник, и ма и дуго у злу устрајао, ја знам да је срећа за оне који се Бога боје, јер имају страха пред лицем његовим. Али срећа није за бездушника [„А безбожнику неће бити добро“, ДК], и своје дане он неће продуљити, као што не може ни сенку продуљити, јер он нема страха пред лицем Божјим“ (Проповедник 8:12, 13). Јасно је да је Соломон био уверен да ће испасти добро по нас уколико се ’бојимо Бога‘. Колико добро? Можемо пронаћи одговор у контрасту који је он направио. Јехова може ’продуљити наше дане‘.

¹⁸ Посебно они који су још увек релативно млади треба дубоко да размишљају о апсолутно поузданој чињеници да ће испасти добро по њих уколико се боје Бога. Као што си можда лично видео, најбржи тркач може да се саплете и изгуби трку. Моћна армија може претрпети пораз. Паметан бизнисмен може се обрети у сиромаштву. И многе друге неизвесности чине живот сасвим непредвидивим. Али ти можеш бити апсолутно сигуран у ово: најмудрији и најсигурнији пут јесте уживати у животу док чиниш добро у оквиру Божјих моралних закона и према његовој вољи (Проповедник 9:11). У то спада учити из Библије шта је Божја воља, предати свој живот њему и постати крштен хришћанин (Матеј 28:19, 20).

19. Како млади могу користити свој живот, али шта је мудар пут?

¹⁹ Створитељ неће присиљавати младе или друге да следе његово вођство. Они се могу заокупити образовањем, можда чак постају доживотни истраживачи безбројних књига о људским учењима. То ће се на крају показати као заморно за тело. Или могу кренути путевима свог несавршеног људског срца или следити оно што се допада очима. То ће засигурно донети узнемиреност, и живот тако проведен с временом ће се показати да је пука таштина (Проповедник 12:1-14; 1. Јованова 2:15-17). Тако Соломон упућује један позив младима — позив који треба озбиљно да осмотримо, без обзира на наше године: „Али опомени се творца свога у данима младости своје, пре него дођу зли дани и стигну године кад ћеш рећи: Немам уживања у њима“ (Проповедник 12:3).

20. Које је уравнотежено гледиште о поруци у Проповеднику?

²⁰ Онда, шта ћемо закључити? Па, шта је са закључком до ког је Соломон дошао? Он је видео, то јест истражио „све што се под сунцем ради, и гле, све је то таштина и ловљење ветра“ (Проповедник 1:14). У књизи Проповедника ми не налазимо речи циничног или незадовољног човека. Оне су део Божје надахнуте Речи и вредне су нашег разматрања.

21, 22. (а) Које је аспекте живота Соломон узимао у обзир? (б) До ког мудрог закључка је дошао? (в) Како је истраживање садржаја Проповедника утицало на тебе?

²¹ Соломон је истраживао људски напоран рад, људске борбе и тежње. Он је размишљао о томе како ствари испадну у нормалном току догађаја, фрустрирајућем и празном исходу који толико људи доживи. Разматрао је реалност људске несавршености и смрти која је резултат тога. И још је узео у обзир и укључио Богом дано спознање о стању мртвих и изгледу за било каквим будућим животом. Све ово проценио је човек који је имао божански повећану мудрост, да, један од најмудријих људи који је икада живео. Онда је закључак до ког је он дошао био укључен у Свето Писмо за корист свих који желе један стварно смисаон живот. Зар се не слажемо?

²² „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све [„цела човекова обавеза“, NW]. Јер ће свако дело Бог на суд изнети, и сваку тајну, била добра или зла“ (Проповедник 12:15, 16).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Која је мудра процена места поседа̂ у твом животу?

◻ Зашто не треба да ставимо неприкладан нагласак на породицу, славу или ауторитет над другима?

◻ На који је божански став према ужитку Соломон охрабривао?

◻ Како си извукао корист из разматрања књиге Проповедника?

[Слике на 15. страни]

Новац и поседи не гарантују задовољство

[Слика на 17. страни]

Млади могу бити сигурни да ће испасти добро по њих уколико се боје Бога