Исправно постави ствари између Бога и себе
„Чак ако вам се греси покажу као скерлет, побелеће баш као снег“ (Исаија 1:18, НС)
1, 2. а) Шта би помислио ако би ти неко рекао: „Хајде, дакле, да се правдамо“? б) Зашто не смемо очекивати да се са Богом судимо и уђемо у компромис?
ПРЕТПОСТАВИМО ДА између тебе и неког другог владају затегнути односи ради раније учињене грешке или нељубазности. Како би тада реаговао на следеће речи: „Хајде, дакле, да се правдамо“? То би могао бити позив на размену мишљења тиме да се начине узајамни уступци и компромиси. Сваки би могао изнети своје гледиште и сваки би могао допустити одређену меру грешке или неспоразума.
2 Но, можеш ли замислити да наш Створитељ у том смислу позива: „Хајде, дакле, да се правдамо“, како читамо у Исаији 1:18, СТ? Никако не, Никако од нас не може очекивати да се ’расправља’ са Јеховом (превод Менге) као да би Јехова требао да чини уступке и прави компромисе. Шта је, дакле, потребно према Исаији 1:18, ако желимо да имамо мир са Богом?
3. Који је прави смисао хебрејске речи која је у Исаији 1:18 понекад преведена са „правдати се“?
3 Основно значење хебрејске речи преведене са „правдати се“ је „донети одлуку, решити судском одлуком, доказати“. Она има судску карактеристику и не односи се само на расправљање између две; особе, него на нешто више. Она са држи одлукуa (1. Мојсијева 31:37, 42; Јов 9:33; Псалам 50:21; Исаија 2:4). Према једном издању (Студије речи Старог завета од Вилсона) њено је значење следеће: „бити у праву, расудити, образложити или показати шта је право и истинито“. Бог је наредио: „Дођите сада, поставимо исправно ствари међу собом“ (НА).
4-6. Ко је био Исаија, и када је служио као пророк?
4 Јехова је ту снажну вест саопштио преко пророка Исаије. Ко је био Исаија, и зашто је његова вест била прикладна за тадашње време? Да, шта можемо ми из ње научити?
5 Спомињући назив „пророк“, многи данас можда мисле на неког младог аскету, који објављује своје искривљено гледиште о стварности. Други опет можда мисле на једног старог настраног човека, који изиграва судију владајућем стању. Колико је само био другачији од таквих, уравнотежен и разуман човек Исаија, кога је Јехова употребио за писање библијске књиге која носи његово име!
6 Исаија, Амосов син, живео је у Јуди и служио Јехови „у данима Озије, Јоатана, Ахаза и Језекије, царева Јудиних“ — преко 40 година. У својој скромности, Исаија није дао многе информације о себи. Традиција говори да је био у сродству с Јудином царском фамилијом. Са сигурношћу знамо да је био отац и да му је жена родила два сина. После њене смрти, можда се поново оженио и постао отац једног другог сина са пророчанским именом Емануило (Исаија 1:1; 7:3, 14; 8:3, 18).
7. Зашто требамо бити заинтересовани за Исаијино пророчанство?
7 Постоје паралеле између Исаијиног и нашег времена. Јасно нам је да живимо у времену међународних напетости и ратних претњи. Док религиозне и политичке вође тврде да обожавају Бога и да су примери вредни опонашања, новине редовно извештавају о њиховим финансијским и моралним скандалима, Како мисли Бог о таквим вођама, нарочито о онима који су повезани са хришћанством? Шта очекује њих и њихове опонашатеље? У књизи Исаије налазимо божанске коментаре врло прикладне за такве актуелне догађаје. Осим тога, налазимо у њој важне поуке за свакога од нас док лично настојимо да служимо Богу.
Пророк за грешну нацију
8. Шта садржи Исаијина књига, и у ком стилу је написана?
8 Читајући књигу Исаије, наићи ћеш на вести о кривичним делима Јуде и Јерусалима, на историјске појединости непријатељских најезди, на објављивање уништења околних нација и на охрабрујућа прорицања о обнови и спасењу Израела. Ово је написано у живахном, дирљивом стилу. Др. И. Слотки објашњава: „Научници од свега срца указују поштовање Исаијиној брилијантној моћи предочавања и његовим сликовитим и зорним описима, његовом владању снажном метафором, алитерацијом и асонанцом, те хармоничности и ритмичком току његових реченица“. Хајде, истражимо, потанко Исаијину уводну вест, записану у првом поглављу.
9. Шта знамо о времену и околностима писања првог поглавља Исаијине књиге?
9 Пророк не каже тачно када је написао ово поглавље. Извештај у Исаији 6:1-13 датира из године Озијине смрти. Уколико је Исаија почетна поглавља написао пре тога, тада она можда одржавају ситуацију за време Озијине владавине. Озија (829-777. пре н. ере) је углавном чинио „што је право у Јахвиним очима“ (СТ) и Јехова је његову владавину благословио напретком. Ипак, ми знамо да није било ове најбоље, јер „народ још приношаше жртве и кађаше на висинама“, пре него што је Јехова Озију (или Азарија) ударио губом рада његовог ’дрског приношења када у темплу. (2. Дневника 26:1-5, 16-23; 2. Царевима 15:1-5). Можда је постојећа поквареност у Озијино време довела до жетве пакости у вези с његовим унуком, царем Ахазом (762-745. пре н. ере), што је такође могло бити предмет Исаијиног описа. Али, много важније од тачног датума писања првог поглавља је повод који је Бога навео да каже: „Поставимо исправно ствари међу собом“ (НС).
10. Која ситуација је за време владавине цара Ахаза, нарочито преовладавала међу вођама Јуде?
10 Исаија је отворено објавио: „Да грјешна народа! народа огрезла у безакоњу! сјемена зликовачкога,“ синова покваренијех! оставише Господа, презреше свеца Израиљеве, отступише натраг... Сва је глава болесна и све срце изнемогло. Од пете до главе нема ништа здрава“ (Исаија 1:4-6).. 16-годишња владавина цара Ахаза била је обележена мрским идолопоклонством. Он „сажизаше синове своје (као жртву) огњем по гаднијем дјелима онијех народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех... и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленијем дрветом“ (2. Дневника 28:1-4; 2. Царевима 16:3, 4). Неправедност, подмићивање и неморал су били раширени међу кнезовима, који су као такви били подеснији за владаре древне Содоме (Исаија 1:10, 21-23; 1. Мојсијева 18:20, 21). Сигурно је да их Бог није могао признати. А како је народ прошао поред таквих вођа?
11. Како требамо разумети Исаију 1: 29, 30?
11 Пророк Исаија је предочио бедну ситуацију народа помињањем светог дрвећа и вртова где су жртвовали идолима и кадили паганским божанствима. То „моћно дрвеће“ је требало да постане узрок осрамоћења (Исаија 1:29; 65:3). Преносећи то сликовито изражавање на саме идолопоклонике, Исаија пише: „Јер ћете бити као храст којему опада лишће и као врт у коме нема воде“ (Исаија 1:30). Да, људи који остављају Јехову „изгинуће“. Они ће постати кучином (лако запаљиви отпаци лана) а идоли њихови искром, тако да је требало и једно и друго да изгори (Исаија 1:28, 31).
12, 13. Које паралеле можемо повући између нашег времена и Исаијиног времена?
12 Упореди то са данашњом ситуацијом. Само за време једног месеца, новине у Сједињеним Америчким Државама су известиле: Главни кандидат за претседника је због својих скандалозних „авантура са женама“ повукао кандидатуру; један проминентан свештеник је замењен, пошто је признао прељубу и оптужен због хомосексуалности, трампе жене и злоупотребе прилога као мито за заташкавање скандала. („Наводно је од године 1984. примио запрепашћујућу накнаду од 4,6 милиона долара“ (Тајм, 11. мај 1987). Из Аустрије се извештава да је прошле године опат манастира Реин био ’отпуштен и оптужен због расипања 6 милиона долара за ловачку кућу и забаве са члановима некадашње владарске породице и младим женама мање племенитог порекла’. Вероватно да можеш навести још неке примере о таквим лидерима. Шта мислиш какво је Божје гледиште о њима?
13 Што се тиче људи уопште, повећава се религиозна поларизација. Неки с гнушањем или с равнодушношћу окрећу религији леђа. На пример, у Енглеској само 3 посто становништва посећују државну цркву. На другој страни пола налазимо екстремну религиозност. То долази до изражаја у растућем броју каризматичних цркви које апелују на емоције људи, говорећи да су „спашени’ те говоре у језицима и „лече“ болесне. Људи масовно нагрћу на места ходочашћа надајући се чудесима. Други опет показују своја дела „вере“ приношењем жртава као што је пузање на крвавим коленима да би видели девицу од Гвадалупе (Мексико Сити). У једним новинама је писало: „Док неупућени сматрају њено постојање и ревност којом се она обожава очигледном мешавином хришћанства и паганства, девица је неоспорно најважнија фигура у мексичком католицизму.“
Како постићи Божју наклоност
14. Како је Јехова преко Исаије разјаснио да не прихвата све оне који тврде да га обожавају?
14 Нема сумње у вези Јеховиног гледишта о онима, који додуше тврде да заступају његову страну али не желе да „обожавају Оца духом и истином“ (Јован 4:23, ВС). Ако једна нација, религиозна група или поједина особа не поступа у складу са Божјим откривеним мерилима, онда је свако показивање религиозности безвредно. На пример, у старом Израелу су религиозни празници и жртве биле потребан део правог обожавања (3. Мојсијева, поглавља 1-7, 23). Исаија међутим показује да се неверни Јевреји нису допадали Богу, премда су те захтеве испунили. Бог каже: „зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје до вас; и кад множите молитве, не слушам“ Исаија 1:11-15). Исто тако је и данас. Уместо религиозних церемонија или напамет научених исповести и молитава, Бог жели молитве и праведна дела која долазе од срца.
15. Зашто нам речи из Исаије 1:18 дају разлог да се надамо и шта значе речи ’Поставимо исправно ствари међу собом’?
15 То знање нам обезбеђује основу за наду. Људи могу стећи Божју наклоност. Како? Исаија је нагласио: „Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду.“ Овде Исаија прелази на главну мисао и излаже Божју заповест: „Поставимо исправно ствари међу собом“ (НС). Дакле, Јехова није тражио заседање са равноправнима који расправљају о њиховим гледиштима. Бог је знао шта је право. Његова пресуда је гласила: Свака потребна промена мора да уследи од стране човека који треба да се прилагоди Божјим праведним мерилима. Иста је ствар и данас. Промене, којима се стиче Божја наклоност могуће су. Чак и онај, који је несумњиво водио лош живот, може да се промени. Исаија је писао: „Чак иако вам се греси покажу као скерлет, побелеће баш као снег“ (Исаија 1:16-18).
16. Како су неки реаговали на савет заснован на Библији, с обзиром на преступе?
16 Код неких, међутим, постоји тенденција да такав савет региструју, али мисле да се он односи на друге. Очигледно су у Исаијино време многи тако поступали. Стварно, свако од нас треба да преиспита себе. Ако је хришћанин крив за озбиљан грех као што је лаж, превара, полни неморал или друге тешке преступе, тада су покајање и дела достојна покајања неопходна (Дела апостолска 26:20), Похвално је да су неки предузели кораке како би ’ствари између себе и Јехове поставили исправно’. Кула стражара од 1 августа 1985, је на пример говорила о исправљању грешака које су од других можда сакривене, али не и од Бога (Матеј 6:6; Филипљанима 4:13). Споменута су била три подручја која захтевају нашу пажњу: потајно прихватање трансфузије крви, мастурбација и злоупотреба алкохола. После разматрања тог градива, писало је неколико читалаца писма у којима су изразили своје цењење; признали су да су такве грешке чинили, али су били наведени да се покају и промене.
17. Како се могу речи из Исаије 1:18 применити на нас и како нам могу помоћи чак ако и не чинимо озбиљне грешке?
17 Већина хришћана која се овим градивом бави, наравно није крива за озбиљно рђаво понашање. Али ипак, Исаијина вест би требало да нас потакне на истраживање нашег срца. Да ли морамо у односу са Богом да исправимо неку ствар? Суштински елеменат Исаијине поруке јесте исправан потицај срца. Неко може да се пита у вези молитве: Да ли моје молитве долазе од срца и улажем ли сву моју способност како бих поступао одговарајуће мојим молитвама? Неки су таквим испитивањем уочили могућности за поправљање. Молили су се за увећање знања воље Божје, али су мало времена користили за проучавање Библије и хришћанских публикација. Други су се молили за повећано учествовање у служби проповедања, али су следили стил живота који им није дозвољавао да излазе на крај са зарадом скраћеног световног запослења. Или, да ли си се молио да те Бог благослови у делу прављења ученика? У којој мери онда радиш на томе да постанеш делотворнији учитељ? Да ли си своју делатност у вези накнадних посета проширио и да ли си спреман да инвестираш време за редовно проучавање Библије с другима? Ако даш све од себе како би поступао у складу са својим молитвама, показујеш да искрено желиш да те Бог слуша.
18. Зашто требамо пазити да исправно поставимо ствари између нас и Бога?
18 Сасвим је исправно да се сви напрежемо на свим подручјима нашег живота да ’исправно поставимо ствари’ у односу са Богом, нашим Створитељем. Запази како је Исаија размишљао: „Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије“ (Исаија 1:3). Нико од нас не жели да га се сматра мање разумним или мање захвалним од вола или магарца. Али, овај опис би могао бити примењен на нас, ако би осећали да не требамо да радимо на томе да упознамо нашег Животодавца и његове захтеве, те да се озбиљно трудимо да живимо по њима.
19. Који изглед је истакао Исаија за оне који би исправно поставили ствари у односу са Богом, и које значење има ово за нас?
19 Исаија је свом народу дао разлог за оптимизам. Рекао је да се положај народа пред Јеховом може претворити у чист положај. То би било слично као да тамноцрвена марама побели попут вуне или снега на врху брда Ермона (Исаија 1:18; Псалам 51:7; Данило 7:9; Откривење 19:8). Чак и ако већина није реаговала на то, и нација је због тога била предата мачу и одведена у ропство, један веран остатак се ипак могао вратити. Исто тако, можемо и ми стећи Јеховину наклоност, можда уз помоћ савесних надгледника који служе у скупштини као љубазне судије и саветници’ (Исаија 1:20, 24-27; 1. Петрова 5:2-4; Галатима 6:1, 2). Буди дакле уверен да можеш исправити ствари између Бога и себе. Ако већ поседујеш Божју наклоност, можеш свој однос са њим учврстити. Твој труд ће се стварно исплатити.
[Фусноте]
a Др. Е.Х. Пламптре објашњава: „Овде (код обичних превода овог ставка) наговештава се мисао о дискусији између равноправних. Јеврејска реч, међутим, садржи пре тон оног који поставља ауторитативан ултиматум, слично као судија оптуженику.“
Тачке за понављање
◻ Шта значи заповест: „Дођите, дакле, да се правдамо“?
◻ У ком погледу је наше време слично Исаијином времену?
◻ Шта је према Исаијиним речима било потребно да би појединци стекли Божју наклоност?
◻ На којим подручјима можда морамо – остављајући на страну тешке грехе – да исправно поставимо ствари између нас и Бога?
[Слика на 20. страни]
Исаија је рекао да ’магарац познаје јасле господара својега’. Коју поуку посредују ове речи?